VOICE: Da li je Gasprom ispunio sve obaveze prema Srbiji?

04 Oct 2015

Istraga MUP-a o mogućim zloupotrebama u privatizaciji NIS-a je u toku

Kada je Naftna industrija Srbije (NIS) nedavno potvrdila da odustaje od ulaganja u novosadsku rafineriju, a u medijima odjeknula vest da Rusija odustaje od izgradnje Južnog toka, javnost se sa pravom zapitala da li su ispunjene sve obaveze ruskog partnera. I dok Gasprom tvrdi da jeste, bivši ministar za energetiku Petar Škundri? izjavio je da NIS nije zaokružio svoju investicionu obavezu. Jedini pouzdan odgovor na to mogu dati izveštaji revizora, koje u Ministarstvu rudarstva i energetike – ne poseduju. U me?uvremenu, u MUP-u je za VOICE potvr?eno da je istraga o privatizaciji NIS-a i dalje u toku. Iz Vojvodine, pak, stižu zahtevi da se napravi revizija naftno-gasnog aranžmana i ukazuje da NIS, uprkos svemu, i dalje ima povlaš?en položaj u pogledu pla?anja rudne rente i da se zakoni Srbije na tu kompaniju i dalje ne primenjuju, zbog ?ega se u budžet Srbije upla?uje znatno manje sredstava.

juzni tok

Južni tok: Zasad samo snovi pusti

Kada su pre sedam godina predstavnici Srbije i Rusije potpisali Sporazum o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, na samom po?etku definisana je realizacija tri projekta. Strane potpisnice sporazumele su se da ?e pružiti pomo? oko izgradnje magistralnog gasovodnog sistema iz Ruske Federacije kroz Crno more i teritoriju Srbije za tranzit i isporuke prirodnog gasa u druge zemlje Evrope, koji je popularno nazvan Južni tok. Sporazumom je predvi?ena i izgradnja podzemnog skladišta gasa “Banatski Dvor” i rekonstrukcija i modernizacija tehnološkog kompleksa koji pripada NIS-u.

 

U slu?aju izmena zakonodavstva Srbije koje bi dovele do pogoršanja položaja ruske strane, predvi?ena je primena zakonodavstva koje je važilo na dan potpisivanja ugovora, odnosno zakonodavstva iz 2008. godine. To je ujedno i objašnjenje za povlaš?eni položaj NIS-a kada je re? o rudnoj renti, koja po zakonima Srbije iznosi sedam odsto, a za tu kompaniju još uvek po starom zakonu – samo tri, iako je istim Sporazumom definisano da se odredbe o primeni starog zakonodavstva primenjuju “isklju?ivo u odnosu na oporezivanje delatnosti na realizaciji navedenih projekata”, odnosno na izgradnju Južnog toka, podzemnog skladišta gasa i modernizaciju kompleksa NIS-a, a ne i na eksploataciju gasa i nafte.

 

Iste godine, tadašnji ministar rudarstva i energetike u Vladi Mirka Cvetkovi?a Petar Škundri? i predstavnik ruskog Gasprom njefta potpisali su i Ugovor o prodaji i kupovini akcija NIS-a. Umesto da se ugovorom dodatno definišu projekti dogovoreni Sporazumom, taj dokument predvi?a Investicionu obavezu Gasproma, koji je trebalo da obezbedi 500 miliona evra NIS-u putem zajmova za posebnu namenu, a u cilju sprovo?enja Programa rekonstrukcije i modernizacije (PRM) tehnološkog kompleksa NIS-a. Taj program je trebalo da bude završen do kraja 2012. godine, a dve strane su se ugovorom obavezale da ?e imenovati revizora koji ?e na svakih 12 meseci pripremiti izveštaj o ispunjenosti Investicione obaveze, odnosno utvrditi da li Gasprom poštuje svoje obaveze. Kršenje Investicione obaveze, prema ugovoru, predstavlja osnov za njegov raskid.

 

Gde su izveštaji revizora?

 

nenad stankovic

Nenad Stankovi?: Skupština Srbije da ponovo razmatra Energetski sporazum

Pokrajinski sekretar za energetiku Nenad Stankovi? istakao je u izjavi za VOICE da ta institucija nema informaciju da je nadležno ministarstvo imenovalo revizora i da su ura?eni izveštaji o ispunjenju Investicione obaveze Gasproma. Pokrajinski sekretar je objasnio i da resorni vojvo?anski sekretarijat nije zadužen, ni imenovan za pra?enje izvršenja Investicione obaveze.

 

Stankovi? je podsetio i da je realizacija projekta izgradnje Južnog toka, predvi?enog Sporazumom, a koji se kasnije u Ugovoru i ne spominje, dovedena u pitanje i ocenio da su sporne i rekonstrukcija i modernizacija tehnološkog kompleksa.

 

“Smatramo da bi navedeni Sporazum trebalo da bude predmet ponovnog razmatranja od strane Skupštine Srbije”, ocenio je pokrajinski sekretar.

 

Stankovi? je u maju ove godine uputio Ministarstvu rudarstva i energetike zahtev za tuma?enje odredbi Energetskog sporazuma i to u delu koji se odnosi na oporezivanje, odnosno na pla?anje rudne rente. U zahtevu koji je upu?en Beogradu isti?e se da NIS i dalje pla?a naknadu za koriš?enje mineralnih sirovina (rudnu rentu) po starom zakonu i u visini od tri odsto, te da se ta kompanija poziva i dalje na Sporazum, koji, izme?u ostalog, predvi?a i izgradnju Južnog toka.

 

Pokrajinski sekretar je dao i svoje mišljenje u kojem se isti?e da eksploatacija nafte i gasa nikako ne spada u delatnost tri projekta predvi?ena Sporazumom – Južni tok, skladište podzemnog gasa i modernizacija tehnološkog kompleksa, te se na tu aktivnost NIS-a ne mogu primeniti odredbe po kojima ta kompanija pla?a rudnu rentu po starom zakonu i samo tri odsto.

 

Ministar energetike Aleksandar Anti?, me?utim, odbio je da protuma?i odredbe Sporazuma. On je u odgovoru Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku naveo da je zahtev potrebno “upodobiti” zakonskim odredbama, odnosno da je potrebno da ga Skupštini Srbije podnese Skupština Vojvodine.

 

Anti? je dodao i da ministarstvo, na ?ijem je ?elu, daje mišljenja o primeni odredaba zakona i drugih akata iz svoje nadležnosti, ali i da “mišljenja organa državne uprave nisu obavezuju?a”.

 

U ministarstvu nemaju izveštaje

VOICE je Anti?evom ministarstvu u dva navrata uputio pitanja o izveštajima revizora i ispunjenosti Investicione obaveze Gasproma.

U prvom odgovoru se objašnjava da Sektor za naftu i gas ministarstva “ne raspolaže predmetnim izveštajima” i tom prilikom ministarstvo je novinare uputilo na NIS, iako je ministarstvo delilo obavezu imenovanja zajedni?kog revizora.

U drugom odgovoru se, me?utim, resorno ministarstvo “ispravlja” i isti?e da je zaklju?cima Vlade Srbije imenovan zajedni?ki revizor koji priprema izveštaj o ispunjenosti obaveza Gasproma, bez navo?enja podataka o kojem je revizoru re?. Na zahtev da se novinarima VOICE-a dostave revizorski izveštaji nije odgovoreno. U telefonskom razgovoru sa službenicom ministarstva re?eno nam je da se ti izveštaji nalaze “negde u Vladi Srbije”.

 

Škundri?: NIS nije zaokružio svoju investicionu obavezu

 

Petar Škundri?

Petar Škundri?: NIS-u ostala obaveza prema Rafineriji Novi Sad

Nekadašnji ministar rudarstva i energetike u Vladi Mirka Cvetkovi?a i potpisnik ugovora o prodaji NIS-a Petar Škundri? izjavio je da NIS nije zaokružio svoju investicionu obavezu, iako je taj posao trebalo da bude završen još 2012. godine, a neispunjenost je uslov za raskid ugovora sa Gaspromom. Škundri? je na marginama Me?unarodnog foruma o ?istim energetskim tehnologijama za VOICE rekao da je NIS-u ostalo još da završi poslove oko rekonstrukcije rafinerije Novi Sad.

 

“Sve ostalo NIS je uradio. Uradio je i više od toga i ulazio je u nove investicione zahvate, kao što je duboka prerada nafte i tako dalje, što nije bilo predvi?eno ugovorom, kao što njime nisu bili predvi?eni svi investicioni zahvati, uklju?uju?i i istraživanja novih naftnih polja, obezbe?ivanje sopstvenih rezervi nafte i tako dalje”, objasnio je Škundri?.

 

Nekadašnji ministar, koji je sada predsednik Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, dodao je i da je uveren da ?e NIS uraditi mnogo više od onoga što je ugovoreno.

 

“Ja o?ekujem da bi trebalo da negde u narednih pet godina NIS ne samo zaokruži svoju obavezu nego da napravi i iskorak dalje u pravcu širenja svog portfolia, što je i zapo?eo, u pravcu pronalaženja novih nalazišta nafte, ne samo u Srbiji ve? i u regionu, jer su istraživanja u toku i u Ma?arskoj, i u Rumuniji, i u Republici Srpskoj. I jako je zna?ajno da NIS u regionu do?e i do novih izvorišta nafte. NIS je izašao i sa svojom maloprodajnom mrežom, tako?e u susednoj zemlji i tako pove?ao izvoz derivata iz Srbije u zemlje okruženja”, kazao je Škundri?.

 

Prema njegovoj oceni, kada bi Srbija imala još dve kompanije kao što je NIS, država bi mogla odmah da konsoliduje svoje finansije i stvori dovoljno sredstava za dalji razvoj, a ne samo za, kako je rekao, zadovoljenje neophodne društvene potrošnje i ukupne potrošnje u Srbiji.

 

Na pitanje da li bi i danas bio potpisnik istog ugovora, Škundri? je poru?io da i u današnjim okolnostima Srbija ne bi mogla da napravi bolji ugovor. “Ja nisam bio zagovornik prodaje opštih narodnih dobara, ali sam bio disciplinovani izvršilac onoga što je država, odnosno Vlada Srbije, ve? dogovorila kroz naftno-gasni aranžman i u tom smislu sam bio i potpisnik ugovora”, istakao je bivši ministar.

 

Na pitanje da li odustajanje od Južnog toka može da promeni zna?aj Srbije u srpsko-ruskom energetskom odnosu, nekadašnji ministar je ocenio da odustajanje od Južnog toka ne zna?i odustajanje od odre?enog gasovoda koji ?e, kako je naveo, dopremiti gas u ozbiljnim koli?inama i Srbiji.

 

“I naša zemlja treba i bi?e tranzitna za taj gas koji bude dolazio iz ruskih izvorišta. Ukoliko je Nema?ka mogla u ovim kriznim situacijama sa Rusijom da se dogovori za drugi krak Severnog toka, znam da Rusija nije odustala u potpunosti od Južnog toka, ve? od varijante koja je bila planirana i o?ekujem da ?emo u bližoj budu?nosti imati alternativno rešenje za Južni tok“, poru?io je Škundri?.

 

Gasprom njeft: Ispunili smo Investicionu obavezu

 

gaspromRuska kompanija je 2012. godine saopštila da je ispunila svoju Investicionu obavezu.

 

“Ukupna investiciona ulaganja kompanije Gaspromnjeft u modernizaciju i rekonstrukciju rafinerijskog kompleksa kompanije NIS i poboljšanje ekološke bezbednosti proizvodnih procesa kompanije od 2009. godine dostigla su iznos predvi?en kupoprodajnim ugovorom – 500 miliona evra”, pisalo je u tadašnjem saopštenju Gasproma, objavljenom na sajtu NIS-a.

 

U njemu se objašnjava da klju?ni element programa modernizacije predstavlja izgradnja kompleksa za laki hidrokreking i hidroobradu u Rafineriji nafte Pan?evo, koji je sve?ano otvoren krajem te godine.

 

Mediji su prilikom puštanja u rad tog kompleksa u Pan?evu preneli i da je u taj posao uloženo 547 miliona evra, koliko je iznosila i celokupna Investiciona obaveza Gasproma, iz ?ega, ukoliko je ruski partner zaista ispunio svoje obaveze, proizlazi da Srbija nije uopšte insistirala na modernizaciji i novosadske rafinerije, odnosno da rafinerija Novi Sad uopšte nije obuhva?ena ugovorom.

 

Šta je sa rafinerijom Novi Sad?

 

RafinerijaNIS je za novosadski Dnevnik nedavno potvrdio da nije izvesno kada ?e u rafineriji nafte u Novom Sadu po?eti modernizacija postrojenja. Ta kompanija je objasnila da je plan za novosadsku rafineriju ranije podrazumevao investiciju vrednu 130 miliona evra i izgradnju kompleksa za proizvodnju baznih ulja, ali da u složenim uslovima u kojima naftne kompanije trenutno posluju, imaju?i u vidu pad cene sirove nafte na svetskom tržištu, NIS trenutno traži mogu?nost optimizacije projekta u cilju pove?anja efikasnosti.

 

U novosadskoj rafineriji krajem oktobra 2012. godine zapo?et je proces pripreme za izgradnju moderne fabrike. Tada je najavljeno da ?e iz naftnog postrojenja u Novom Sadu na tržište biti plasirana bazna ulja širokog spektra i da ?e rafinerija u Novom Sadu biti stavljena u red veoma retkih postrojenja u svetu, a da bi nakon modernizacije ona bila jedinstvena u ovom delu Evrope.

 

MUP: Istraga u toku

 

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije formiralo je prošle godine radnu grupu koja radi na ispitivanju eventualnih zloupotreba prilikom prodaje NIS-a ruskoj kompaniji.

 

Kako je u MUP-u potvr?eno za VOICE taj predistražni postupak je još uvek u toku. U odgovoru MUP-a se dodaje i da je zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja MUP-u dostavilo Više javno tužilaštvo u Beogradu.

 

Maja Živanovi? (VOICE)

voice_logo

Podelite ovu stranicu!