VOICE: Čija je voda u našem bunaru?

12 Nov 2016

Volja građana kontra zakona i druge zavrzlame u opštini Kula

Rat oko pitanja “čija je voda u našem bunaru” na relaciji Lipar- Kula ušao je u treću godinu, a ovo selo poslednje je u Vojvodini koje istrajava na liniji otpora da opštinskom komunalnom preduzeću u Kuli preda na upravljanje vodovod i groblje.

Na početku naoružani transparentima, pištaljkama, a potom peticijama i odlukama sa zborova građana, predstavnici sela ovih dana našli su se na meti policijskih poziva na informativne razgovore, ali i pretnje da će, po slovu zakona i bez novca u kasi, celo selo ostati bez vode. Sada veruju da im je referendum jedino preostalo sredstvo da volju građana nametnu zakonu, ali epilog slične pobune u Bačkoj Palanci pokazuje suprotno, otkriva VOICE.

Rat oko vode datira od početka 2013. godine, kada su meštani Lipara ne samo peticijom, već i pištljakama i transparentima ustali protiv odluke vladajuće koalicije na čelu sa SNS-om da se seosku vodovodnu mreže i groblje predaju u nadležnost opštinskom komunalnom preduzeću iz Kule. Opštinska odluka o obavljanju komunalnih delatnosti, a u skladu sa Zakonom o komunalnim delatnostima kojom pružanje komunalnih usluga sa seoskih mesnih zajednica prelazi u nadležnost komunalnih preduzeća, dočekana je „na nož“ i pre nego što je usvojena. Više od 700 meštana Lipara i isto toliko stanovnika Kruščića, potpisalo je peticiju da ne pristaju da ono što su svojim novcem izgradili predaju javnom preduzeću.

„Cilj je samo da zaposle još desetak stranačkih aktivista i sutra predaju u privatne ruke ono što smo svojim novcima i rukama gradili. Nije me sramota da uprem prstom u one koji su ceo život proveli na državnom valovu i sada dižu dva prsta da se ono što je seosko da opštini na upravljanje“, rekao je tada Slobodan Rajačić iz Lipara. On i danas stoji na istoj liniji otpora sa stavom da selu “ne treba podrška partija da odbrani svoju imovinu”, ali i da je Zakon o komunalnim delatnostima trebalo da se piše u skladu sa voljom građana, a ne potrebama vlasti.

lipar 05 slobodan rajacic foto rivanoska

Slobodan Rajačić

“Ako zakon kaže da komunalnu delatnost treba da obavlja komunalno preduzeće onda bi trebalo da to preduzeće poseduje infrastrukturu. Međutim, oni žele da otmu ono što smo svojim novcem sami izgradili. Vodovod smo gradili 1969. godine i za to smo podigli kredit, koji smo sami vratili. Ako opština hoće da naplaćuje vodu, neka izgradi vodovodnu mrežu od svog novca. Ovako, Zakon po njihovom tumačenju kaže da voda iz bunara koje smo mi kopali i prolazi kroz cevi koje smo mi platili treba da se plati javnom preduzeću”, ogorčen je Rajačić. Jasan stav da žele da vodosnabdevanje i grobljanske usluge ostanu u nadležnosti seoske mesne zajednice a ne JKP Komunalac iz Kule, potkrepili su peticijom, ali i zborovima građana na kojima su se u više navrata izjasnili protiv opštinske odluke.

Poslednja takva odluka doneta je u septembru ove godine kada je stotinjak meštana gotovo jednoglasno odbacilo Zaključak Opštinskog veća kojim distribuciju vode od MZ Lipar preuzima JKP Komunalac iz Kule. Nakon ovoga, Savet MZ Lipar je, pozivajući se na odluku zbora građana, sekretaru mesne zajednice jednoglasnom odlukom zabranio da izvrši primopredaju vodovodne infrastrukture.

Lokalna samouprava je odgovorila kontraudarcem: primenjujući Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o budžetu, mesnoj zajednici su uskraćena sredstva koja su se do sada trošila za održavanje vodosnabdevanja.

“Rebalansom budžeta uskraćena su nam sredstva kojima između ostalog plaćamo troškove struje, kontrole kvaliteta vode itd. To znači da je lokalna vlast spremna da nas ostavi bez vode dok se ne pomirimo sa odlukom”, kaže za VOICE Dušan Miščević, predsednik Saveta MZ Lipar.

Gotovo istu optužbu, ali na račun seoskog saveta, uputio je sa skupštinske govornice Velibor Milojičić, zamenik predsednika SO Kula. “Donošenje odluka koje su u suprotnosti sa zakonom i koje mogu da ugroze funkcionisanje sela smatram opasnim. Da li članovi saveta ovakve odluke donose iz neznanja ili svesno – nebitno je”, rekao je Milojičić. On je citirajući Zakon o lokalnoj samoupravi još jednom napomenuo da mesna zajednica ne može da ostvaruje prihode, pa samim tim ne može ni da naplaćuje komunalne usluge, niti da plaća tekuće troškove održavanja vodovoda.

Kad članove saveta zovu na informativni razgovor u policiju

Osim pretnje da će struja na vodozahvatu biti isključena, a seoske slavine suve, članovima saveta MZ Lipar stigao je poziv na informativni razgovor iz Policijske stanice Kula, koja se nalazi tik pored opštinske zgrade. Ovo je, kažu Liparčani, još jedna “metoda zastrašivanja” za koju krive opštinske čelnike. Na informativnom razgovoru obrazlagali su okolnosti pod kojom su doneli odluku da se primopredaja seoskog vodovoda ne izvrši, svedoči službena beleška koju poseduje VOICE.

lipar 01protest ispred opstine foto rivanoska

Protesti 2013.

“Na sednici koju smo održali bilo je prisutno 9 od 11 članova i odluku smo doneli jednoglasno u skladu sa odlukom zbora građana. Nas su ti isti građani birali kao nestranačke ljude, svoje predstavnike i obaveza nam je da poštujemo njihovu volju. Ne vidim šta je tu posao za policiju, ali sledeće što možemo očekivati je da nam vodozahvat bude otet uz policijsku intervenciju”, kaže Miščević dodajući da su opštinski čelnici dosada ignorisali pozive na seoske zborove, zvanične dopise da preispitaju odluku, ali i peticiju od gotovo 800 potpisa meštana koji se protive predaji vodovodne mreže i seoskog groblja.

Ako treba – referendum

Predstavnici Lipara kažu da još uvek nisu u pat poziciji jer su spremni da, ako se lokalna vlast ogluši o peticiju i zahtev da im se vodosnabdevanje ostavi kao poveren posao, pokrenu inicijativu za referendum. Da li bi im referendum doneo pobedu ili samo odložio konačan poraz pokazuje primer njihovih saboraca iz četiri bačkopalanačka sela.

Građani u klin, vlast u ploču

Meštani Tovariševa, Pivnica, Čelareva i Mladenova 28. juna prošle godine apsolutnom većinom su izrazili stav da opštini ne daju na upravljanje komunalnu infrastrukturu. Kako su tada pisali mediji, meštani iz četiri sela izborili su pravo na referendum koje prema Ustavu Srbije građanima garantuje suverenost i pravo da odluče da li će komunalnu infrastrukturu predati na upravljanje javnom komunalnom preduzeću.

“Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana niti uspostaviti vlast mimo izražene volje građana”, glasi čl. 2 Ustava za koji su meštani bačkopalanačkih sela verovali da im garantuje pravo odlučivanja o onime što su sami izgradili. Nakon što suprikupili potreban broj potpisa, raspisan je referendum za meštane Pivnica, Čelareva, Tovariševa i Mladenova 28. juna prošle godine.

Dok je u Mladenovu referendum proglašen nevažećim jer je nedostajalo 18 glasova da se pređe neophodni odziv, gotovo 98 odsto od izašlih meštana Čelareva, Pivnica, Tovariševa bili su protiv centralizacije vodovoda, a najodlučniji su bili meštani Čelareva gde je od 2.771 izašlih samo 21 glasao da se komunalni poslovi prepuste javnom preduzeću.

Kad volja građana ima rok trajanja

„Da li ste za to da Skupština opštine Bačka Palanka donese Odluku o poveravanju obavljanja komunalne delatnosti na teritoriji Opštine Bačka Palanka, kojom se obavljanje komunalne delatnosti za područje Mesne zajednice poverava isključivo JKP „Komunalprojekt“ iz Bačke Palanke?“, glasilo je pitanje na referendumu.

Da li zbog složene formulacije samog referendumskog pitanja ili Zakona koji ga uslovljavaju, tek – kako se ispostavilo – i poštovanje volje građana ima rok trajanja u ovom slučaju – godinu dana.

Bez mnogo pompe, pobednici iz tri sela su, počev od jula ove godine, jedan po jedan, predali opštinskom komunalcu ono što su lani branili na referendumu.

Ostaje dilema da li su inicijatori referenduma i oni koji su im ga omogućili svesno ušli u skupo,a unapred važećim zakonima uslovljeno izražavanje građanske volje. “Pretpostavljam da su se inicijatori referenduma nadali da će se u međuvremenu nešto promeniti. Zakonodavac je mogao drugačije da uredi ovu oblast, pa je referendum bio prilika da se na greške ukaže”, kaže Srđan Aćimov, sekretar MZ Tovariševo. I u MZ Pivnice očekuju da deo komunalnih delatnosti koji obavlja novoformirano seosko komunalno preduzeće uskoro postane podizvođač opštinskom komunalcu. “Referendum je važio godinu dana i sada je to propala priča”, kaže sekretarka MZ Pivnice Vlasta Šuster Červeni.

Minimalna kazna za privredni prestup

U aprilu ove godine Osnovni sud u Bačkoj Palanci doneo je presudu protiv JKP Komunal projekt za privredni prestup jer nisu obezbedili komunalne usluge na teritoriji cele opštine. Argumenti da nisu bili u mogućnosti da preuzmu konkretno usluge vodosnabdevanja u buntovničkim selima sud nije uvažio. Preduzeću su dosuđene minimalne kazne: 60 hiljada dinara za privredni subjekt i 10 hiljada dinara za odgovorno lice.

Kako je propala priča o referendumu

kula opstinaO “oročenosti” volje građana izražene na referendumu u Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi nema ni slova. “Odluka doneta na referendumu obavezna je”, stoji u članu 25 ovog Zakona. Međutim, postavlja se pitanje kakvu su odluku meštani Pivnica, Čelareva i Tovariševa istorijskim “ne” doneli. U istom članu 25 dodaje se da “kad su se građani referendumom prethodno izjasnili o određenom pitanju, organ koji donosi akt kojim se uređuje to pitanje dužan je da ga donese u skladu s voljom građana izraženom na referendumu”. U ovom slučaju, građani su se izjašnjavali da su protiv da komunalne delatnosti “isključivo” JKP “Komunal-projekt”.

Da li prvenstvo ima zakon ili volja građana – dilema je o kojoj predstavnici vlasti i građani imaju suprotstavljena mišljenja. Na pitanje “da li ono što građani odluče na referendumu nužno važi ako je u suprotnosti sa slovom zakona ili barem njegovim tumačenjem, nisu mogli da se slože prošle godine ni predstavnici vlasti u Bačkoj Palanci. Iako koalicioni partneri, SNS i SPS su suprotstavili stavove, pa je predsednik opštine Aleksandar Đedovac (SNS) rekao da će meštani četiri sela odlučiti na refendumu, “ali bilo kakva odluka da se donese mora biti u skladu sa Zakonom o komunalnim delatnostima”. “Posebno kada je reč o seoskim vodovodima, odnosno o pijaćoj vodi od koje bukvalno zavisi zdravlje ljudi”, zaključio je Đedovac za lokalni informativni portal. S druge strane, njegov zamenik iz redova SPS-a Bojan Radman rekao je da nije tačno da Zakon o komunalnim delatnostima isključuje mogućnost da se sela sama staraju o komunalnim delatnostima. “Da je to moguće pokazuje i stručno mišljenje Pokrajinskog sekretarijata za lokalnu samoupravu, po kome se može osnovati privredno društvo za određene komunalne poslove. Moguće je da takvu firmu osnuje opština, kao većinski vlasnik, a da MZ, kao pravno lice, bude manjinski”, rekao je Radman.

U slučaju Lipar- Kula, predstavnici sela pozivaju se ne samo na ustavno pravo, već i na Zakon o javnoj svojini. “U članu 72. navodi se da “ako je kao korisnik sredstava u državnoj svojini upisana mesna zajednica, pravo javne svojine stiče jedinica lokalne samouprave, a MZ pravo korišćenja”, smatra predsednik Saveta MZ Lipar Dušan Miščević. S druge strane, opštinari tvrde da je republička vodoprivredna inspekcija još pre godinu dana naložila opštini da liparski vodovod ustupi “Komunalcu”, u skladu sa Zakonom o komunalnim delatnostima. Po tom zakonu, MZ ne može da se bavi komunalnim delatnostima, a po Zakonu o budžetu ne može da ima sopstvene prihode, što znači da vodu, kao nacionalni resurs, prodaje “na crno”, rekao je pomoćnik predsednika opštine Kula Tihomir Đuričić.

Voda, ipak, skuplja

Liparčani tvrde da su dosada samostalnim obavljanjem vodosnabdevanja poslovali pozitivno i isporučivali meštanima ispravnu vodu za piće po gotovo dvostruko nižoj ceni od ostalih u opštini. Ukoliko JKP Komunalac preuzme ovaj posao – cene će skočiti. Od poskupljenja vode strahovali su i meštani pobunjenih bačkopalanačkih sela. Iako im je predsednik opštine svojevremeno obećao da cena vode ni u jednom selu neće biti povećana, u Tovariševu su se sa prvim računima opštinskog komunalca uverili u suprotno. Umesto 28 dinara po kubiku sada plaćaju 36,5 dinara, uz dodatnih 50 odsto od cene kubika za otpadne vode.

Ranka Ivanoska (VOICE) 

voice_logo