VOICE: Avenija MB – zlostavljanje životinja o trošku građana?

12 Nov 2017

"U svakom boksu je bilo toliko pasa da su morali da leže jedan preko drugog, bili su mokri i bez hrane i vode, a prostorijama se širio nepodnošljiv smrad..."

U poslednje ?etiri godine firma „Avenija MB“ iz Novog Sela kod Vrnja?ke Banje monopolizovala je poslove hvatanja napuštenih pasa. Organizacije za zaštitu životinja tvrde da ta firma koristi surove metode „zbrinjavanja“, a institucije se ne izjašnjavaju o tome. Angažuju?i to privatno preduze?e lokalne samouprave masovno krše zakone i ošte?uju sopstvene kase za desetine miliona dinara, tvrde borci za prava životinja za Vojvo?anski istraživa?ko-analiti?ki centar (VOICE).

Kako navode, nagurane u minijaturnu prikolicu, ponekad i po 40 njih, životinje se bore za vazduh, doživljavaju toplotni udar, a manje sre?ne me?u njima, koje nisu uspele da promole njušku kroz poneki otvor, svoje poslednje trenutke provode u agoniji.

„Najspornije je to što sa njima ne ide veterinar, ?ipovi se ne o?itavaju na licu mesta, nema nikakve evidencije, mešaju se zdravi psi sa bolesnim jedinkama, štenci sa odraslim, kuje u teranju sa mužjacima… Po zakonu, da bi životinja mogla da se prevozi u drugu epizootiološku jedinicu, ona mora biti pregledana, obeležena i vakcinisana, dakle, mora biti zdrava”, kaže za VOICE Marijana Mutav?ieva ispred udruženja „Hmm Novi Sad“ (epizootiologija je nauka koja prou?ava uzroke nastajanja, širenja, kretanja i prestajanja, zaraznih bolesti kod životinja, kao i metode i na?ine njihovog suzbijanja i iskorenjivanja).

Da se dobrobit pasa u Avenijinoj prikolici narušava konstatovao je i sam veterinar „Avenije Vet“, klinike koja sara?uje sa firmom An?elije Stevanovi?. U internom dopisu jednom od ?lanova Eti?kog komiteta veterinara, doktor Dragan Živkovi? potvrdio je da psi doživljavaju stres usled visoke temperature i prevelike razdaljine.

Prema tvrdnjama razli?itih udruženja za zaštitu dobrobiti životinja, ni psi koji stignu u prihvatilište ne prolaze ništa bolje. Nedovoljni smeštajni kapaciteti, jedan veterinar na veliki broj pasa, loši higijenski uslovi, samo su neki od mnogobrojnih propusta u radu Avenije. Mirjana Dabi? iz udruženja „Ljubitelji životinja Beo?in“ kaže da se li?no uverila kakvo je stanje u „azilu“.

“Petoro nas se javilo da udomimo pse iz Beo?ina. Ispostavilo se da možemo da dobijemo dva, tre?i je uginuo, a za ostale su rekli da ih nema, bez daljeg objašnjenja. To je privatna ku?a, sa strane je ambulanta gde smo ?ekali jer nam nisu dozvolili da u?emo u zatvoreni deo prihvatilišta. Psi su pozadi u boksevima, nema prostora za istr?avanje, nema ništa…”, pri?a Mirjana Dabi? za VOICE i tvrdi da veliki broj pasa nije ni vra?en na lokaciju, iako je Avenija po ugovorima dužna da ih vrati.

“Postoji samo zapisnik, ali nigde nema dokaza da su ti psi uopšte vra?eni. Kad god sam pregledala fotografije, nisam mogla da prepoznam nijednog koji je navodno iz mog mesta”, kaže Mirjana Dabi? koja se zadužila u privatnoj veterinarskoj stanici u vrednosti od preko 200 hiljada dinara, le?e?i pse koje je Avenija pustila bolesne i nekastrirane. Taj dug delimi?no je otplatila samo zahvaljuju?i donacijama.

O stanju u “azilu” govorili su i gra?ani koji su tamo odlazili i svedo?ili navodnim strahotama. Jedna od onih koji su organizaciji „Solidarno za životinje i prirodu” dostavili pismene izjave je i D.P. iz Petrovca na Mlavi, koja situaciju u Aveniji ocenjuje kao “užasno zlostavljanje”.

Prema njenim re?ima, u svakom boksu je bilo toliko pasa da su morali da leže jedan preko drugog, bili su mokri i bez hrane i vode, a prostorijama se širio nepodnošljiv smrad. Ona tvrdi da je prihvatilište “više li?ilo na štalu”, a da su psi bili neobi?no mirni, “kao da su pod uticajem narkotika”.

Da se u spomenutom šinteraju krše propisi i narušava zdravlje životinja tvrdi i predsednica udruženja „Koalicija za život” Mirjana Raš?anin, dodaju?i da veliki broj udruženja podnosi prijave protiv Avenije, a da nadležni ignorišu dokaze.

Nije mrtav, samo spava…

Predsednica udruženja „Spaske” Danijela Jovi? ispri?ala je za VOICE da je prošle godine uspela da u?e u Avenijine prostorije, nakon što joj je jedna veterinarska inspektorka napokon izašla u susret. Kako kaže, na vratima ih je do?ekao veterinar, koji je, kada je ?uo da se radi o predstavnici organizacije za zaštitu životinja, rekao da “nema šansi da u?e”:

“Inspektorka je bila izri?ita i rekla mu je da ima deset minuta da pozove gazdu. Ušla sam, u dvorištu je bilo desetak bokseva u kojima su bili prestravljeni psi. U zatvorenom delu ista situacija. U jednom boksu je ležao mrtav pas, a kada sam upitala veterinara šta je sa njim, kroz osmeh mi je rekao da spava”, tvrdi Danijela Jovi? i dodaje da se jedva suzdržala da ne napravi scenu.

“Onaj strah u o?ima pasa nikada zaboraviti ne?u. Pitala sam veterinara zašto pse izvode u klještima, na šta je odgovorio: “Pa šta, ništa im ne fali, to je humano”. Tri dana nakon toga sam imala mu?ninu i nisam bila sposobna da funkcionišem”.

Konstantno kršenje zakona i ugrožavanje javnog zdravlja 

Ekipa Avenije MB se priprema za hvatanje pasa (foto: Branka Je?menica)

Analiziraju?i javne nabavke koje je sklopila sa 30 opština, VOICE je došao do podatka da je Avenija do sada uradila poslove u vrednosti od oko 97.5 miliona dinara sa PDV-om, a samo od po?etka ove godine od preko 31 miliona. Ukoliko se na to dodaju i ugovori sklopljeni bez pokretanja javne nabavke, odnosno po narudžbenici, cifra je još ve?a.

Opština Para?in rekorder je po koli?ini novca koju je izdvojila za Avenijine usluge. Za manje od dve godine i na osnovu samo tri ugovora, iz džepa Para?inaca otišlo je više od 11 miliona dinara. Posle Para?ina najviše novca su izdvojile opštine Velika Plana i Bajina Bašta. Me?u ?estim naru?iocima usluga te zoohgijene bile su i neke od najsiromašnijih opština u Srbiji, poput Medve?e i Vladi?inog Hana.

Hvatali pse i pre registracije

Da bi svoju radnju transformisala u firmu koja se bavi „humanim zbrinjavanjem pasa“, An?elija Stevanovi? je 2013. godine podnela nadležnom Ministarstvu zahtev za upisu u Registar objekata za držanje životinja. Kako piše u rešenju o usvajanju zahteva koji je donet 26.03.2013. godine, Stevanovi?eva se Ministarstvu obratila 11. februara 2013. godine.

Me?utim, prvi angažman hvatanja napuštenih pasa Avenija je odradila na sam dan podnošenja zahteva, o ?emu svedo?i i zapisnik koji je do tada koriš?en za poslove dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije, preimenovan u zapisnik „hvatanja pasa lutalica“.

Posebno je zanimljiva ?injenica da je Stevanovi?eva  prvi posao u vrednosti od 88.000 dinara i pre registracije sklopila sa javno-komunalnim preduze?em „Beli izvor“ u kojem je u tom momentu bio zaposlen njen sin Nenad Stevanovi?.

Avenijin poslovni uspeh ne bi bio toliko intrigantan da se ne radi o poslovima ?ijom dodelom i same lokalne samouprave krše republi?ke zakone. Naime, usluge zoohigijene koje Avenija pruža zakonska su odgovornost opštinskih uprava, koje su dužne da obezbede kvalitetno obavljanje delatnosti zoohigijene, kao i da nadziru obavljanje tih delatnosti.

„Zbrinjavanje napuštenih pasa je obaveza lokalne samouprave i te poslove moraju da obavljaju službe koju su one osnovale“, izri?it je Igor Jankovi? iz udruženja „Belka“ iz Majdanpeka, uz konstataciju da ?ak i kada bi se radilo o legalnoj zoohigijeni „mnogobrojne nepravilnosti u radu joj ne bi dozvolile da sklapa ugovore sa dve tre?ine Srbije“.

?lanom 46 Zakona o veterinarstvu koji je donet još 2005. godine definisana je dužnost lokalnih samouprava da na svojoj teritoriji organizuju zoohigijensku službu. Tako?e, u Zakonu o dobrobiti životinja koji je stupio na snagu 2009. godine eksplicitno se navodi da su organi jedinica lokalne samouprave dužni da obezbede prihvatilište na svojoj teritoriji ukoliko uo?e prisustvo napuštenih pasa.

Osim što obavlja poslove uz mnoge propuste, “Avenijini” zaposlenici nisu prošli ni zvani?nu obuku za rad sa napuštenim životinjama, a koju bi po propisima trebalo da organizuje nadležno Ministarstvo. Umesto toga, radnike su obu?avale veterinarska stanica „Animalu” i “Avenija Vet”, iako nemaju ovlaš?enje za takvu obuku.

Reagovao i Zaštitnik gra?ana

Kako stoji u zvani?nom odgovoru kancelarije Zaštitnika gra?ana, taj organ je od 2013. godine, reaguju?i po pritužbama, izdao devet preporuka za donošenje Programa kontrole za smanjenje populacije napuštenih pasa i ma?aka, kao i za formiranje zoohigijene i izgradnju prihvatilišta opštinama koje su se oglušile o te obaveze. Najviše preporuka – ukupno sedam – Zaštitnik je uputio tokom 2016. godine.

U ve?ini slu?ajeva predmet pritužbe bila je i saradnja opština sa “Avenijom MB”, koju su uprave opravdavale nedostatkom novca. Najinteresantniji odgovor stigao je od opštine Majdanpek, u kojem se za to što opština nema prihvatilište niti zoohigijenu kao krivci navode “poplava, nestanak struje, velika nezaposlenost i odliv stanovništva”. Zaštitnik je uvažio navode, ali je istakao da oni nisu opravdanje, s obzirom na to da se radi o obavezama koje važe ve? duže vreme.

Ono što u ovom slu?aju posebno zabrinjava, jeste ?injenica da lokalne vlasti svakim potpisivanjem ugovora dovode u opasnost zdravlje gra?ana. ?lanom 26 Zakona o dobrobiti životinja i ?lanom 93 Zakona o veterinarstvu predvi?eno je da se pre svakog transporta u drugu epizootiološku jedinicu mora utvrditi zdravstveno stanje životinje, koju mora da prati odgovaraju?a dokumentacija. Ta porcedura se tokom akcije hvatanja pasa ne poštuje, te svaki put postoji rizik od prenošenja zaraznih bolesti širom Srbije.

Upravo zbog toga prošle godine donet je aneks ugovora sklopljenog izme?u opštine Beo?in i Avenije, po kojem se životinje ne smeju prevoziti bez prethodne zdravstvene kontrole. Nakon donošenja aneksa, Avenija je ponovo došla u Beo?in, a inspektor Veterinarske inspekcije za južnoba?ki okrug Žarko Stojkov izašao je na teren, na poziv aktivista. Kako tvrde, umesto da spre?i odvo?enje nepregledanih pasa, Stojkov je dozvolio transport.

Zabrana poslovanja u Apatinu

Veterinarska inspekcija Zapadnoba?kog okruga donela je 2016. rešenje o zabrani saradnje izme?u Apatina i Avenije MB. Kako je obrazloženo, postojala je sumnja da je životinjama narušena dobrobit tokom hvatanja i transporta. Pored toga, utvr?eno je da akcijama nije prisustvovao niko od opštinskih predstavnika i komunalnih organa, a evidencija sa mesta hvatanja ne postoji, što je u suprotnosti sa zakonom.

Prekršajni sud u Somboru pokrenuo je u julu 2016. godine postupak protiv odgovornih lica opštine Apatin. Za godinu i po dana koliko je trajao postupak sprovedena su samo dva saslušanja. U oktobru ove godine slu?aj je obustavljen zbog zastarelosti.

Institucije uglavnom ?ute 

Avenija MB predala pse (autorka: Branka Je?menica)

Od kada je Avenija postala „zoohigijeni?arska služba“ mnoge organizacije stale su u odbranu pasa, zastupaju?i njihov interes. Me?utim, kako kažu aktivisti, taj interes državne institucije zanemaruju:

„Prjave koje se šalju su vrlo detaljne, mogli bi u vrlo kratkom roku da iskontrolišu navode organizacija i pojedinaca. Nažalost, te prijave se otaljavaju ili ostaju zauvek u nekoj fioci ili u mejlu, a prekršioci ostaju nekažnjeni i rade po starom”, smatra Marijana Mutav?ieva i dodaje da umesto da se novac uloži u izgradnju infrastrukture, on odlazi u privatne džepove.

Premda je zakonom predvi?eno da institucije i vlasti na lokalu sara?uju sa organizacijama zarad dobrobiti životinja, saradnja ostaje samo slovo na papiru. Iskustvo na lokalnom nivou moglo bi se opisati isklju?ivo kao negativno jer se aktivisti posmatraju kao prepreka na putu u nezakonitom postupanju sa napuštenim psima, kaže Marijana Mutav?ieva.

“Kolegi iz Pan?eva predsednik opštine Nova Crnja je napisao u odgovoru na Zahtev za pristup informacijama od javnog zna?aja, koji je bio napisan latini?nim pismom, da mu se obrati na njegovom jeziku i pismu. Sa službenog mejla. Meni je bio zabranjen ulazak u prihvatilište u Šangaju, pa dolazimo do zaklju?ka da smo kao pripadnici organizacija ?ak i diskriminisani po tom osnovu, što je potvrdila i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti u postupku protiv direktora novosadske zoohigijene Aleksandra Bursa?a”, navodi Marijana Mutav?ieva.

U pojedinim inspekcijskim zapisnicima koje je VOICE dobio na uvid, a koji se odnose na akcije sprovedene tokom prošle godine, ne navodi se najbitnije, a to su ta?an kapacitet prihvatilišta i broj smeštenih pasa. U izveštajima se pak konstatuju bitni nedostaci, kao što su leševi bez utvr?enog uzroka uginu?a, nedovoljan broj pasoša, ali i nepostojanje evidencije o prate?oj terapiji tokom trijaže. Sve kontrole su se me?utim završavale uz opomene, ali bez konkretnih sankcija.

Jedan takav primer je zapisnik od maja prošle godine, u kojem inspektorka Danijela Šaponji? konstatuje da Avenija izme?u ostalog ima „prostoriju za administraciju, kupatilo sa tuš kabinom i protivpožarni aparat“. Bitne stavke poput veli?ine bokseva i razlog uginu?a sedam pasa inspektorka nije navela.

Sumnju da inspekcija Aveniji od osnivanja gleda kroz prste dodatno produbljuje i ?injenica da se u prihvatilištu do 2017. godine nisu obeležavali boksevi, to jest, nije se vodila evidencija o tome iz koje opštine dolaze psi. Takav kardinalan propust u radu detektovan je tek u aprilu ove godine, iako je inspekcijska vršila nadzor mnogo puta pre toga. Tom prilikom je ustanovljeno i da se psi obeležavaju ušnim markicama, što je tako?e suprotno propisima.

Iako svestan da veliki broj organizacija za zaštitu dobrobiti životinja konstantno apeluje na propuste u radu „Avenije MB“ i da spomenuta firma odbija bilo kakvu komunikaciju sa njima,  nekadašnji v.d direktora Uprave za veterinu Nenad Petrovi? u zvani?nom dopisu kao „primer dobre prakse“ navodi saradnju izme?u Uprave, Avenije i udruženja „Spaske“, tvrde?i da ?e zajedni?kim snagama zbrinjavati napuštene životinje. Ovu navodnu saradnju predsednica spomenutog udruženja Danijela Jovi? ocenila je kao „glupost i laž“.

„Udruženje nikada nije sara?ivalo sa njima. Ve? ?etiri godine pratim njihov rad i objavljujem zlodela koja oni rade“, kaže ona i dodaje da ?e nakon konsultacije sa advokatom najverovatnije podneti tužbu protiv Petrovi?a.

Protekcija dolazi od SNS-a?

Prema re?ima pojedinih aktivista, razlog za  ustaljeno nereagovanje institucija mogao bi se prona?i u navodnoj protekciji koju Nenadu Stevanovi?u pružaju pojedini visoki funkcioneri Srpske napredne stranke.

Sin An?elije Stevanovi? ranije je dovo?en u vezu sa navodnim malverzacijama oko preprodaje grobnih mesta u JKP „Beli izvor“ iz Vrnja?ke Banje, dok je bio na poziciji upravnika groblja. U toj aferi kao jedan od aktera spominjao se i nekadašnji narodni poslanik i ?lan Predsedništva SNS-a Zoran Babi?, koji je u to vreme obavljao funkciju izvršnog direktora. Njih dvojica su – navodno – sa još nekoliko sau?esnika, prodavali ve? zakupljena grobna mesta, dok su novac uzimali za sebe. Postupak je u me?uvremenu zastareo, a istraga je prekinuta.

Trenutni vršilac dužnosti direktora „Belog izvora“ Ratomir Stevanovi? rekao je u telefonskom razgovoru da je vlasnik firme „Avenija Vet“ 2016. godine prešao u novoosnovano javno preduze?e „Banjsko zelenilo i ?isto?a“, a da je „Beli izvor“ ve? neko vreme u totalnoj blokadi a zaposleni nemaju ?ak ni pristup internetu.

Neosnovana naplata usluga i „otkup“ vlasni?kih pasa

Jedan od pasa kojem se izgubio svaki trag (Foto: Mirjana Dabi?)

Bez obzira na to što je ugovorima koje je potpisivala sa lokalnim samoupravama pokriven trošak boravka pasa u prihvatilištu, „Avenija“ je ?esto napla?ivala „usluge pansiona“ vlasnicima ?ije pse je bespravno  hvatala. Cena „otkupnine“ zavisila je od toga koliko vremena je vlasnicima trebalo da saznaju da su psi u Novom Selu kod Vrnja?ke Banje. U pojedinim slu?ajevima pansionski smeštaj je koštao ?ak 17.000 dinara.

U?estale prijave od strane vlasnika probudile su sumnju kod organizacija za dobrobit životinja da optuže firmu da zapravo kidnapuje pse s namerom da traži otkupninu, pa su pojedine grupe uvele praksu informisanja javnosti o Avenijinim akcijama preko Fejsbuka, kako bi vlasnici na vreme sklonili svoje ljubimce.

Pored naplate vra?anja pasa vlasnicima, Avenija je neosnovano uzimala novac opštinama i za usluge koje nije izvršavala. Iako se u pregledu akcije iz Beo?ina od februara prošle godine navodi podatak da je tom prilikom uhva?en 41 odrastao pas, od ?ega je osam životinja uginulo, Avenija je naplatila kompletnu uslugu za sve pse.

To zna?i da su u kona?nu cenu bili ura?unati sterilizacija, vakcinacija, mikro?ipovanje i vra?anje ?ak i za one životinje koje, s obzirom na ?injenicu da su uginule, nisu mogle da budu podvrgnute tim procedurama. Pošto je re? o naplati koja je izvršena unapred, a ne po završetku programa zbrinjavanja, postavlja se pitanje, šta zapravo poreski obveznici pla?aju i koliko je još takvih situacija bilo u prošlosti, pogotovo ukoliko se uzme u obzir da je Avenija dosad sprovela nekoliko stotina akcija?

Da se finansijska sredstva namenjena za hvatanje i zbrinjavanje pasa navodno zloupotrebljavaju i nenamenski troše, tvrde i u udruženju „Koalicija za život“. U mnogim slu?ajevima se, kako kažu, psi samo fakturišu, a vra?aju na lokaciju neobeleženi i nesterilisani.

Prežive Aveniju ali ne i Zoohigijenu

Ar?i je uginuo… (foto: Branka Je?menica)

U nadi da ?e ga spasiti, Marijana Mutav?ieva iz udruženja „Hmm“ premestila je iz „Avenije MB“ psa pod imenom Ar?i u prihvatilište JKP „Zoohgijena i veterina Novi Sad“, pošto je pas ve? bio registrovan kao vlasništvo novosadske uprave. Prema njenim pre?ima, to je nažalost bila pogrešna odluka.

„Koleginica Mirjana Dabi? i ja smo Ar?ija odnele tamo i prijavile smo da je boravio u Aveniji, izme?u ostalog i zbog prijave Republi?koj veterinarskoj inspekciji koju smo planirale da sa?inimo. Iako smo molile tadašnjeg šefa prihvatilišta da ga nakon sastavljanja prijave vrati na ulicu, jer je gradski pas koji je prošao program sterilizacije, obeležavanja i vakcinacije, pitom je i nema potrebe da bude izložen zarazi u azilu, šef prihvatilišta  je uporno odbijao da to u?ini i uveravao nas je da je Ar?i dobro. Uslov da iza?e je bilo udomljavanje. Naposletku je jedna naša prijateljica odlu?ila da ga udomi i izbavi iz kazamata u Šangaju”, navodi Marijana Mutav?ieva. .

Iako je, po Marijaninim re?ima,  pas u Zoohgijenu dopremljen relativno zdrav,  pri udomljavanju je bio kost i koža. I pored vidno lošeg stanja nadležni veterinar odobrio je Ar?ijevo udomljavanje. Nakon preuzimanja psa, udomiteljka je odlu?ila da ga odvede u privatnu ordinaciju, gde je ustanovljeno da boluje od anaplazme i babezioze i da ima tešku atrofiju miši?a zbog nedostatka kretanja. Dva dana nakon toga pas je uginuo od bolesti koje – tvrde aktivisti za zaštitu životinja – da je reagovano na vreme, ne bi ostavile takav ishod.

„Nesre?ni Ar?i je preživeo Aveniju, novosadsku Zoohigijenu nije. Imao je ?itava dva dana dom i sre?u da ne okon?a sam, zatvoren u boksu novosadskog prihvatilišta”, kaže Marijana Mutav?ieva.

Autopsija koja je dve nedelje kasnije sprovedena na Nau?nom institutu za veterinarstvo Novi Sad pokazala je da je, s obzirom na period inkubacije i tok bolesti, uginuo od hemoliti?ke anemije, koja je nastupila kao posledica infekcije babeziozom.

Osim loših uslova u prihvatilištu, Zoohgijeni aktivisti zameraju i to što se uporno protivi zvani?no usvojenom Programu kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i ma?aka, takozvanom CNR-u, koji podrazumeva vakcijanciju, sterilizaciju, obeležavanje i vra?anje pasa na lokacije sa kojih su uzeti. Ovaj program je preporu?en od strane Svetske organizacije za zdravlje životinja kao najhumaniji oblik rešenja problema napuštenih pasa i koji je najbolja alternativa eutanaziji. U organizaciji „Hmm” tvrde da je taj program konstantno miniran.

„U avgustu smo se obratili gradona?elniku i ?lanu Gradskog ve?a za komunalne poslove Vladimiru Stojkovi?u sa zahtevom da se šef prihvatilišta i direktor tog preduze?a smene. Smena šefa prihvatilišta pokazala se kao ispravna odluka, jer je uo?ljiv pomak u radu i komunikaciji, kako sa gra?anima, tako i sa aktivistima. Nadam se da ?e biti smenjen i direktor u narednom periodu, svakako ?emo ih podsetiti opet ukoliko se to ne desi. Razlozi su brojni, a dokazi nepobitni”, kaže Marijana Mutav?ieva.

Mladen Savatovi? (VOICE) 

Podelite ovu stranicu!