VOICE: Al Ravafed, Al Dahra i Tenis otimači zemlje u Srbiji

12 Oct 2016

...a Vlada Srbije ćuti

Kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata Al Dahra i Al Ravafed i nema?ki Tenis u Srbiji su “otima?i zemljišta”, navodi se u izveštaju me?unarodne nevladine organizacije GRAIN za 2016. godinu.

GRAIN, koji se bavi problemom „otimanja zemljišta“ (eng. land grabs ili land grabbing) na globalnom nivou i ?iji se rezultati navode i u izveštajima Evropskog parlamenta i drugih evropskih i svetskih institucija, objavila je listu sa 491 ugovorom ili inicijativom za kupovinu ili dugoro?ni zakup više od 30 miliona hektara oranica u 78 zemalja. Kako je navedeno u analizi „Globalno otimanje poljoprivrednog zemljišta u 2016. godini – Koliko veliko, koliko loše?“, re? je o poslovima iniciranim posle 2006. godine, a odnose se na strane investitore u nekoj zemlji, s tim da je te dogovore organizovala država u kojoj se poslovi u sektoru poljoprivrede realizuju.

Pomenimo, pojam „lend grebing“ ozna?ava otimanje, odnosno kupovinu ili dugoro?ni najam velikih površina plodnog zemljišta u zemljama u razvoju ali sve ?eš?e i u razvijenim zemljama. „Otimanje zemljišta“ naro?ito je uzelo maha nakon 2007. i 2008. godine, to jest od po?etka svetske ekonomske krize, a suština je u koncentraciji poljoprivrednog zemljišta koju u drugim zemljama sprovode velike korporacije, individualni investitori ali i vlade.

Problem se iz Afrike seli u Evropu

psenica polje poljoprivredaProblem “otimanja zemljišta” je naizraženiji u afri?kim zemljama, više od 40 odsto najve?ih svetskih investitora u poljoprivredu ima sedište u Evropi, a prema oceni stru?njaka za ovo pitanje, evropske politike ih subvencionišu na štetu malih poljoprivrednika. Kako navodi Odbor za privredu i socijalna pitanja Evropskog parlamenta, dok je ukupnog poljoprivrednog zemljišta u Evropi sve manje, sve je više zemlje u rukama odre?enih velikih preduze?a. Jedan posto poljoprivrednih gazdinstava kontroliše 20 odsto poljoprivrednog zemljišta u EU. Tri posto poljoprivrednih gazdinstava kontroliše 50 odsto poljoprivrednog zemljišta, a 80 odsto gazdinstava kontroliše samo 14,5 odsto poljoprivrednog zemljišta.

Ne postoji me?unarodno priznata, jedinstvena definicija otimanja poljoprivrednog zemljišta. Obi?no se pod time podrazumeva proces sticanja poljoprivrednih korisnih površina velikih razmera, bez prethodnog savetovanja sa lokalnim stanovništvom ili njegovog odobrenja, navodi se u Službenom listu Evropske unije, koji je objavio mišljenje Evropskog odbora za privredu i socijalna pitanja. Dodaje se da to dovodi do ograni?enja mogu?nosti lokalnih stanovnika da samostalno vode poljoprivredna doma?instva i proizvode prehrambene proizvode. Osim toga, pravo koriš?enja resursa (zemlje, vode, šuma) i dobit od njihovog koriš?enja pripadaju vlasniku, a mogu?a nuspojava je ta da ?e upotreba u svrhu poljoprivrede biti napuštena u korist drugih, nepoljoprivrednih delatnosti, piše u Službenom listu.

U Srbiji, prema analizi organizacije GRAIN, postoje tri takve kompanije. Klemens Tenis, vlasnik nema?ke klani?ne industrije Tenis, pominje se kao investitor koji namerava u sto?arstvo u Srbiji da uloži 462,7 miliona dolara za pet farmi svinja i kapacitete za proizvodnju mesa. Navodi se da je dogovor izme?u Vlade Srbije i nema?ke kompanije završen, te da ?e Tenisu pripasti 15.000 hektara. Dodaje se da nema?ka mesna industrija ima 25 internacionalnih kancelarija i da izvozi polovinu proizvedene robe.

GRAIN kao drugog „otima?a“ navodi Al Dahru, kojoj pripisuje 9.000 hektara u našoj zemlji i za koju kaže da ?e proizvoditi žitarice, meso, mleko i vo?e. Investicije ove arapske kompanije, po navodima GRAIN-a, iznose 400 miliona dolara. Objašnjava se da je Al Dahra partner Vlade UAE, da proizvodi hranu i hranu za životinje širom sveta, kroz akvizicije i združena ulaganja, da u više od 20 zemalja gazduje na 80.000 hektara i da ima milijardu dolara godišnjeg prometa. Dodaje se da deo ugovora sa državom Srbijom podrazumeva kupovinu osam kompanija, rehabilitaciju sistema za navodnjavanje i vo?enje nekoliko pogona za proizvodnju hrane za životinje. Al Dahra je ozna?ena i kao ve?inski vlasnik srpske Rundap grupe, koja ima vo?njak jabuka.

Tre?a kompanija koja po navodima GRAIN-a otima oranice u Srbiji je Al Ravafed, koja proizvodi lucerku, pšenicu, kukuruz… Investicije su vredne 156,9 miliona dolara, a arapska kompanija treba da ih realizuje za ?etiri godine (od 2014, kada je potpisan sporazum sa Vladom Srbije). Partner, Vlada Srbije, daje svoje poljoprivredno zemljište u zakup na 99 godina, a kako se navodi u izveštaju, ima?e 20 odsto vlasništva u zajedni?kom preduze?u, bez obaveza investiranja. Prime?eno je i da su mali poljoprivrednici negodovali zbog ovog aranžmana srpske vlade i arapske kompanije.

Bez odgovora iz Vlade Srbije 

Vlada Srbije

A Vlada Srbije ?uti…

U kojoj su meri pouzdani podaci za Srbiju koje je iznela me?unarodna organizacija GRAIN, ?ija se istraživanja uzimaju kao relevantna u svetskim i evropskim institucijama, ne može se re?i s obzirom na to da su sve tri navedene kompanije, njihovo poslovanje, ugovori i dogovori Vlade Srbije s njima, obavijeni tajnom. Zapravo, ceo dogovor sa arapskim kompanijama koje bi na osnovu Zakona o potvr?ivanju sporazuma o saradnji izme?u Vlade Srbije i vlasti Ujedinjenih Arapskih Emirata trebalo da ulažu i posluju u našoj zemlji nikada nije obnarodovan. Ni na pitanja koja je VOICE poslao Vladi Srbije, a ti?u se ugovora i poslovanja kompanija Al Dahra, odnosno Al Ravafed nije odgovoreno u zakonskom roku, te smo ih dostavili Povereniku za informacije od javnog zna?aja.

Kompaniju Al Dahra, koja je po ugovoru sa Vladom Srbije trebalo da preuzme tadašnja preduze?a u restrukturiranju Ba?ka iz Sivca, Jadran iz Nove Gajdobre, Mladi Borac iz Sonte i Agroba?ku iz Ba?a, nasledila je firma Al Ravafed. Me?utim, nije poznato zašto je i na koji je na?in prekinut prethodni dogovor Vlade Srbije sa Al Dahrom. Na sajtu kompanije navodi se da Al Dahra ima ve?insko vlasništvo u Rundap agraru, odnosno Rundap grupi u Srbiji i da namerava da u našoj zemlji proizvodi a potom distribuira razli?ite useve. Trenutno, kako se navodi na sajtu, Al Dahra je prisutna u vo?njaku sa 500.000 stabala jabuke na 13o hektara sa godišnjom proizvodnjom od 10.000 tona ovog vo?a.

Kako piše u analizi GRAIN-a, kao investitor, odnosno “otima? poljoprivrednog zemljišta” Al Dahra se pojavljuje u Španiji kao proizvo?a? lucerke na 5.050 hektara. Tako?e, u Španiji je prisutna korporacija Al Dahra Fagavi, kao lider u evropskoj industriji sto?ne hrane, te kao proizvo?a? bala i peleta, a kroz akvizicije španskih kompanija došla je do 8.500 hektara u ovoj zemlji.

U Sudanu Al Dahra pregovara o ogromnoj investiciji. Re? je, kako beleži GRAIN, o 971.245 hektara i 10 milijardi dolara uloženih u proizvodnju je?ma, kukuruza, pamuka, pšenice, sena… Sudanska vlada je prošle godine rekla da ?e arapska kompanija uplatiti milijardu od deset milijardi dolara, a mediji pominju da bi Al Dahra da zauzme ?ak 2,4 miliona hektara u Sudanu.

Dalje, u Pakistanu Al Dahra gazduje na 4.000 hektara, u Namibiji na 200 hektara. Za sada, sude?i prema izveštaju GRAIN-a, firma iz Emirata je najve?i strani investitor – “otima?” u Egiptu, gde je zauzela 48.500 hektara. Pojavljuje se kao kompanija iz privatnog sektora, partner vlade UAE. Kako se navodi u analizi, u dvadeset zemalja Al Dahra zasad poseduje i iznajmljuje više od 80.000 hektara.

Kompaniju Al Ravafed ni organizacija GRAIN niti sli?ne njoj ne vide u svetu kao problemati?nog investitora. Me?utim, na sajtu Al Ravafeda nema podataka ni o tome u kojim je zemljama firma prisutna, ni šta od poljoprivrednih proizvoda proizvodi…

Me?u investitorima iz UAE koji su se pojavljivali u Srbiji a koje GRAIN prepoznaje kao “otima?a zemljišta” je Abu Dabi Fond za razvoj. Prisutan je u Sudanu, gde na 29.400 hektara proizvodi lucerku. Srbija je s njim imala sporazum o kreditu od milijardu dolara, odnosno zajmu za finansiranje sistema za navodnjavanje od 97 miliona dolara. Od Vlade Srbije VOICE je tražio odgovor i na pitanje šta se desilo s tim kreditom, da li je izgradnja sistema za navodnjavanje po?ela i gde, ali ga nismo dobili. I u slu?aju Abu Dabi Fonda za razvoj, srpski parlament je doneo zakon, a u njemu se navodi da je arapska finansijska institucija saglasna da Srbiji pozajmi iznos ekvivalentan iznosu od 356.281.000 dirhama.

MK Grupa otima? zemljišta u Ukrajini

MK Land MatrixOrganizacija Lend matriks navodi na svom sajtu da je kompanija MK grupa iz Srbije u Ukrajini “otima? zemljišta”. “Lend grebingom” je MK grupa došla do 50.000 hektara koje je ugovorila, a namera joj je da zauzme 100.000 hektara, navodi se u zvani?noj prezentaciji Lend matriksa. Primarni investitor je, po navodima ove organizacije, kompanija Agro invest Ukrajina, a MK Grupa se pojavljuje kao sekundarni. Agro invest Ukrajina posluje u okviru MK grupe i deo je tog sistema. MK grupa jedina je kompanija iz Srbije koju je Lend matriks uo?io kao investitora koji je do zemlje koju obra?uje u inostranstvu došao “lend grebingom”.

Za razliku od dve arapske kompanije, nema?ki Tenis još uvek u Srbiju nije došao, a kad ?e – ne zna se. Nedavno je premijer Aleksandar Vu?i? bio u gostima kod Klemensa Tenisa ali precizne informacije opet nismo ?uli. Elem, kona?an paraf trebalo je da se u Vladi Srbije stavi u junu ove godine, me?utim to se zbog izbora i formiranja nove vlade oteglo. Pre toga, srpski parlament usvojio je novi zakon o zemljištu, potom i Uredbu o uslovima, na?inu i postupku za ostvarivanje prvenstva zakupa. Sve to moglo bi da omogu?i inostranim investitorima poput Tenisa da 30 odsto poljoprivrednog zemljišta u nekoj opštini dobiju na 30 godina, a da o tome ko ?e u opštini dobiti oranice u arendu na tri decenije odlu?uje komisija u kojoj su tri ministra i još dva ?lana po izboru jednog od tih ministara. Pritom, nije jasno definisano kakve bi to investicione planove budu?i ulaga?i trebalo da imaju.

U analizi “Globalno otimanje poljoprivrednog zemljišta u 2016. godini” organizacija GRAIN nije u kontekstu “otimanja” evidentirala prisustvo kompanije Tenis u drugim državama, ve? samo u Srbiji. Me?utim, organizacija Lend matriks (Land Matrix), ?ije se analize tako?e uzimaju kao relevantne u Evropskom parlamentu a koja trenutno ima podatke o 1.280 ugovora i 47,6 miliona “otetih” hektara u svetu, navodi nema?ku klani?nu industriju kao jednog od takvih investitora. Lend matriks beleži da je Tenis kao drugi investitor u Rumuniji 2006. godine ušao u posed 4.259 hektara. Prvi investitor je firma SC ORGAPIC SRL.

Sla?ana Gluš?evi? (VOICE) 

voice_logo

 

 

Podelite ovu stranicu!