Vlasi – Rumuni, Srbi ili nešto treće?

01 Mar 2012

Problem, naravno, nije od juče i zvanični Bukurešt je u više navrata i ranije tim povodom upućivao proteste Beogradu

Jučerašnja drama oko uslovljavanja srpske kandidature za Evropsku uniju od strane Rumunije u žižu javnosti je postavila pitanje vlaške, odnosno rumunske manjinske nacionalne zajednice, naročito u istočnoj Srbiji.

Problem, naravno, nije od juče i zvanični Bukurešt je u više navrata i ranije tim povodom upućivao proteste Beogradu.

Vladimir Ilić iz zrenjaninskog Centra za razvoj civilnog društva, nevladine organizacije koja se u kontinuitetu bavi ovom problematikom,za Dojče vele kaže da je problem složen.

“Problem je vrlo zamršen. Niko ne zna koliko ima Vlaha u istočnoj Srbiji. Ima ih šestocifren broj, ali koliko će biti deklarisanih, zavisi od niza činilaca, od kojih su neki očito vezani za mogućnost slobode izjašnjavanja. Po njihovom ogromnom porastu, koji se ne može objasniti dejstvom demografskih činilaca, očito je da se tu stanje popravlja. Na popisima stanovništva u poslednjih 50 godina, njihov broj je varirao od 1.500 do 102.000, što je naravno demografski nemoguće, već je uslovljeno drugim činiocima”, navodi Ilić.

Prema popisu stanovništva iz 1991. godine, bilo je 20.000 deklarisanih Vlaha, 2002. 40.000, a 2011. 64.000 i još mnogo ljudi koji su se nacionalno deklarisali kao Srbi ali sa maternjim vlaškim jezikom.

Vladimir Ilić navodi da dodatni problem predstavlja i pitanje položaja Rumunske pravoslavne crkve u istočnoj Srbiji.

„Složen je i problem Rumunske pravoslavne crkve (RPC), koja je priznata u Vojvodini, ali nije priznata u Srbiji van područja Vojvodine, i gde položaj sveštenika i vernika zavisi od lokalnih okolnosti. Tako je u braničevskoj eparhiji mnogo bolji, jer tamo vladika Ignjatije dozvoljava sveštenicima i vernicima RPC da koriste hramove Srpske pravoslavne crkve, dok u timočkoj eparhiji vladika Justin dokazano vrši pritisak na sveštenike i vernike RPC”, tvrdi Ilić.

Radiša Dragojević, predsednik Nacionalnog saveta Vlaha, smatra da je rumunsko uslovljavanje kandidature Srbije za EU neprimereno.

„Odmah da vam kažem, problem je u tome što oni rade, jer kod nas problemi ne postoje. Kao manjina, mi smo tretirani kao i ostale nacionalne manjine, sa jednakim pravima. Znači, ne smatramo da smo ugroženi i obespravljeni. Mi kao svoju maticu smatramo Srbiju, a Rumunija je matična zemlja nacionalne manjine Rumuna. To su dve autohtone nacionalne manjine koje egzistiraju u Srbiji. Naš maternji jezik je vlaški, a ne rumunski”, tvrdi Dragojević.

Nacionalni savet Vlaha usvojio je i pravopis vlaškog jezika, a Slavoljub Gacović, istoričar i osnivač rumunske nevladine organizacije „Ariadnae filum” kaže da vlaški jezik ne postoji, već je reč o dijalektu rumunskog jezika.

„Zapravo, Rumunija ne insistira na tome da su Vlasi Rumuni, nego da Vlasi ili Rumuni u Srbiji imaju zapravo jedan te isti jezik, a jezik je rumunski, ne može biti vlaški jezik. Reči, vokabular… isti su sa ove i sa one strane Dunava. Tražiti neki novi jezik i na tome insistirati da bi se postalo nova nacionalna manjina – nije ništa drugo nego politika, a ne lingvistika”, ocenjuje Dragojević.

Centar za razvoj civilnog društva uskoro će početi sa projektom čiji je cilj da se „izvezu” vojvođanska iskustva u zaštiti prava nacionalnih zajednica i primene na vlašku nacionalnu manjinu, preko rada sa Nacionalnim savetom Vlaha, kao i sa predsednicima etnički mešsovitih opština i civilnim sektorom. Jer, postoje značajne razlike u zakonskim pravima pripadnika manjinskih nacionalnih zajednica u Vojvodini, kao i u finansijskim sredstvima koja im se dodeljuju.

Sve u svemu, još jedan identitetski problem na Balkanu?

(Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!