Azem Vlasi: Krajnje je vreme da Srbija prizna nezavisno Kosovo

29 Jul 2017

Istorijski dogovor i pomirenje između Srba i Albanaca je i potrebno i moguće

Azem Vlasi (Vllasi), savetnik kosovskog predsednika Hašima Tačija, izjavio je da je “krajnje vreme” da dođe do “istorijskog sporazuma” Srba i Albanaca i ocenio da kruna toga treba da bude međusobno priznanje Kosova i Srbije u postojećim granicama, kao i uspostavljanje diplomatskih i dobrosusedskih odnosa.

“To političko otrežnjenje srpskog naroda bilo bi dobro za Srbiju, te za usmeravanje političke energije ka boljoj budućnosti, umesto prizivanja mitova pokličima: ‘Ne damo Kosovo!’, rekao je Vlasi u intervjuu za beogradski list Danas.

Prema njegovim rečima, istorijski dogovor i pomirenje između Srba i Albanaca je i potrebno i moguće.

“To je trebalo biti učinjeno još kada se Jugoslavija raspala, ali na srpskoj strani tada nije bilo ni spremnosti ni sagovornika za to. Šansa za pomirenje ukazala se i nakon juna 1999. kada je Srbija svojim potpisom na Kumanovski sporazum okončala svaki oblik institucionalnog prisustva na Kosovu. Međutim, srpsku javnost su obmanjivali da je to privremeno. Sledeću priliku za dogovor imali smo 2010. kada je Vlada Srbije, na sopstveni zahtev, od Međunarodnog suda pravde zatražila i dobila jasan i nedvosmislen odgovor da proglašenje nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, ni sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. Nažalost, te šanse su propuštene. Sada je krajnje vreme da do ‘istorijskog sporazuma’ dođe”, naveo je Vlasi.

On je ocenio da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavnim javnim istupom, preko autorskog teksta, učinio prvi važan korak ka napuštanju kosovske zablude u Srbiji, jer je izneo ono što srpska javnost poodavno zna: da je Kosovo od juna 1999. potpuno nezavisno od Srbije, bez ikakve šanse da se točak istorije vrati unazad.

Vlasi je ocenio da u tom dogovoru nijedna strana ne može biti apsolutno zadovoljna, ali je dodao da će osnovno obostrano zadovoljstvo biti “da više ne živimo u odnosima zamrznutog konflikta, da ne radimo jedni protiv drugih, već da se okrenemo međusobnoj saradnji i izgradnji uzajamnog poverenja”.

“Kada izgradimo takav odnos, biće bolje i Srbima na Kosovu i Albancima koji žive u Srbiji. Srbija će se osloboditi velikog tereta, napora i trošenja novca da po svetu radi protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama i da uzalud ubeđuje svet kako je Kosovo deo Srbije. Nama na Kosovu biće od koristi što nemamo komšiju koji stalno ‘reži’ protiv nas”, naveo je Azem Vlasi.

Dodao je da je državno-pravni status Kosova rešen i poručio da Kosovo o tome neće ni sa kim razgovarati, niti to od njih traži ni jedna od važnih zapadnih država koje su priznale Kosovo.

“Pri takvom stanju stvari, sada je Srbija na potezu da se sa tom realnošću suoči i njoj prilagodi. To znači da, u duhu Vučićevih nedavno iznetih stavova, učini nekoliko koraka: da Kosovo izbaci iz Ustava Srbije jer odredba ustava neke zemlje koja se ne primenjuje ne može tu ni da stoji; da Srbija prestane da agituje po svetu protiv priznanja Kosova i njegovog članstva u međunarodnim organizacijama, jer Srbija od toga nema nikakve koristi, a otežava normalizaciju naših međusobnih odnosa. Trebalo bi postići jedan poseban sporazum kojim se garantuju prava Srba na Kosovu i Albanaca u Srbiji, u skladu sa evropskim konvencijama o nacionalnim manjinama i uopšte u vezi sa tretmanom ovih zajednica”, kazao je Vlasi.

Dodao je da podela Kosova ne dolazi u obzir i poručio da “nema tog naroda na svetu koji bi pristao da s nekim podeli teritoriju svoje države”.

“To je isto kao da pitate, postoji li mogućnost da Srbi pristanu na podelu Srbije, na odvajanje Sandžaka ili Preševske doline na primer, zbog etničkog sastava. To se pitanje ne postavlja. Normalizacija međudržavnih odnosa i međusobno priznanje Kosova i Srbije treba da se desi u postojećim granicama. A onda, u uslovima normalnih međudržavnih odnosa, može eventualno doći do bilateralnog sporazuma o izvesnoj korekciji granica ili razmeni teritorija, ali koje ne povređuje prava trećih država. Na primer, da Opština Leposavić sa okolnim srpskim naseljima pripadne Srbiji, a da Preševo i deo opštine Bujanovac sa albanskim naseljima pripadne Kosovu… No, najbolje je ne postavljati pitanje granica i teritorija jer tu se ne možemo dogovoriti. U uslovima dobrih međususedskih odnosa, to pitanje je nepristojno postavljati”, ocenio je Azem Vlasi.

(Autonomija/Danas) 

Podelite ovu stranicu!