VLADIMIRA DORČOVA VALTNEROVA: Moralne dileme jednog urednika

07 Feb 2016

Kako manjinski urednik da izbegne uticaj nacionalnih saveta i sačuva vlastiti integritet

Mnogi savremeni stru?njaci, ali i oni koji ?eš?e razmišljaju na temu etike i morala u bilo kojoj oblasti ljudskoj delovanja, tako i novinarskoj, smatraju da treba da se pravi razlika izme?u ova dva pojma.

Kako navodi ?edomir ?upi?, neki autori zastupaju ideju da je moral univerzalnija pojava od etike, jer se vezuje za pravila koja su u osnovi ljudskih delovanja, ponašanja i odnosa, dok etika predstavlja li?no primenjivanje moralnih prava i vrednosti koje je pojedinac slobodno prihvatio, usvojio i praktikuje ih u svakodnevnom životu. Drugo shvatanje ovih pojmova a na koje ukazuje ?upi? – definiše etiku kao nauku o moralu. Pri vrednovanju pojave ili shvatanja etike, odnosno morala u oblasti novinarstva prirodno se name?u pomenute definicije pojmova etika i morala.

Stru?njaci i „obi?ni“ ljudi postavljaju pitanje zašto je važna etika i mnogi su ve? dali odgovore na ovo pitanje koje može da se sublimiše u jednostavnoj konstataciji: zbog razlikovanja dobra i zla.

U odnosu na oblast novinarstva, etika i moral su potrebni elementi svakodnevnog delovanja novinarskih poslenika jer pridržavanje odredbi novinarskog eti?kog kodeksa predstavlja pravi put ka ispunjenju svih zahteva novinarske profesije koja je u funkciji društva. U stvari, novinari kao i svi ljudi pridržavaju?i se opštih, odnosno univerzalnih vrednosti sa kojima svi streme ka moralnoj zrelosti sa kojom ?e zavrediti poverenje u profesionalno obavljanje novinarskog posla, a koje ?esto predstavlja viski stepen požrtvovanja.

Požrtvovanje, pored poštovanja, jeste kategorija, odnosno vrlina koja je možda nedovoljno ?esto prisutna kod novinara u Srbiji. Požrtvovanje zna?i spremnost da se nešto žrtvuje radi nekoga, ne?ega ili opšte stvari. Kako ?upi? dalje objašnjava, požrtvovanje je vrlina koja pokazuje ne?iju spremnost da se odrekne li?ne koristi, pa da prihvati i li?nu štetu da bi se nekome pomoglo ili nešto uradilo što svima daje doprinos.

LI?NE MORALNE DILEME KOD NOVINARA I UREDNIKA

Ako se neko bavi novinarstvom strasno i beskompromisno, kada novinarstvo postaje životno, a ne samo profesionalno opredeljenje, onda požrtvovanost predstavlja svakodnevnost u novinarskom delovanju. Nekada je prisutna i u situacijama u kojima se na?e novinar kada treba da odlu?i o stvarima i pojavama koje nisu obuhva?ene u Kodeksu novinara Srbije, ali koje se u velikoj meri ti?u morala pojedinca – novinara koji se nalazi u poziciji urednika u mediju ?ijem je osniva? nacionalni savet nacionalne manjine (u daljem tekstu: NSNM).

Naime, postavlja se pitanje da li odluka o odbijanju ?lanstva i neu?estvovanju u radu Odbora za informisanje NSNM od strane odgovornog urednika manjinskog štampanog medija u ?ijem su osniva?ka prava u rukama nacionalnog saveta nacionalne manjine predstavlja moralni ?in urednika ili njegovu pogrešnu inicijativu da se ogradi od potencijalnog politi?kog uticaja NSNM na ure?iva?ku politiku danog lista? Da li ona zna?i da se urednik unapred (?) suprostavio svakom potencijalnom pritisku na slobodno obavljanje profesije, kao i svakom vidu cenzure, kako to nalaže druga kapitola Kodeksa novinara Srbije, ili pak zna?i da ova odluka može da doprinese tome da se izgubi “uticaj” ili mogu?nost lobiranja tog medija da NSNM kroz Odbor za informisanje više pažnje posveti “svom” mediju u smislu podrške NSNM u tehni?koj opremi za redakciju, edukaciji novinara i sl.?

Ako znamo da se etika informisanja pre svega ti?e intelektualne obrade informacija, odnosno vesti, kako navodi autor Daniel Korni, i svega onog pri ?emu se dolazi do situacije da se vrši odabir i da se donesu odluke u pogledu sadržaja i oblika informacije koja se pruža javnosti, onda su pomenute moralne dileme urednika opravdane.

Urednik je prema svojim li?nim moralnim stavovima odlu?io da se unapred odupre pritiscima, iako im nije bilo ni naznaka, i tako svesno propustio priliku da se na?e u sistemskoj okolini manjinskih novinarskih profesionalaca, u organu NSNM koji se bavi unapre?ivanjem položaja novinarstva i novinara iz jednog manjinskog miljea. Ovakvo ponašanje koje se može tretirati kao ispoljavanje urednikove vrline požrtvovanja, žrtvuju?i unapre?enje svoje li?ne karijere, ali možda i boljitka vlastite redakcije zarad “mira” u porodici, odnosno u široj društveno-politi?koj javnosti može da deluje malo nategnuto, ali ne mora da zna?i.

Svesni ?injenice da savremeni mediji, odnosno multimediji od novinara iziskuju i stalno usavršavanje i tzv. manjinski novinari (li?no ne volim tam izraz) se trude da što ?eš?e prolaze kroz edukacije, da u?estvuju na raznim stru?nim novinarskim skupovima na kojima se prezentuju najnoviji trendovi u novinarstvu, medijima i komunikacijama u širem smislu. Kako smo svi svesni toga da ovdašnji mediji, a posebno oni sa adjektivom manjinski deluju i rade u oskudici, podršku u finansijskom smislu navedene aktivnosti pružaju odbori za informisanje NSNM.

Ovaj vid podrške nailazi na relativno dobru reakciju novinara i urednika koji putem raspisanih konkursa a kroz projekte koriste namenska sredstva iz budžeta NSNM za profesionalni rast i usavršavanje. Ali s druge strane, svedoci smi i naknadnom povla?enju projekata koji su dobili zeleno svetlo od komisije koja je bila zadužena za sprovo?enje konkursa, jer je autor projekta, ina?e urednik u mediju ?iji je osniva? NSNM, povukao svoj projektni zahtev da bi izbegao potencijalno pe?atiranje, odnosno žigosanje iz redova ?lanova NSNM koji stalno tvrde da postoji cenzura u tom mediju i uticaj vladaju?e ve?ine u konkretnom NSNM na ure?iva?ku politiku.

Urednik, da bi izbegao javne optužbe, klevete i diskreditaciju u profesionalnom životu pribegava odluci da se povu?e iz projekta zarad, ponovo, – “mira” u javnosti, ali nije u prilici da sam ili da njegova redakcija snosi troškove projekta, odnosno u?eš?a na novinarskom skupu u inostranstvu. Da li se radi o moralnom ?inu urednika ili…?

Ako potezi ovog i ovakvog urednika zna?e to da je on pre svega sa?uvao li?no moralno zdravlje i pokazao da mu je stalo do moralne kulture i na taj na?in pretenduje da postane uzor koji pokazuje kako se štiti novinarski poziv, ali i li?nost i integritet novinara, onda je situacija jasna.

SUKOB INTERESA I INTEGRITET U NOVINARSTVU

Navedene situacije iz li?nog iskustva urednika slikovito opisuju nerešene stvari iz šireg društveno-politi?kog okruženja u kojem dominiraju dva pojma a tu su sukob interesa i korupcija koji su na specifi?an na?in prisutni i u oblasti novinarstva a uz koje po pravilu ide i pojam integriteta, odnosno individualne ?estitosti, koja zna?i postupanje u skladu sa moralnim vrednostima i na?elima, institucionalnu celovitost, uskla?enost i konzistentnost u postupanju.

Definicije pojma sukob interesa su razli?ite, ali sve su u svojoj srži iste. Proizilaze?i iz konkretnih situacija koje se navode u ovom tekstu, navodimo definiciju Saveta Evrope koji sukob interesa definiše kao situaciju u kojoj javni funkcioner ima neki privatan interes koji je takve prirode da uti?e, ili postoji pretpostavka da uti?e na nezavisno i objektivno obavljanje njenih, tj. njegovih službenih dužnosti.

Kako navodi autorka Dr Londa Esadze, privatni interes javnog funkcionera uklju?uje svaku korist za nju, tj. njega, uklju?uju?i porodicu i bliske prijatelje, ali i organizacije sa kojima imaju, ili su imali poslovni ili politi?ki odnos i tako?e uklju?uje i svaku odgovornost, bilo da je finansijska ili gra?anska, povezanu sa tim odnosom.

Sukob interesa u praksi predstavlja situaciju u kojoj (uglavnom) javni funkcioner svojom odlukom ili drugim delovanjem pogoduje sebi ili sebi bliskim osobama, društvenim grupama i organizacijama, a nauštrb interesa javnosti ili osoba koje su mu dale poverenje.

U javnosti se sukob interesa skoro po pravilu povezuje sa korupcijom, iako su to razli?ite stvari, jer korupcija je odnos koji se zasniva zloupotrebom službenog, odnosno društvenog položaja ili uticaja, u javnom ili privatnom sektoru, u cilju sticanja li?ne koristi ili koristi za drugoga, odnosno korupcija predstavlja koriš?enje javne funkcije za privatnu korist. S druge strane, sukob interesa je vršenje dužnosti javnih funkcionera kod kojih postoji li?ni interes koji je, ili se ?ini da je u sukobu sa njihovom službenom dužnoš?u.

Postavlja se pitanje da li u ovu paradigmu spadaju i urednici koji vode medije ?ija se organizaciona struktura vodi kao javna ustanova, odnosno ?iji osniva?i su nacionalni saveti nacionalne manjine. Ako ih posmatramo kao javne poslenike na javnoj funkciji odgovornih urednika, onda je odgovor pozitivan. U ovom smislu možda posebno treba napomenuti da svaki sukob interesa ne uklju?uje i slu?aj korupcije.

Oba ova pojma su u Srbiji obuhva?eni legislativom vezanom za borbu protiv korupcije (Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, “Službeni glasnik RS” br. 97/08, 53/10, 66/11-US, 67/13-US I 8/15-US i rešenje, odnosno smernice koje su iz njega proizašle). Ve? godinama postoji zakonska obaveza javnih organa koja je ure?ena Smernicama za izradu i sprovo?enje plana integriteta (2010.) da naprave dokument koji se zove plan integriteta a u kojem su jasno razdvojene prihvatljive i neprihvatljive situacije. Me?utim, plan integriteta je sa?inio mali broj institucija i organizacija, iako su svi državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne službe i javna preduze?a bile u obavezi da izrade svoj plan integriteta do 31. marta 2013.

Zanimljivo je što u “jeku” borbe protiv korupcije u Srbiji, plan integriteta se u javnosti ni ne pominje, iako on po svemu sude?i predstavlja dobar preventivni na?in za smanjenje obima korupcije kojim se identifikuju relevantne situacije sukoba interesa i korupcije, kako preporu?uje i u Smernicama za prevenciju sukoba interesa, dokumentu koji je izradila viša me?unarodna stru?njakinja za pravosu?e i unutrašnje poslove u okviru PLAC projekta (Politi?ki pravni savetodavni centar) koji je kroz ekspertsku podršku doprineo uskla?ivanju srpske legislative sa evropskim standardima i ?iji cilj je bila bolja primena postoje?ih zakonskih propisa.

Plan integriteta kao preventivna antikorupcijska mera je dokument koji nastaje kao rezultat samoprocene izloženosti institucije rizicima za nastanak i razvoj korupcije, kao i izloženosti eti?ki i profesionalno neprihvatljivim postupcima, kao što je izloženost eti?ki neprihvatljivim postupcima i moralnim dilemama u gorenavedenim situacija urednika medija ?iji je osniva? NRNM.

Imaju?i u vidu cilj donošenja plana integriteta, a to je ja?anje integriteta institucije, koji podrazumeva individualnu ?estitost, profesionalizam, eti?nost, institucionalnu celovitost, kao i na?in postupanja u skladu sa moralnim vrednostima, smatramo da je pomenuti urednik mogao da efikasno razreši svoje dileme, ukoliko bi u okviru njegovog medijskog preduze?a ili u okviru NRNM postajao plan integriteta.

Sukob interesa ili izloženost eti?ki i profesionalno neprihvatljivim postupcima u odnosu na ?lanstvo u organima ili odborima u državnim institucijama koje se bave informisanjem se u medijskim (javnim) ustanovama skoro nikad ne razmatra i onda to biva prepušteno moralnoj odluci pojedincu i „?aršiji“.

Treba napomenuti da je u pomenutim situacijama i postojao izra?en plan integriteta, njegov cilj ne bi bio rešavanje pojedinih slu?ajeva korupcije ili sukoba interesa, ve? uspostavljanje mehanizama koji bi spre?ili i otklonili okolnosti za nastanak korupcije, neeti?kih i neprofesionalnih postupaka u svim oblastima funkcionisanja institucije.

Iz gorenavedenog je jasno da postoji sukob izme?u individualne i društvene etike kao prakse moralnosti i postalo je više nego o?igledno da je društvo i u ovom segmentu eti?ki degradiralo i devalviralo vrednosti za koje se neki pojedinci i dalje zalažu. Da li je to dobro za društvo i pojedinca? Zavisi od definicije dobra. Požrtvovanost urednika koju spominjemo u prvom delu teksta se može pojaviti kao li?no opredeljenje i li?no ispunjenje, ali problem potencijalne pojave sukoba interesa u oblasti novinarstva i medija treba rešavati sistemski, jer pojedinca u medijskom moru po pravilu pojede društvo nemoralnih ajkula. Tada je požrtvovanost pojedinca – uzaludna.

(Tekst je preuzet sa autorkinog bloga uz njenu dozvolu)

Podelite ovu stranicu!