VLADIMIRA DORČOVA VALTNEROVA: Aktuelna predizborna scena i slovačka nacionalna zajednica

13 Apr 2016

U celoj priči pod nazivom Izbori 2016 se dosta često zaboravlja - građanin. Čovek.

Celo društvo u Srbiji je već dugo u opsadnom stanju a aktuelna predizborna kampanja samo pojačava ovakvu atmosferu. Na svakom koraku se susrećemo sa političkim izjavama u kojim dominiraju politička prepucavanja između stranaka i to je već odavno postalo u najmanju ruku – degutantno. U celoj priči pod nazivom Izbori 2016 se dosta često zaboravlja – građanin. Čovek.

Društvo je otišlo u vražju mater. Ali to su pre mene već mnogi ljudi i javne ličnosti konstatovali – i to davno. Predizborna igranka se može posmatrati iz različitih uglova – od onog koji ukazuje na moguću zloupotrebu afirmativnih mera za političko delovanje i učešće stranaka manjinskih nacionalnih zajednica u izborima, preko opšteg trenda uticaja i pritisaka političkih partija na medije, pri čemu su političke stranke umislile da su bogomdani mudraci koji medije tretiraju kao svoju PR službu za manipulisanje sa biračima i potencijalnim biračima. Ova pojava je prisutna u svim medijima, pa tako i u slovačkim. Što bi manjinski novinari bili oaza novinarskih sloboda?!

Moguće zloupotrebe afirmativnih mera za nacionalne manjine u predizbornoj trci?

Nacionalne manjine koje žive u Srbiji primenjuju afirmativne mere koje se tiču naprimer uvođenja manje rigoroznih uslova za osnivanje političke stranke nacionalne manjine, ili ukidanje izbornog praga za učestvovanje u raspodeli poslaničkih ili odborničkih mandata.

U registru političkih stranaka Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije od nešto više od 100 političkih partija nalazimo oko 60 manjinskih stranaka (čak!) a od toga čak 5 političkih stranaka sa atributom “slovačka” – Slovačka stranka, Slovačka vojvođanska stranka, Slovačka demokratska stranka, Zelena stranka i Slovaci napred. Nikad manje Slovaka u Vojvodini, a nikad više slovačkih stranaka, što možda ne treba posmatrati kao problem, ali…

Novinari, ali i mnogi građani Srbije koji pripadaju slovačkoj manjini sa punim pravom ovih dana postavljaju pitanje da li članovi političkih partija nacionalnih zajednica, u ovom slučaju slovačke, ne bi trebalo da budu u najmanju ruku, pre svega ili u najvećoj meri Slovaci?

Naprimer: Zelena partija sa sedištem u Novom Sadu, osnovana 2014., u zvaničnom registru političkih stranaka se “deklariše” kao stranka slovačke nacionalne manjine, iako slovačka javnost baš i nije upoznata sa njenim radom i delovanjem, aktivizmom u smislu rada za bolje sutra Slovaka. Lider ove stranke, reklo bi se po imenu i prezimenu, nije Slovak, ali to ne predstavlja problem. Upitno je, pak, kako ova stranka, sada u koaliciji sa Slovačkom strankom na pokrajinskim i republičkim izborima, planira da se bori za unapređenje položaja Slovaka (valjda je zato osnovana kao slovačka manjinska stranka), ako na listi za gradske izbore u Novom Sadu nema nijednog Slovaka. Na koji način će umeti da artikulišu potrebe Slovaka? Možda nismo u pravu, kada kažemo, da je to teško izvodljivo, ako ne znaš kako Slovaci „dišu“.

Naravno, nije dobro prebrojavati krvna zrnca u smislu nacionalne pripadnosti, to nam nije namera, niti se za to zalažemo, ale postavlja se pitanje da li se u ovakvim slučajevima radi o zloupotrebi već pomenutih afirmativnih mera za nacionalne manjin? Ako da, kako ovakve pojave “suspendovati”, da ne kažemo “kazniti” – kojim mehanizmima, da li oni postoje?

Izazovi u izveštavanju o izborima 2016.

Svaki novi izbori u Srbiji donose sve manje novinarske slobode i autonomije, ili sve više ih odnose . Političke partije su umislile da su mediji instrument za njihovu propagandua, a mediji često ove njihove zamisli realizuju. Političke stranke nas, medije, svakodnevno bombarduju saopštenjima za javnost, i očekuju da ih mediji objavljuju.

Neki mediji saopštenja političkih stranaka objavljuju u velikoj meri, neki u manjoj, a neki jako retko. Upravo ovi treći nailaze na glasno negodovanje političkih aktera na ovakvu uređivačku politiku. Posebno se to ne sviđa manjinskim političkim opcijama, bliskim vladajućoj stranci na državnom nivou koji u svakodnevnoj retorici samo “zbacuju” političke oponente, a ne nude konkretna rešenja za neke konkretne problematične situacije. Mada im treba priznati da su neke negativne pojave u našem društvu uspeli da nazovu pravim imenima, ali im nedostaju maniri, prihvatljivi, kulturni načini komunikacije i – rešenja.

Novinari (i pripadnici manjina koji nisu aktivni u političkim strankama) su se našli u sosu, ili kako je to rekla Aida Ćorović, građanska aktivistkinja, između nakovnja i čekića. Naime, paradigma “ako nisi naš, njihov si” je naišla na plodno tlo i na slovačkoj društvenoj, političkoj ili medijskoj sceni. Jer nema šanse da novinari razmišljaju svojom glavom, ne, ne! Oni su uvek „instruisani“ od strane ovih ili onih, kupljeni, glupi, urednici cenzurišu, i tako dalje. I tako dalje!

U ovaj manjinski sos u predizbornoj kombinatorici (ili galimatijas) je stavljena i mirođija – institucija manjinskog nacionalnog saveta u kojoj skoro u svim, ako ne i u svim, zajednicama postoji evidentna politizacija i partizacija. A manjinski mediji su odlična „glava“ za lupanje čekićem, jer ovi izbori u nekim zajednicama, u slovačkoj je to najevidentnije, znače i borbu za prekomponovanje „vlasti“ u nacionalnim savetima. U toj borbi je važno „osvojiti“ sva raspoloživa sredstva kojim će se doći do cilja, to jest do nove vladajuće većine unutar Saveta, do novog manjinskog bossa – a dokazano je da mediji predstavljaju dobro manipulativno sredstvo kojim se postiže željeni cilj. Ako to novinari dozvole…

Izazovi u izveštavanju o izborima 2016? Sačuvati zdrav razum!

Tekst je nastao za potrebe tribine „Manjine, većina i predizborna kombinatorika u Srbiji“ koja je održana 11. aprila 2016. u Studentskom kulturnom centru u Novom Sadu u organizaciji Hrvatskog građanskog saveza.

(vdv-media.com)

Podelite ovu stranicu!