VLADIMIR VOJNOVIČ: Rusija izgleda smešno

19 Aug 2017

"Umesto da gradi viziju za budućnost, ruska politika se hvali navodnim uspesima drevne i nedavne istorije, i tako nazaduje"

?uveni satiri?ar i bivši sovjetski disident Vladimir Vojnovi? smatra da ruska politika pod rukovodstvom predsednika Vladimira Putina ide u prošlost. Umesto da gradi viziju za budu?nost, ruska politika se hvali navodnim uspesima drevne i nedavne istorije, i tako nazaduje.

U intervju koji je vodio sa Ruskim servisom Radija Slobodna Evropa, Vojnovi?, koji puni 85 godina slede?eg meseca, navodi da takav postupak predstavlja ?orsokak za Putina i njegovu zemlju.

“Kada je Putin došao na vlast on se obratio najkonzervativnijim delovima društva, veteranima Drugog svetskog rata, starcima koji jesu ili nisu u?estvovali u Drugom svetskom ratu i onima koji se možda nisu šetali okolo sa vojnim trakama, ali koji su posvetili najbolje godine službi. Ovo je predstavljalo korak u prošlost i bio je po?etak jedne politike koja gleda u nazad. Naravno, svaka normalna politika gleda napred. Ne može se politika osloniti na ljude koji umiru ili koji su mrtvi, ve? na mlade ljude koji odrastaju”, kaže Vojnovi?.

“Oni su sada odrasli i ova politika prošlosti ih ne interesuje”, zaklju?uje Vojnovi?.

Ukratko, starija generacija je volela da ?uje proglase “mi smo jaki, mi smo snažni”, dok mla?a generacija ho?e da ?uje “mi smo radosni, inovativni i slobodni”.

Vojnovi? je ro?en 26. septembra 1932. godine u Stalinbadu, današnji Dušanbe, glavni grad Tadžikistana. Njegov otac je bio uhapšen 1936. i proveo je pet godina u Staljinovim logorima. Prvi deo njegovog satiri?nog romana nazvan “Život i priklju?enija vojnika Ivana ?omkina” objavljen je 1969. godine, a deset godina posle i drugi deo.

Distopijska vizija

Vojnovi? je isto tako poznat za njegov distopijski roman “Moskva 2042”, u kojem je opisana vlast Komunisti?ke partije i Državne bezbednosti, koja predstavlja elemente Sovjetske komunisti?ke partije, Ruske pravoslavne crkve i KGB-a.

Godine 1974, sovjetska vlada po?ela je da proganja Vojnovi?a, u vezi sa njegovim pisanjem i zauzimanjem za ljudska prava. Nakon toga oduzeto mu je državljanstvo, te je proteren iz zemlje. Deset godina kasnije mu je sovjetski predsednik Mihael Gorba?ov vratio državljanstvo i Vojnovi? se vratio u Rusiju.

“Neki ukazuju na to da smo se vratili u 1937. godinu”, kaže Vojnovi?, ukazuju?i na godinu kada je po?ela Staljinova Velika ?istka.

“Rekao bih da se još uvek nismo vratili u 1937, ali smo zato dostigli sedamdesete”, što je po?etak takozvanog perioda stagnacije tokom dugogodišnje Vlade Leonida Brežnjeva.

“Postoje razlike, ali ima i puno toga što je isto’’, dodaje Vojnovi?. “Oni razbijaju proteste, hapse ljude iz istih pobuda. Ta?no je da više ne osudjuju ljude po sedam godina zatvora, ali su zato presude po dve godine. Sada su po?eli da teraju ljude iz zemlje”, navodi Vladimir Vojnovi?.

I posle Putina – Putin?

“Dosta toga dolazi iz starih vremena. Vra?a se masovna psihologija iz tih vremena. Ne volim da kažem, ali smatram da sam jedan oprezan optimista i ne mislim da ?e se ovo sve uskoro završiti, pošto je jednostavno nemogu?e. Naša zemlja u pore?enju sa drugim civilizovanim zemljama izgleda smešno… Mi smo okruženi zemljama koje imaju razli?ite zakone, zakone koji podržavaju normalan razvoj gra?ana, društva, kao i blagostanja. Ali ovde sve ide u suprotnom pravcu”, dodaje on.

Približavaju?i se 85. godini, Vojnovi? ima samo jednu želju.

“Hteo bi da doživim vreme kada budemo izabrali za predsednika osobu koja nakon jednog odre?enog perioda napušta službu kada joj do?e vreme, zato što mora, nezavisno od toga koliko je bila uspešna. Postoje dobre odluke, uspešne odluke, ali i tako?e neuspešne”, zaklju?uje Vojnovi?. “Redovni izbori omogu?avaju da se greške isprave”, isti?e.

Neki Rusi su zabrinuti da lider opozicije Aleksej Navalni ima potencijal da bude “drugi Putin”, na što je Vojnovi? odgovorio da bi “drugi Putin ipak bio bolji od prvog”.

(Robert Kolsen i Jelena Rikovceva, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!