VLADIMIR VOJNOVIČ: Rusija izgleda smešno

19 Aug 2017

"Umesto da gradi viziju za budućnost, ruska politika se hvali navodnim uspesima drevne i nedavne istorije, i tako nazaduje"

Čuveni satiričar i bivši sovjetski disident Vladimir Vojnovič smatra da ruska politika pod rukovodstvom predsednika Vladimira Putina ide u prošlost. Umesto da gradi viziju za budućnost, ruska politika se hvali navodnim uspesima drevne i nedavne istorije, i tako nazaduje.

U intervju koji je vodio sa Ruskim servisom Radija Slobodna Evropa, Vojnovič, koji puni 85 godina sledećeg meseca, navodi da takav postupak predstavlja ćorsokak za Putina i njegovu zemlju.

“Kada je Putin došao na vlast on se obratio najkonzervativnijim delovima društva, veteranima Drugog svetskog rata, starcima koji jesu ili nisu učestvovali u Drugom svetskom ratu i onima koji se možda nisu šetali okolo sa vojnim trakama, ali koji su posvetili najbolje godine službi. Ovo je predstavljalo korak u prošlost i bio je početak jedne politike koja gleda u nazad. Naravno, svaka normalna politika gleda napred. Ne može se politika osloniti na ljude koji umiru ili koji su mrtvi, već na mlade ljude koji odrastaju”, kaže Vojnovič.

“Oni su sada odrasli i ova politika prošlosti ih ne interesuje”, zaključuje Vojnovič.

Ukratko, starija generacija je volela da čuje proglase “mi smo jaki, mi smo snažni”, dok mlađa generacija hoće da čuje “mi smo radosni, inovativni i slobodni”.

Vojnović je rođen 26. septembra 1932. godine u Stalinbadu, današnji Dušanbe, glavni grad Tadžikistana. Njegov otac je bio uhapšen 1936. i proveo je pet godina u Staljinovim logorima. Prvi deo njegovog satiričnog romana nazvan “Život i priključenija vojnika Ivana Čomkina” objavljen je 1969. godine, a deset godina posle i drugi deo.

Distopijska vizija

Vojnovič je isto tako poznat za njegov distopijski roman “Moskva 2042”, u kojem je opisana vlast Komunističke partije i Državne bezbednosti, koja predstavlja elemente Sovjetske komunističke partije, Ruske pravoslavne crkve i KGB-a.

Godine 1974, sovjetska vlada počela je da proganja Vojnoviča, u vezi sa njegovim pisanjem i zauzimanjem za ljudska prava. Nakon toga oduzeto mu je državljanstvo, te je proteren iz zemlje. Deset godina kasnije mu je sovjetski predsednik Mihael Gorbačov vratio državljanstvo i Vojnovič se vratio u Rusiju.

“Neki ukazuju na to da smo se vratili u 1937. godinu”, kaže Vojnovič, ukazujući na godinu kada je počela Staljinova Velika čistka.

“Rekao bih da se još uvek nismo vratili u 1937, ali smo zato dostigli sedamdesete”, što je početak takozvanog perioda stagnacije tokom dugogodišnje Vlade Leonida Brežnjeva.

“Postoje razlike, ali ima i puno toga što je isto’’, dodaje Vojnovič. “Oni razbijaju proteste, hapse ljude iz istih pobuda. Tačno je da više ne osudjuju ljude po sedam godina zatvora, ali su zato presude po dve godine. Sada su počeli da teraju ljude iz zemlje”, navodi Vladimir Vojnovič.

I posle Putina – Putin?

“Dosta toga dolazi iz starih vremena. Vraća se masovna psihologija iz tih vremena. Ne volim da kažem, ali smatram da sam jedan oprezan optimista i ne mislim da će se ovo sve uskoro završiti, pošto je jednostavno nemoguće. Naša zemlja u poređenju sa drugim civilizovanim zemljama izgleda smešno… Mi smo okruženi zemljama koje imaju različite zakone, zakone koji podržavaju normalan razvoj građana, društva, kao i blagostanja. Ali ovde sve ide u suprotnom pravcu”, dodaje on.

Približavajući se 85. godini, Vojnovič ima samo jednu želju.

“Hteo bi da doživim vreme kada budemo izabrali za predsednika osobu koja nakon jednog određenog perioda napušta službu kada joj dođe vreme, zato što mora, nezavisno od toga koliko je bila uspešna. Postoje dobre odluke, uspešne odluke, ali i takođe neuspešne”, zaključuje Vojnovič. “Redovni izbori omogućavaju da se greške isprave”, ističe.

Neki Rusi su zabrinuti da lider opozicije Aleksej Navalni ima potencijal da bude “drugi Putin”, na što je Vojnovič odgovorio da bi “drugi Putin ipak bio bolji od prvog”.

(Robert Kolsen i Jelena Rikovceva, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!