VLADIMIR PANDUROV: Evropa zbunjena polemikom o Statutu

20 Nov 2009

Zamenik sekretara Izvršnog veća Vojvodine za regionalnu i međunarodnu saradnju Vladimir Pandurov kaže da je niv…

pandurov.jpgZamenik sekretara Izvršnog veća Vojvodine za regionalnu i međunarodnu saradnju Vladimir Pandurov kaže da je nivo autonomije koji će Vojvodina dobiti novim Statutom i Zakonom o nadležnostima ispod proseka i za centralnoevroske, a pogotovo za zapadnoveropske regione. U intervjuu za portal www.autonomija.info Pandurov ukazuje da “tako nizak nivo autonomije nije u interesu ni Vojvodine, ni Srbije”, dodajući da u zemljama gde postoji viši nivo autonomije regiona, postoji brži privredni rast i razvoj tih nacionalnih država.
– Kod nas je cela priča isuviše ispolitizovana. Mi u Sekertarijatu smo imali prilike da razgovaramo sa predstavnicima više od 20 zapadnoevropskih i centralnoevropskih regiona, iz zemalja koje imaju različite modele i decentralizacije i regionalizacije. I činjenica je da je nivo autonomije koji će Vojvodina dobiti ovim Statututom i Zakonom o nadležnostima ispod proseka Evropske unije – istakao je Pandurov.

Kako predstavnici evropskih regiona razumeju polemiku oko vojvođanskog Statuta i kritike o navodnim separatistički ambicijama tog akta. Da li i oni imaju slične probleme u odnosima s centralnom vlašću i suočavaju li se s optužbama za secesionizam?
– Mislim da je Srbija i ovdašnje javno mnjenje opterećeno raspadom bivše Jugoslavije i svaka politička inicijativa koja podrazumeva ograničavanje centralne valsti, odnosno efikasniju upravu na pokrajinskom i lokalnom nivou, tumači se kao secesionistička. Međutim, u Evropi se odnosi između regiona u jednoj državi, kao i odnos između pojedinih regiona i centralne vlasti svode na zdravu konkurenciciju ideja, projekata i obezbeđivanje investicija i sredstava iz evropskih fondova. Tamo je “glavna bitka” oko toga ko će svom regionu obezbediti što više novca i investicija. A ova vrsta političkih tema koje počinju i završavaju optužbama za separatizam ipak je “specijalnost” Srbije. Neki naši partneri iz evropskih regiona prilični čudno su nas gledali, kad smo na njihove ponude, kad je reč o prostoru ili infrastrukturi za otvaranje predstavništva APV u Briselu, odgoavrali kako ipak moramo još sačekati s tim pošto je “eto, pitanje Statuta, prilično osetljivo”. Bili su zbunjeni sporošću tog procesa.

Može li pravo APV da otvori kancelariju u Briselu biti dovedeno u pitanje, zbog toga što je u Statut naknadno dodato i ograničenje koje podrazumeva saglasnost Vlade Srbije za takvu odluku pokrajinske vlasti?
– Otvaranje predstavništva Vojvodine u resornom republičkom minsitarstvu nikad nisu smatrali problematičnim. Zato verujemo da će u trenutku kad Srbija postane kandidat za članstvo u Uniji i kad Vojvodina pokrenula proceduru za otvarnje kanvelarije, mišljenje iz Vlade Srbije biti pozitivno. Činjenica je da je izmenama Statuta ovo pravo pokrajine ograničeno. Lično smatram da je to bilo nepotrebno, ako već privredne komore mogu da otvaraju takvo predstavništvo. Ako crkve, poput Ruske parvoslavne crkve, mogu imati predstavništvo u Briselu, kao i preko 250 evropskih regiona, pa čak i grad Brisel ima takvu kancelariju u blizini evropskih insiticuija… Ne vidim nikakav problem da i Vojvodina ima takvo pravo. Čini mi se da taj kontrolni mehanizam uveden u Statut zapravo zbog političkog ambijenta u kojem se donose Statut i Zakon o nadležnostima Vojvodine.

Da li takav politički ambijent može da stimuliše vojvođanski separatizam?
– Tu je reč o klasičnim političkim zloupotrebama u dnevne svrhe. Ali, i pokazatelj da opozicione stranke, pre svega, zapravo nemaju jasnu politiku, već najčešće nastupaju sa pozicija antiprotivnosti svemu što dolazi sa druge strane, odnosno s pozicije vlasti. Generalno, ceo taj jednogodišnji proces odlaganja potvrde vojvođasnkog Statuta i usvajanja Zakona o nadležnostima, govori o tom političkom ambijentu u kojem se raspravlja o jednom, zapravo prilično ograničenom obliku autonomije za Vojvodinu.

U javnosti ovih dana dominaraju socijalisti koji tvrde da su upodobili autonomaše kroz ispravke Statuta?
– Takve poruke su okrenute ka unutra, prema biračima. Međutim, najvažnije je da će sam prenos nadležnosti i njihovo finansiranje doneti korist građanima Vojvodine kroz nova radna mesta, strane investicije, kao i jačanje standarda. Sve drugo više je u oblasti marketinga i odnosa s javnošću, i imaće kratkoročne efekte.

Mogu li ipak takve poruke da obeshrabre druge delove Srbije i njihova očekivanja vezana za proces regionalizacije?
– Ovaj ambijent i javna debata oko autonomije Vojvodine mogu delovati destimulativno na ostale regione u Srbiji. Jer, incijative za regionalizaciju optoje i u regionu Niša i na istoku Srbije i u regionima Užica, Kragujevca, Kraljeva.. Međutim, kad tema vojvođanskog Statuta prestane da bude samo najveća politička tema ovde, uslediće faza u kojoj će ipak morati da se radi nešto operativno i u pogledu ragionalizacije drugih delova Srbije. A suština tog procesa je da sa građanima na najnižem nivou vlasti omogući da neke probleme rešavaju jednostavnije i kvalitetnije, a ne da se stalno čeka na neko odobrenje ili mišljenje s centralnog nivoa.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!