Vladimir Mitrović: Novi soliter u centru grada

29 Jul 2015

Predlog za izgradnju objekta od 13 etaža preko puta zgrade glavne pošte u Novom Sadu čini se kao neslana urbanistička šala, ali to nije

Znajući, ili bar naslućujući, prethodne urbanističke ideje gradskih vlasti, kao i njihove veze sa „novim“ investitorima i ljudima željnim bogatstva, položaja a najviše kvadrata poslovnog prosora, nije se previše dugo čekalo na njihov zajednički atak na neke od centralnih gradskih lokacija koje čine kičmu novosadskog urbanog identiteta.

Po oprobanoj matrici dešavanja prethodnih gradskih vlasti, nove su preuzele već ustaljenu shemu: prvih dana posle pobede na gradskim izborima pobednici, sami ili češće u koalicijima, već spremne kadrove postavljaju na čelna mesta odgovarajućih i nadležnih gradskih institucija (javnih preduzeća) koje se bave gradskim prostorom – na prvom mestu JP Urbanizam, potom Zavod za izgradnju grada i Zavod za zaštitu spomenika kulture Novog Sada, a i za ostale se primenjuje istovetna matrica. Uglavnom tiho i bez medijske pompe spremni kadrovi zaposedaju direktorske pozicije i već prvih dana čine čistku u institucijama postavljajući neke od zatečenih a proverenih stručnjaka za najbliže saradnike. Nove vladajuće ekipe potom vrše odgovarajuće pritiske na dobro, čak odlično, plaćene zaposlene stručnjake i stvar je, na tom nivou, spremna za dalju razradu. Sledeći korak je priprema novih planova, koji se uglavnom svode na povećanje gustine izgrađenog stambenog ili poslovnog prostora. Sledi promena važeće urbanističke dokumentacije, do čega se takođe stiže lako i bez velike pompe – glasanjem manje ili više obaveštene i zainteresovane vladajuće većine u gradskom parlamentu. Još malo vremena, pola ili čitava godina, i stižemo do (ne)željenih razultata.

U najnovijem slučaju radi se o izmenama i dopunama Plana generalne regulacije prostora za mešovitu namenu velikih delova grada oivičenih Bulevarom Evrope i cara Lazara, Stražilovskom, Bulevarom Mihajla Pupina, Jevrejskom i Futoškom ulicom. U ovom momentu, sporna je lokacija preko puta centralne pošte, trenutno verovatno najatraktivniji neizgrađen prostor sa prilazima iz ulice Narodnih heroja i Trga galerija, dakle u posebno zaštićenoj zoni. Po Planu koji je nedavno stavljen na uvid na tom mestu se predviđa izgradnja objekata od četiri do čak 13 etaža, što će pogubno uticati na život stanara i korisnika koji će se ovde u budućnosti odvijati. Podsetimo, po trenutno važećem Generalnom planu grada Novog Sada do 2021. godine (Službeni list grada Novog Sada br.39/2006), u gradu nije dozvoljena gradnja viša od 7 etaža pa se čak i tada traži razrada lokacije posebnim urbanističkim projektom. Plan se koriguje samo u izuzetnim uslovima, kada za tako oziljan posao postoje uporišta u opštem i celokupnom javnom interesu. U tim uslovima, predlog za objekat od 13 etaža se čini kao neslana urbanistička šala uz sadejstvo sa, za sada nevidljivim, privatnim kapitalom i njegovim (političkim) uticaj na (demokratski) izabranu lokalnu vlast.

Svakako da je teško u ovom trenutku uperiti prst ka nekoj konkretnoj kompaniji ili pojedincu, jer je takvih pokušaja bilo i pre, krajem osamdesetih i posebno početkom devedesetih godina proteklog veka. I tada su planeri ispoljavali svoje vizije u dosluhu sa politikom koje su zanemarivale osnovna načela kvaliteta života u gradu: uređenje okoline, održivost, parkig prostori, zelene površine, kontrola gustine stanovništva itd, kao da su novosadski prostorni resursi neograničeni. Oni ne samo da nisu neograničeni već su i izrazito skučeni, skoro siromašni, pa se o njima mora voditi posebna, urbanistička i graditeljska, briga i pažnja.

Početak novog veka kao da je iznenadio urbaniste i oni nisu bili studioznije spremni na veliki populacijski bum što ga je grad doživeo u poslednje dve decenije. Nedostatak prostora u gradu zahteva pojačanu brigu stručne javnosti, ali i stalno edukovanje stanovništva i nevladinog sektora o njegovoj vrednosti i značaju. Inače, u krajnjoj liniji, kako se sada čini, (ne)briga o prostoru biće bačena u čeljusti lokalnog parlamenta i glasačke mašinerije, koja je, srazmerno uticaju određenih političkih partija, došla u situaciju da bez ikakvog znanja i iskustva donosi kranje sudove i odluke o budućoj slici našeg grada.

(Autonomija) 

Podelite ovu stranicu!