VLADIMIR MITROVIĆ: Garaža pobeđuje muzeje?

10 Jul 2015

Novosadska vlast planira da u centralnoj gradskoj zoni, u legendarnoj Dunavskoj ulici, napravi auto-garažu i ugrozi pritom stara zdanja, Muzej Vojvodine, Muzej savremene umetnosti, Arhiv Vojvodine, kao i Dunavski park

Nema sumnje da je uz aero-zagađenje, prenaseljenost i održavanje infrastrukture u današnjim evropskim i svetskim gradovima ključni problem parking prostor. Ipak, u rešavanju tog akutnog problema savremenih gradova treba imati meru. Pre nekoliko dana (25. jun) Skupština Novog Sada je, čini mi se bez prisustva odbornika opozicije, usvojila odluku o izradi izmena i dopuna Plana generalne regulacije starog gradskog jezgra iza čega se krije namera da se prostor u Dunavskoj ulici, predviđen isključivo kao zelena površina, prenamenuje u prostor na kome je moguće podići objekat auto-garaže. Potom će ova odluka ići na tzv. rani javni uvid kada će biti moguće dati primedbe, potom se javna rasprava još jednom ponavlja, i tu se proces završava. Prigovori se po pravilu uglavnom odbacuju i posle, recimo, godinu dana proces izmene urbanističkog plana je gotov. To je put kojim nam stiže besmislena garaža u centralnoj gradskoj zoni, u legendarnoj Dunavskoj ulici koja spaja gradsko istorijsko jezgro sa velikom evropskom rekom. Javnost je već donekle oštro reagovala na društvenim mrežama, ali zbog komplikovanosti teme i nepoznavanja procesa i detalja, odluka je ostalo skrivena u moru tačaka o kojima se na pomenutoj sednici (nije) raspravljalo.

U neposrednoj okolini, zaštitarskim jezikom – kontakt zoni, koja takođe pripada samim zgradama koje su pod zaštitom kao spomenici u kojima se nalaze vredne zbirke, kolekcije i arhivska građa od nacionalnog značaja, u prostoru između tri značajne muzejske i arhivske institucije Pokrajine – Muzej Vojvodine, Muzej savremene umetnosti Vojvodine i Arhiv Vojvodine, prirodom stvari, tačnije pravno ali i moralno i urbanistički ne bi trebalo da se podiže (niti planira) javna garaža u bilo kom stalnom ili provremenom obliku. Kada se na ovu zonu, kao svojevrsni muzejsko-arhivski kompleks, nadoveže neposredna blizina Dunavskog parka, Riblje pijace i samog Dunava, onda predlog o garaži dobija dodatni besmisao. Umesto da se razmišlja o parkovskom uređenju prostora između dva muzeja i o čvršćem povezivanju sa letnjom baštom Oficirskog doma i njegovim rekreativnim delom kao i sa Ribljom pijacom koja se upravo renovira, i pretvaranju u zajedničku kulturno-prostornu celinu kakva je relativno retka i u evrospkim okvirima. Namesto tog povezivanja trajno se menja urbanistički plan pa umesto parka (recimo, skulptura) dobijamo garažu. Nema grada u Evropi koji u jednoj od svojih najstarijih ulica, kakva je Dunavska, razmišlja i gradi javne garaže. Tako će, između ostalog, pasti u vodu i nedavne (ali i buduće) obnove Muzeja Vojvodine i Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i njihove detaljno sređene fasada prema budućoj garaži, ili će služiti za vizuelni ukras spremišta automobila. Tako će se garaža faktički naći na samo nekoliko metara od stalne postavke Muzeja Vojvodine i neprocenjivih rimskih šlemova iz Berkasova, sa jedne strane i centralne ustanove za prezentaciju, izučavanje i čuvanje savremene umetnosti Vojvodine čiji muzej sledeće godine slavi pola veka postojanja.

Kada su naši preci početkom 20. veka uspeli uz sve napore da ukrote zloćudne baruštine oko leve obale Dunava, a potom oni sledeći izgradili Palatu pravde (danas Muzej Vojvodine), zatvor (Arhiv Vojvodine), Oficirski dom, Dunavski park a onda i Muzej socijalističke revolucije (danas zgradu dele Muzej savremene umetnosti Vojvodine i Muzej Vojvodine), sve to urbanistički i infrastrukturno opremili i pažljivo priključili starom gradskom jezgru, potom stotinak godina kako-tako održavali i poboljšavali, mislim da bi bilo krajnje neodgovorno, pa i blesavo protraćiti i zauvek pokvariti jedan tako značajno, gradsko, javno prostorno bogatstvo. I na kraju, šta ćemo mi (ne)moćni građani? Predlažem da krenemo u akciju usmerenu ka poništavanju promena namene gradskog zemljišta čime bi se sprečilo podizanje garaže na prostoru u neposrednoj okolini Muzeja Vojvodine, Arhiva Vojvodine i Muzeja savremene umetnosti Vojvodine. Ovo nije (samo) pitanje politike, već pitanje kulture – kulture prostora.

(autor je viši kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu)