VLADIMIR GOATI: O Vojvodini se ne pitaju ministri

21 Jan 2009

Predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine i potpredsednik DS Bojan Pajtić upozorio je da, kada je reč o novom vojvođa…

goati.jpgPredsednik Izvršnog veća AP Vojvodine i potpredsednik DS Bojan Pajtić upozorio je da, kada je reč o novom vojvođanskom statutu i pratećem zakonu o prenosu nadležnosti, pojedini članovi Vlade Srbije imaju različitu percepciju o decentralizaciji i regionalizaciji. Ta činjenica, po oceni dr Vladimira Goatija, saradnika beogradskog Instituta društvenih nauka, ipak neće biti prepreka za postizanje saglasnosti o statusu Vojvodine unutar vladajuće koalicije.
– Iako među ministrima ili poslanicima pojedinačno možda i postoje određene razlike u viđenju položaja Vojvodine, osnovno je pitanje da li su političke stranke koje su ih delegirale na ta mesta za autonomiju ili su, pak, za neku vrstu centralizacije, koja nas kao sudbina prati od 1990. godine. A to, sledstveno, znači da je ključ eventualnog dogovora u rukama partijskih štabova. Stoga i mislim da će, kada dođe stani-pani, saglasnost o autonomiji biti postignuta – rekao je Goati za „Dnevnik”.
Vladu Srbije pritiskaju i druga nesaglasja, koja su kulminirala sukobom pristalica dveju članica vladajuće koalicije u Novom Pazaru?
– Najpre, mislim da smo mi do sada imali dosta sreće jer su se političke konfrontacije uglavnom završavale brojanjem izbornih listića a ne povređenih ili, ne daj bože, mrtvih. Drugo, u Sandžaku imamo na sceni sukob dveju stranaka koje ipak ne čine kičmu vladajuće koalicije, a već godinama su u klinču zbog težnje za supremacijom u lokalnom „izbornom lovištu”. I mada će taj konflikt, naravno, poremetiti atmosferu u Vladi, uveren sam da neće bitno narušiti ni stabilnost Cvetkovićevog kabineta, niti odnos snaga između „proevropskog” i „tradicionalističkog” bloka.
Ali vlade u Srbiji od 5. oktobra naovamo i nije rušila opozicija već upravo svađa unutar vladajućeg establišmenta?
– Nije to samo nekakav naš „izum”. Zapravo, prava opasnost svim koalicionim vladama ma gde u svetu i preti upravo iznutra. Uz to, postoji i jedno iskustveno pravilo po kojem što je više učesnika u vladi, utoliko je veća verovatnoća da se ona sama od sebe uruši. No, ne verujem da će se takav scenario dogoditi i ovoj vladi čiji je dominantni član DS, bar ne sada. Jer, bez obzira na to što, matematički posmatrano, vladajuća koalicija ima veoma tanku većinu, ona dodatnu snagu crpi iz činjenice da je opozicioni blok izrazito nekoherentan i međusobno mnogo više zavađen no što su to partneri u vlasti.
Ta opoziciona zavada je, po mnogima, i „zaslužna” što javnost vidi parlament kao glavnog kočničara razvoja srpskog društva?
– Nije tu samo problem svađa unutar opozicije. Naime, tako kako je Skupština Srbije institucionalno izgrađena, ona i ne može biti bolja. Naslonjena je na dva potpuno antidemokratska instituta – posredni proporcionalni sistem i imperativni mandat. U prvom slučaju, posle završetka izbora stranke su te koje iz hrpe od 250 poslanika biraju one koji će ući u parlament, što znači da su građani u osnovi glasali za stranačku mačku u džaku. Kada se tome dodaju imperativni mandati, odnosno blanko ostavke, a što je fosil koji ne poznaje savremena Evropa, dobija se ovako neefikasna skupština, pritom još veoma skupa. Jer, ako ćemo pravo, Srbija zbog te institucionalne konstrukcione greške zapravo plaća ne ljude koji će da rešavaju probleme, već skup privremenih, promenljivih partijskih delegata, koji su puki megafon stranačkih rukovodstava. I zato parlament i ne može bolje od toga kako radi.
Predsednik Republike i lider DS Boris Tadić ponovio je da „Srbija koja ide prema dvopartijskom sistemu, sa nekoliko manjih stranaka koje bi bile korektivi, jeste Srbija političke stabilnosti”.
– Iako na političkoj sceni već uveliko imamo grupisanje stranaka oko dva pola, Srbija je najmanje decenijama udaljena od klasičnog dvopartijskog sistema. Naime, mi smo heterogeno društvo u etničkom, religioznom, socijalnom… smislu, i stoga nije realno nadati se dvostranačju u doglednoj budućnosti. Naš je maksimalan domet koncentracija oko dva snažna bloka, dakle ovo što zapravo imamo i sada, bez obzira na činjenicu da u ovom trenutku objektivna snaga stožera jednog od tih blokova, Srpske napredne stranke, nema svoj adekvatan odraz u republičkom parlamentu.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!