VLADIMIR GLIGOROV: Mučnina

10 Feb 2010

Sve

gligorov.jpgSve to oko Srebrenice je veoma neprijatno. Sada se može pro?itati kako bi trebalo doneti rezoluciju o Jasenovcu, a ne o Srebrenici. Zašto je to mu?no ?itati?

Zato što postoji, i ne od ju?e, spomenik u Jasenovcu. Svaki hrvatski predsednik suo?en je sa onim što se može nazvati testom Vilija Branta. I ne samo predsednik, ve? hrvatska javnost u celini i stalno. Neki test polože, a neki ne. Recimo, Franjo Tu?man je gledao da taj test nekako izvrda, jer je tvrdio da nije dobro da se razdvajaju žrtve. I predlagao je, ne rezoluciju, nego zajedni?ki grob za jasenova?ke i blajburške žrtve: da se pomire tako što ?e im se pomešati kosti. Ništa od toga nije bilo. To mešanje kostiju nije moglo da se izvede ni na papiru, recimo nekom rezolucijom kojom bi se istaklo da su sve žrtve iste, dakle ozvani?ila bi se jedna neverovatno perciptivna misao: „žrtva je žrtva“.

Vili Brant, Varšava, 1971.To da postoji spomenik i da mu se klanjaju hrvatski predsednici koji su došli posle Tu?mana i da ?e taj test zadugo polagati svi hrvatski zvani?nici bi?e jedna od ?injenica na koju ?e, zasigurno, ukazati hrvatska odbrana ako i kada do?e do su?enja u Hagu po srpskoj tužbi za genocid. Što bi trebalo da je dovoljno mu?no samo po sebi, pa se toj neprijatnosti srpska spoljna politika nije morala izlagati.

Taj je spomenik je tamo i hrvatska država polaže test Vilija Branta, iako današnja Hrvatska nije naslednica Nezavisne države Hrvatske. Uz to, ima smisla podsetiti o kakvom je ta?no testu re?. Mu?no je ?itati kako genocid u Srebrnici nije isto što i Holokaust, pa bi najpre trebalo doneti rezoluciju o Jasenovcu, jer on jeste deo Holokausta. Što je razlog da taj spomenik tamo stoji ve? decenijama i zvani?nici te zemlje (osim crkvenih velikodostojnika koji bi tek trebalo da polože test u potpunosti – na šta ih je, ina?e, podsetio predsednik Hrvatske), dakle, tamo odaju poštovanje žrtvama Holokausta. Mu?no je u tom kontekstu ?itati neverovatna opravdanja politike Nedi?a i Ljoti?a, ali tome, o?igledno, nema pomo?i. Ali valja re?i da je Srbija naslednica one države koja nije spre?ila genocid u Srebrenici i još uvek nije isporu?ila onoga koji je optužen da je najodgovorniji za taj zlo?in.

Dokle ide to mu?no izvrdavanja moralne i politi?ke obaveze, vidi se i iz toga ko je sve spreman da napadne Jelka Kacina zato što je predložio rezoluciju o Srebrenici koju je prihvatio Evropski parlament. To je, dakle, antisrpska rabota. Nemo nikoga da ukaže na ?injenicu da ta evropska rezolucija olakšava Srbiji polaganje testa Vilija Branta. Srpski parlament može da se pozove na rezoluciju koju je neko drugi imao snage da donese i da joj se pridruži. Evropska unija je time pomogla zava?enim južnoslovenskim narodima da se užasnu nad tim za kakve su zlo?ine sposobni. Ta se pomo? doživljava kao podvala, što je ne samo moralno, ve? i intelektualno mu?no.

(Peš?anik.net)

Podelite ovu stranicu!