VLADIMIR DŽAMIĆ: Zašto ustavna revizija ne može da čeka?

19 Dec 2012

Građani su 2006. godine dobili Ustav koji je nastao u bermudskom trouglu demokratije, negde u ortocentru između Andrićevog venca, magistrata u Zemunu i Francuske ulice

Ustav Srbije koji je proglašen pre punih šest godina, a koji je trebalo da postane temeljni akt na kome bi naša demokratska zajednica najzad bila konsolidovana, postao je umesto toga poprište sukoba politi?kih aktera i sve dubljih podela me?u gra?anima u društvu. Mnogo se u javnosti govorilo o konkretnim razlozima zašto nam je hitno potrebna ustavna revizija. Ipak, možda je nedovoljno istaknut aspekt legitimiteta, koji je najvažniji za temelje jedne demokratski konsolidovane zajednice. Srbija je nakon te 2006. godine ušla u godine duboke politi?ke krize, koja je najzad kulminirala krizom legitimiteta politi?kih procesa kojoj se kraj ne nazire.

Razlog ove krize je upravo u nelegitimnim osnovama najvišeg pravnog akta Srbije. Temelje ustavne legitimnosti duboko su uzdrmali nekoliki faktori. Prvo, kriza legitimiteta je indukovana svesnim zaobilaženjem demokratskih institucija u Srbiji. Naime, umesto da ustavni akt bude plod delovanja Narodne skupštine koja je najviše predstavni?ko telo gra?ana, Odbor za ustavna pitanja je više puta zapadao u ?orsokak, što je u potpunosti obesmislilo ustavnu aktivnost samog parlamenta. Nasuprot tome, gra?ani su 2006. godine dobili Ustav koji je nastao u bermudskom trouglu demokratije, negde u ortocentru izme?u Andri?evog venca, magistrata u Zemunu i Francuske ulice, gde su tada obitavali strana?ki i politi?ki lideri tri najve?e grupacije u Srbiji.

Drugo, ustavni tekst koji je nastao kao posledica lošeg kompromisa, morao je u skladu sa tvrdom procedurom prethodnog Ustava, da bude promenjen putem referenduma. Uslovi koje je bilo prakti?no nemogu?e ispuniti, verovatno su jedan od povoda da referendum bude održan uz sumrak demokratije, bez ravnomernog predstavljanja pristalica i protivnika novog ustavnog teksta, me?u kojima su brojni bili i eminentni stru?njaci za ustavno pravo, pa ?ak i pisci prethodnog Ustava iz 1990. godine. Medijski neujedna?ena zastupljenost dveju strana, stvaranje atmosfere unisonosti zbog „vitalnih nacionalnih interesa“ dovela je do toga da referendumska procedura bude grubo prekršena. Vrhovnom sudu Srbije podneta je ?ak 191 prijava povodom narušavanja demokratske procedure. „?orave kutije“ koje su zano?ile na bira?kim mestima bez predstavnika Demokratske stranke koja je pasivno pristala na kršenje procedure, te statisti?ka anomalija da je za poslednja tri sata drugog referendumskog dana glasao isti broj bira?a kao celih prethodnih dan i po, samo dodatno bacaju senku nelegitimiteta na ceo proces.

Tre?e, javnost je 2006. godine u jesen bila potpuno obmanuta. Predstavljano je da se Ustav donosi kako bi se sa?uvao teritorijalni integritet države i predupredilo proglašavanje nezavisnosti Kosova i Metohije. Ustav nije uspeo da ispuni takve ambicije. Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost pod tim imenom 2008. godine, bez pristanka Srbije, koja je to nemo?no posmatrala ponavljaju?i ustavnu preambulu. Sve to jasno ukazuje da je prilikom donošenja novog Ustava postojala anima fraudis.

Najzad, javnost je bila suspendovana bez prava da se javno diskutuje o Ustavu. Iako su postojale odre?ene rasprave, javna debata kao takva nije postojala. Zato je sasvim logi?no da je u Ustav uba?eno sve što se moglo, bez ikakvog valjanog parametra šta treba da bude materia constitutionis, a šta ne. Sve to je gra?ane u državi koja je 1835. godine zahvaljuju?i Dimitriju Davidovi?u imala jedan moderan Ustav, osudilo na telefonski ustav u 21. veku.

Na opštim izborima 2012. godine, gra?ani su nedvosmisleno pokazali visoki stepen apatije, koja se ne ogleda samo u broju tzv. belih listi?a, ve? pre svega u ?injenici da je na izbore izašao mnogo manji broj gra?ana. U drugom krugu izbora za predsednika Republike, aktuelni šef države dobio je manje od 50% glasova, što je prvi takav slu?aj u savremenoj politi?koj istoriji Srbije. Gra?ani su jasno poru?ili politi?koj eliti da ona treba da postoji zbog njih, a nipošto obrnuto.

Upravo zato, glavni razlog zašto treba izvršiti ustavnu reviziju nije ni Evropska unija, niti o?uvanje integriteta države. Glavni razlog mora da bude uspostavljanje politi?kog legitimiteta kao osnovnog temelja naše krhke demokratske zajednice u Srbiji. Bez toga, demokratija ?e i dalje, u svom fundamentalnom smislu i kontekstu i dalje biti stranac u Srbiji, a gra?ani ?e nastaviti da budu samo naivni subjekti u farsi fasadne demokratije.

Autor je ?lan Istraživa?kog foruma Evropskog pokreta u Srbiji.

(Peš?anik, Foto: www.mc.rs)

Podelite ovu stranicu!