VLADIMIR ĐURIĆ: Ko i šta stvarno preti srpskim oranicama?

29 Aug 2017

"Naivno je očekivati najezdu evropskih paora na srpske oranice, kada bi i mnogi domaći paori svoju proizvodnju rado iselili odavde"

Da li su izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu zaista spasle srpske oranice od pretnje da ?e ih stranci razgrabiti? Da li prava pretnja po srpske oranice zaista dolazi od stranaca, fizi?kih lica, državljana država ?lanica EU? Da li su promene Zakona o poljoprivrednom zemljištu zaista bilo šta promenile?

Jednostavno je odgovoriti na sva tri pitanja iz podnaslova. Ne. Ne. I ne.

Izmena i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koje je Narodna skupština usvojila 28. avgusta, ne menjaju prakti?no ništa. One regulišu samo jednu stvar: uslove pod kojima fizi?ka lica državljani država ?lanica Evropske unije mogu kupiti privatno poljoprivredno zemljište od fizi?kog lica državljanina Republike Srbije. I ništa više od toga.

Koliko je to bitno? Pa, taman toliko koliko je fizi?kih lica iz Evropske unije uopšte zainteresovano da u Srbiji kupi poljoprivredno zemljište. A koliko su oni zaista za to zainteresovani? U svojim državama oni:

-imaju višestruko ve?e subvencije po hektaru,

-koriste agrarni budžet Evropske unije koji je višestruko ve?i od celog srpskog budžeta,

-rade na zemljištu na kojem je obavljena komasacija,

-zahvaljuju?i tome, imaju ukrupnjene parcele, zadružno su organizovani i udruženi, stoga im je isplativo da nabave mehanizaciju, kako ih otkupljiva?, koji ima i monopol na prera?iva?ke kapacitete, ne bi ucenjivao cenom uslužne obrade,

-rade u ure?enom pravnom sistemu, u kojem se zakoni ne menjaju svaki ?as, ali se dosledno sprovode.

Svega toga u Srbiji nema.

Naivno je stoga o?ekivati najezdu evropskih paora na srpske oranice, kada bi i mnogi doma?i paori svoju proizvodnju rado iselili odavde. Licemerna je stoga i tvrdnja vlasti kako baš novim zakonskim izmenama spašava srpske oranice od stranaca. Realne pretnje po srpsko poljoprivredno zemljište dolaze sa drugih strana, a njima se zakonske izmene ne bave uopšte. I posle ovih izmena, baš kao i pre njih, srpske oranice:

-bi?e davane u zakup na 30 godina pravnim licima, stranim, ali i doma?im, bliskim vlastima, pod nedefinisanim i rastegljivim uslovima propisanim u Vladinoj Uredbi;

-bi?e kroz ste?aj preostalih poljoprivrednih kombinata prodavane u bescenje, opet pravnim licima, stranim, ali i doma?im, bliskim vlastima;

-biznismeni bliski vlastima, inostrani ili doma?i, i dalje ?e imati na raspolaganju sve dobro uhodane mehanizme da preko svojih kompanija do?u do poljoprivrednog zemljišta;

-bi?e izložene samovolji suše i grada, jer za navodnjavanje i zaštitu nije ura?eno ništa

-naši paori osta?e razjedinjeni, izloženi milosti i nemilosti tajkuna.

Svesno se podgreva ksenofobija i sporazum o stabilizaciji i pridruživanju lažno se gra?anima predstavlja kao pretnja od evropskih paora, a vlast se predstavlja kao spasilac, kako bi se sakrile sve prave pretnje, jer vlast i njeni partneri stoje iza svake od njih.

Šta su pravi problemi srpske poljoprivrede, o kojima se u Skupštini ne raspravlja i za koje Vlada ne isporu?uje ni zakonska, niti bilo kakva druga rešenja?

Suša je akutni problem. Ministarstvo se hvali projektima navodnjavanja, tvrde?i kako ?e se veoma brzo 15 miliona eura realizovati zajmom od Fonda za razvoj Abu Dabija. Istina je da je budžetom Republike Srbije za te projekte predvi?eno samo 68 miliona dinara (tek nešto više od pola miliona eura), a da je pokrajinski parlament tek nedavno usvojenim rebalansom budžeta predvideo milion eura, i to samo za pripremu projektne dokumentacije. Naivno je o?ekivati brzu realizaciju projekata koje ministar najavljuje, kada u budžetu pare za njih nisu predvi?ene, a o?igledno da za njih ni projekta dokumentacija još nije ni zapo?eta.

Za zaštitu od grada od doma?ih osiguravaju?ih ku?a uzima se ?ak 10 odsto novca koji poljoprivrednici daju za osiguranje useva. U te svrhe u 2016. godini država je uzela 2,3 miliona eura. Za toliko je paorima poskupelo osiguranje, što je poništilo efekte subvencionisanja njegove kupovine. Gde je taj novac potrošen ne znamo, jer nas Ministarstvo o tome ne obaveštava, ali znamo da je u jednom danu grad u Topoli napravio štetu od oko 3 miliona eura, a da je nedavno Gornji Milanovac bio prekriven ledom. Zaštita od grada se tim novcem o?igledno nije efikasno finansirala.

Evropski novac namenjen razvoju poljoprivrede nalazi se u IPARD fondovima. Srbija je propustila da od 2014. godine povu?e ta sredstva, jer nismo osposobili administraciju za njihovu distribuciju. Neizvesno je ho?e li srpska poljoprivreda dobiti i preostalih 176 miliona eura. Decembra prošle godine ministar je u Skupštini obe?ao da ?e prvi novac biti dodeljen u aprilu ove godine. Premijerka je tokom iznošenja ekspozea najavila da ?emo do kraja godine tek akreditovati nedostaju?u administraciju, pa je jasno da ni od tog novca uskoro nema ništa. Dodatno, IPARD sredstva dodeljiva?e se samo poljoprivrednicima koji su u stanju da svoje projekte sufinansiraju, a takvih je malo. Malo je i onih koji su administrativno osposobljeni da pro?u kroz komplikovanu proceduru za dobijanje tih sredstava, a naša Vlada ništa nije uradila na edukovanju poljoprivrednika. Uostalom, nije osposobila ni sopstvenu administraciju, pa akreditacija kasni ve? koju godinu i sredstva ?e ostati neiskoriš?ena po isteku perioda za koji nam ih je Evropska unija namenila.

Šta su lekovi za srpsku poljoprivredu? Akutna terapija je jednostavna:

-državnu zemlju prodati doma?im poljoprivrednicima, uz ograni?enje maksimuma koji od države može kupiti jedan poljoprivrednik;

-doma?e poljoprivrednike zadružno udružiti, stru?no edukovati i konkurentski osnažiti, kako bi zajedno imali isplativu ra?unicu nabavke mehanizacije za obradu udruženog zemljišnog poseda;

-što pre završiti akreditaciju za IPARD fondove i pokrenuti sveopštu kampanju osposobljavanja doma?ih poljoprivrednika da što brže povuku evropski novac;

-ve? u decembru usvojiti drasti?no ve?i poljoprivredni budžet, na teret svih onih izmišljenih i parazitskih korisnika budžeta koji novac razbacuju, kako bi srpska poljoprivreda iz budžeta dobila više nego što u njega daje, a što sada nije slu?aj, i kako bi dobila onoliko koliko doprinosi bruto doma?em proizvodu, odnosno dži di piju, kako to naš predsednik voli da nazove.

Ako se nastavi sa dosadašnjom politikom, naše oranice završi?e u rukama doma?ih i inostranih kompanija i biznismena bliskih vlastima. Oni ?e na bazi tih oranica napraviti prera?iva?ke pogone. Naši poljoprivrednici osta?e bez zemlje za obradu i preosta?e im jedino da u tim prera?iva?kim pogonima prihvate nisko kvalifikovana i slabo pla?ena radna mesta. Alternativno, napusti?e selo. Verovatno i Srbiju, u kojoj ?e ostati samo stari, bolesni i nemo?ni, koji ?e ?ekati nekog lokalnog mo?nika da im udeli dve do tri hiljade dinara.

Zato apelujemo na gra?ane da se probude iz apstinencije, jer ve? žive u zemlji jeftine radne snage koja se izrabljuje na nismo kvalifikovanim poslovima. To nije zemlja u kojoj ?e nam deca lepo i rado živeti. Zaista, dosta je bilo.

(autor je republi?ki poslanik Pokreta Dosta je bilo) 

Podelite ovu stranicu!