Vlada manipuliše budžetom

23 Feb 2012

Ne postoji nikakva brana da država troši koliko hoće jer domaće zakonodavstvo ne poznaje kažnjavanje ministara i premijera ako prekrše budžetske zakone, niti Fiskalni savet ima instrument da ih kazni.

Fiskalni savet otkrio je javnosti da je Vlada prekršila dva zakona – Zakon o budžetu i Zakon o budžetskom sistemu. Ne postoji, međutim, nijedna mera, ograničenje niti sankcija koja će naterati Vladu da se pridržava tih propisa niti može da pozove na odgovornost prekršioce.
Telo koje je Skupština postavila da kontroliše vođenje fiskalne politike obznanilo nam je da je Vlada već trošila preko limita i probila prošle godine budžet za pet milijardi dinara. Koliko su odgovorno vođene javne finansije dovoljno govori podatak da je 11 milijardi dinara mimo okvira otišlo na zarade službenicima i nabavku roba i usluga što predstavlja kršenje Zakona o budžetu. Time je prekršen i Zakon o budžetskom sistemu jer je budžet na kraju godine imao manjak od 4,7 odsto BDP, a ne 4,5 odsto koliko je bilo dozvoljeno. Takođe, nivo javnog duga, prema tvrdnjama Fiskalnog saveta, prebacio je zakonsku granicu od 45 odsto BDP što predstavlja još jedno kršenje zakona.
U Fiskalnom savetu kažu za “Blic” da ne postoje nikakve kazne koje im stoje na raspolaganju ako Vlada krši zakon.
– Više je na nama da izazovemo odjek u javnosti tako što ćemo da kažemo koje mere treba da se preduzmu – kažu u Savetu.
Ipak, da hoće, Fiskalni savet bi mogao oštrije da pritiska Vladu umesto što je kao nestašno, ali ipak drago dete, tek blago kori opreznim ocenama i neubedljivim preporukama, ističu sagovornici “Blica”. Oni smatraju da u nedostatku kazni, Vladu može da sputa tržište tako što će investitori prestati da joj zajme pare pošto zbog trošadžijskih manira mogu da zaključe da im se pozajmljeni novac neće vratiti.
Ekonomista Boško Mijatović kaže za “Blic” da je “skandalozno” da se podaci nameštaju umesto da se potrošnja i javni dug dovedu u red.
– Vlada manipuliše brojkama. Za njih je dug ispod zakonskog okvira, zato što su uzeli visoku procenu privrednog rasta, pa je onda statistički i dug niži. Nasuprot tome i NBS i MMF su kazali da rasta maltene neće ni biti. To je dakle čist falsifikat – kaže Mijatović i dodaje da nema načina da se Vlada natera da “poštuje zakone ove zemlje”.
On kaže i da Fiskalnom savetu niko ne brani da oštrije kritikuje rad Vlade i poziva je na odgovornost umesto što donosi “pametne, lepe i iskrene” preporuke kojima ih tek blago kori. Ekonomista Miroljub Labus kaže da ne može da se glasa o poverenju Vladi jer parlament ne zaseda, a politički oponenti u toku predizborne kampanje nikad nisu naterali vlast da manje troši već samo suprotno, pa je jedini efektan način da se država suzdrži od prekomerne potrošnje – tržište.
– Vlada može da troši onoliko koliko ima para na računu. Sve preko toga mora da pozajmi, a pitanje je koliko će investitori biti voljni da joj daju para. To već pokazuje daleko viša kamata po kojoj se država zadužuje – kaže Labus.
Ekonomista Jovan Ranković za “Blic” kaže da trošenje i zaduživanje države mimo zakonskog okvira nije suštinski problematično. Prema njegovim rečima, problem nastaje kad nema privrednog rasta i izvoza, ali ako BDP bude rastao po stopama od tri odsto i više u narednim godinama, onda nećemo ući u grupu visoko zaduženih zemalja. U suprotnom, već sledeću garnituru će kazniti glasači barem ako je suditi po skorašnjem iskustvu građana EU koji su smakli 12 vlada u dve godine.

Preispitati kredite
Šef Delegacije EU Vensan Dežer izjavio je juče da bi Srbija trebalo da povede računa prilikom zaduživanja, s obzirom da je probila predviđeni limit javnog duga. “Srbija bi trebalo dobro da izanalizira kredite koje uzima”, rekao je Dežer. Ministar Milutin Mrkonjić je rekao da Srbija sama zna da je na granici da bude prezadužena. On je istakao da ipak smatra da Srbija ne može da se razvija bez kredita i da još postoji prostor “da se malo zadužujemo”. “Zato prelazimo na kredite koje daju države kao što su kineski, ruski i azerbejdžanski, a možda sutra bude i slovački”, rekao je Mrkonjić.

Ministarstvo: Sve pod kontrolom
Javni dug nije probio zakonski okvir i on iznosi 43,2 odsto BDP-a, ponavljaju svoju tvrdnju u Ministarstvu finansija za “Blic” i dodaju da će deficit biti čak i niži od dozvoljenih 4,25 odsto BDP-a. Oni kažu da će Vlada poštovati i preporuke MMF-a o uštedama u visini od oko 300 miliona evra.
– Vlada preduzima potrebne mere kako bi se navedene uštede i sprovele. Održanjem deficita u granicama na kraju marta i na kraju juna obezbeđuje se prostor da godišnji ciljani deficit ne bude ugrožen do rebalansa budžeta. Rebalansom će se moći predložiti širi spektar mera kojima će se obezbediti očuvanje planiranog deficita koji je inače niži od nivoa predviđenog fiskalnim pravilom – navode u Ministrastvu finansija.
Na pitanje “Blica” preti li Srbiji grčki scenario pošto je Fiskalni savet naveo da bi dug već u 2015. mogao da bude iznad 60 odsto BDP-a što nas svrstava u visoko zadužene zemlje, u Ministarstvu odgovaraju da je Srbija neuporedivo manje zadužena, skoro četiri puta manje od Grčke.
– Potrebe Srbije za finansiranjem, imajući u vidu likvidnost bankarskog sektora u Srbiji i na ostalim segmentima domaćeg finansijskog tržišta, mogu se u najvećem delu zadovoljiti na domaćem tržištu, što znači da Srbija neće imati značajnu izloženost prema stranim investitorima. Vlada će nastaviti da poštuje fiskalna pravila i preduzeće mere za smanjenje učešća javnog duga u BDP-u. Ta pravila su uvedena kako bi se predupredila mogućnost dolaska u prezaduženost – navode u Ministarstvu.

(Blic)

Podelite ovu stranicu!