Više od polovine mladih homofobično

14 Sep 2011

“Žene bi trebalo više da rađaju, da bismo opstali kao nacija”, smatra 40 posto srednjoškolaca u Srbiji

Najveći nacionalni neprijatelji današnjih srednjoškolaca u Srbiji su Albanci, Hrvati, Romi i pripadnici seksualnih manjina. Neki vid homofobije iskazuje skoro 60 odsto mladih, a najhomofobičniji su stavovi u Beogradu
“To nije normalno, to je bolest, pogotovo zato što to zabranjuje Pravoslavna crkva”, jedan je od komentara na temu homoseksualnosti u istraživanju koje je sproveo Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. Anketu su popunjavali učenici različitih srednjih škola u šest većih gradova – Beogradu, Nišu, Zrenjaninu, Novom Pazaru, Kruševcu i Novom Sadu – od aprila do juna 2011. Popunjavajući upitnik sačinjen od 20 pitanja, ispitanici, njih 630, su iznosili svoje vrednosne sudove o tradicionalizmu, homofobiji, abortusu, Romima i drugim etničkim grupama. Rezultati su svetlosnim godinama daleko od optimističnih, ali nisu neočekivani s obzirom na to da je, kako ističu autori istraživanja, poslednjih decenija u Srbiji i Hrvatskoj na delu “rehabilitacija domaćeg fašističkog nasleđa”.

 

Sami sebi najveći prijatelji

Učenici srednjih škola među najveće nacionalne neprijatelje ubrajaju na prvom mestu Albance (21 odsto), zatim Hrvate (15 odsto), Rome (12) i Amerikance (skoro 10 odsto). Nešto više od 17 odsto ne vrednuje ljude po nacionalnosti, a svega 9,7 odsto srednjoškolaca tvrdi da im niko ne smeta. U rubriku “Neko drugi” (koju je popunilo 1,6 odsto ispitanika), najčešće su upisivani Muslimani, Jevreji, Turci i u nekoliko slučajeva zapadne zemlje.
Na pitanje koga vide kao najveće nacionalne prijatelje, 25 odsto anketiranih srednjoškolaca iz Srbije prepoznalo je Srbe, a iza njih slede skoro izjednačeni Grci i Rusi sa po 15 odsto, čime je nastavljen trend “prijateljstva” sa pravoslavnim zemljama koji je bio zabeležen i u prethodnim istraživanjima. Interesantno je da je četiri odsto mladih videlo Albance kao nacionalne prijatelje, dok je Amerikance tako označilo pet odsto sredjnjoškolaca starih između 14 i 18 godina.
Na pitanje zbog čega se ne bi družio sa pripadnikom neke od navedenih grupa, mladi uglavnom odgovaraju da bi se družili sa svima, no postoje i ekstremni slučajevi: “Albanci, Muslimani zato što su protiv države Srbije”, glasi jedan od odgovora, dok drugi koji takođe spada u korpus radikalnih pored Muslimana targetira Hrvate i Rome “jer odudaraju od društva”.
Istraživanje Helsinškog odbora pokazalo je da veliki broj mladih još uvek gaji stereotipe o pripadnicima romske nacionalnosti. Čak 36,7 odsto ispitanih ima ekstremno rasistički i šovinistički odnos prema Romima (jedan od 20 negativnih komentara u anketi: “Ne žele da rade pa zato što i pare koje prose potroše na cigare a ne da bi prehranili decu.”), 32 odsto njih ima umerene rasističke stavove, dok 31 odsto ispitanika ne pokazuje antiromizam.
Tvrdnju “Romi su mentalno manje sposobni za učenje” podržava 20 odsto srednjoškolaca, dok 27 odsto veruje da su Romi po prirodi prljavi ljudi. Sa ovom poslednjom tvrdnjom ne slaže se 45 odsto. Onih koji su svesni lošeg položaja u kojem Romi žive ima 50 odsto, dok 8,5 procenata đaka srednjih škola ističe da romska deca u njihovim školama imaju loš tretman. Stav da bi Romi trebalo da budu potpuno ravnopravni u društvu podržava 61 odsto srednjoškolaca, dok je 15 odsto protiv ovog stava.
Školsku klupu bi sa decom romske nacionalnosti delilo skoro 40 odsto anketiranih đaka, a jedna trećina ispitanika takvu mogućnost odbija.

 

Seksualne manjine

Među manjinskom populacijom koja je u vrhu najomraženijih u krugu srednjoškolaca, LGBT grupe zauzimaju najviše mesto. To govori i činjenica da bi svega 28 odsto tinejdžera sedelo u školskoj klupi sa pripadnikom/com seksualnih manjina, dok to odbija 44 posto njihovih vršnjaka. Ukupno gledano, rezultati Helsinškog odbora pokazuzju da je skoro trećina dece u srednjim školama otvoreno homofobično (28,7 odsto), umereno homofobičnih je 29 odsto, a nehomofobičnih je blizu 29 odsto.
Od ukupnog broja otvoreno homofobičnih, u 22 odsto slučajeva smatraju da pripadnici seksualnih manjina zaslužuju batine. Protiv toga je 58 odsto, a 20 procenata njih je neodlučno. To je velika razlika u odnosu na 60 procenata iz istraživanja 2009, koji su podržavali nasilje prema gej populaciji.
U ekstremnim stavovima prednjače muškarci – šest puta više njih smatra da pripadnici LGBT populacije zaslužuju batine. “Ne podržavam ih ali ih i ne mrzim. Nervira me što žele parade i da usvajaju decu a ustvari su bolesni kao i nekrofili i pedofili”, glasi jedan od negativnih komentara koje potpisuje trećina muških ispitanika.
Tezu da je homoseksualna populacija bolesna podržava 41 odsto ispitanika, 21 posto je neodlučnih, a 38 procenata se ne slaže sa stavom. Posmatrano po gradovima, Beograd je pokazao najveći stepen homofobičnosti, dok je najliberalniji Zrenjanin gde je zabeležen visok procenat đaka koji se ne slažu sa tvrdnjom da je homoseksualnost bolest – njih 42 odsto.
I dalje je veliki procenat onih koji smatraju da gej osobama ne bi trebalo dozvoliti pravo na brak – preko 60 procenata, a postotak neegativnih odgovora raste kada se postavi pitanje prava usvajanja dece, što ne podržava 67 odsto srednjoškolaca.

 

Rađajte se, množite se

Veza između tradicionalizma i pronatalitetne politike i njen uticaj na poglede na svet mladih ljudi vidi se u odgovorima na pitanja koja se tiču abortusa i uloge poprodice u društvu. Porodica i brak su svetinja – slaže se 77 odsto učenika, a tu tvrdnju ne zastupa 10 odsto mladih. Neodlučnih je 11 posto, a ovaj stav podržava za 10 procenata više muškaraca nego žena.
Skoro trećina ispitanika se slaže sa ocenom da je žena ispunjena tek kada postane majka, a gotovo 40 odsto mladih momaka i devojaka misli da žena nije potčinjena u srbijanskoj porodici. Da je nasilje u porodici problem veruje 60 odsto učenika i učenica. “Žene bi trebalo više da rađaju, da bismo opstali kao nacija” veruje 40 posto srednjoškolaca, a tek nešto više od 20 procenata njihovih vršnjaka se ne slaže sa ovom tvrdnjom.
Svaki deseti ispitanik smatra da žena ponekad zaslužuje batine, a velika većina (skoro 80 odsto) ne odobrava nasilje nad ženama. Nešto veći stepen konzervativizma u odnosu na ostale gradove pokazali su stanovnici Novog Pazara.
Na pitanje o abortusu, konzervativne odgovore dalo je skoro 32 odsto učenika, isti je postotak onih koji su izneli umereno konzervativne stavove, dok je 25 odsto njih dalo nekonzervativne odgovore. Loš pokazatelj predstavlja i činjenica da se trećina devojaka zalaže za zabranu abortusa, 29 posto ih je neodlučno, a skoro 40 odsto njih se ne slaže s tim.
Mladi su i u ovoj oblasti skloni tipskim odgovorima. Tako preko 70 odsto srednjoškolaca podržava stav da žena ima pravo da odlučuje o svom životu i telu, ali istovremeno polovina od ukupnog broja anketiranih misli da je abortus greh. Razlog za ovakvu diskrepancu može se tražiti u godinama ispitanika, ali i u pritisku sredine koja formira takvu društvenu svest, smatraju istraživači iz Helsinškog odbora za ljudska prava.

(e-novine)

Podelite ovu stranicu!