VIP Fond u Vojvodinu doneo 400 miliona evra

16 Dec 2009

Da je za strane investitore Vojvodina najbolje okruženje u ovoj zemlji, što vele i oni koji su već došli u ravnicu, p…

vip.jpgDa je za strane investitore Vojvodina najbolje okruženje u ovoj zemlji, što vele i oni koji su već došli u ravnicu, potvrđuju i brojke: od početka ove decenije ovde je realizovano 5,1 milijardi evra stranih investicija, u “svetskim” firmama radi oko 70.000 Vojvođana, a ako se zna da je cela Srbija od 2002. do 2008. godine privukla 12,5 milijardi dolara (u ovoj godini očekuju se još dve milijarde dolara); jasno je da Vojvodina odradila lavovski deo posla.
Već početkom naredne godine, sudeći po najavama iz samih kompanija i pokrajinske administracije, stižu nam još neka velika svetska imena. Bolje reći, već su tu i zahuktavaju se. Novosadski teren raščistili su Kinezi – njihov gigant “Ito”, kod nas će proizvoditi traktore, došli su nam i Izraelci – Big CEE gradiće najveći šoping park u zemlji vredan 70 miliona evra…; Danci su bezecovali Inđiju – proizvođač industrijskih pumpi “Grundfos” takođe ulaže 70 miliona evra…
Među najzaslužnijim za dolazak stranih investitora u Vojvodinu svakako je pokrajinski Fond za podsticanje investicija (VIP), koji uskoro obeležava petu godišnjicu postojanja. Njegov prvi čovek Branislav Bugarski za portal www.autonomija.info kaže da je ova institucija, posmatrajući region, svoj posao obavila korektno i efikasno.
– Reći ću vam jasno i glasno da sam zadovoljan, ali je moglo biti i bolje. Što je bilo do VIP fonda i njegovih zaposlenih, odrađeno je maksimalno profesionalno u odnosu na region. Rezultati koje smo napravili jesu prihvatljivi. Jer, mi smo na trošak od 2,5 miliona koji smo napravili pokrajinskoj vladi, direktno ugovorili investicije od 400 miliona evra. Moglo je i bolje i više da su preduslovi bili bolji i da je okvir bio drugačiji, odnosno da smo imali više para za marketinške aktivnosti, da je položaj naše države bio drugačiji… – kaže Bugarski napominjući da je od tih 400 miliona evra nešto već realizovano, a nešto je u toku. – Recimo, samo našom zaslugom realizovano je više od deset projekata, u kojima je VIP fond učestvovao od početka do kraja. Pri tome treba imati u vidu da je u našem poslu prosečno trajanje projekata između 1,5 i dve godine. Na primer, za dolazak “Drekselmajera” u Zrenjaninu, gde je zaposleno 1.350 ljudi a do 2011. biće ih angažovano još oko 2.000, trebale su nam tri godine, od prvih razgovora do otvaranja fabrike.

Agrar – najveća šansa

VIP fond među sektorima perspektivnim za privlačenje stranih investicija prepoznaje agrobiznis, a u okviru njega i prehrambeni sektor. Projekti u agrobiznisu su velika šansa Srbije i Vojvodine da znatno povećaju priliv stranih direktnih ulaganja, pod uslovom da se usvoji odgovarajuća strategija poljoprivredne proizvodnje i donesu neohodne pravne mere, naglašava Bugarski. Samo u poljoprivredi na teritoriji Vojvodine trenutno posluje 41 strana kompanija. One su ukupno uložile oko 1.3 milijardi evra i zapošljavaju 13.825 radnika.
Od stranih kompanija prisutnih u vojvođanskom agraru najviše zaposlenih, dve hiljade, ima londonski “Ašmor investment menaxment”, većinski vlasnik vrbaske industrije mesa “Karneks”. Sledi litvansko-američki konzorcijum “Arvi–Fertis–Saniteks”, koji je 2006. godine kupio pančevačku “Azotaru”, međutim, taj ugovor je Agencija za privatizaciju raskinula pre nekoliko meseci… Britanski investicioni fond “Salford”, u čijem sastavu posluju Novosadska i Subotička mlekara, kao i pogoni u Šidu, Vršcu i Oxacima, ima 1.000 zaposlenih, a toliko ljudi radi i u “Pepsiju”. U “Agrokoru” hrvatskog biznismena Ivice Todorića u poljoprivredno-prehrambenom sektoru u Vojvodini radi 876 ljudi, dok nemački “Nordcuker” zapošljava 800. Britanci u agrobiznis sektoru u Vojvodini, inače, imaju 3.000 zaposlenih, Amerikanci 1.812… SAD je, pomenimo, i prva među pet “top” zemalja po broju kompanija koje posluju u ovoj oblasti. Američkih ih je pet, toliko je i hrvatskih, dok Nemačka, Francuska i Holandija imaju po tri svoja predstavnika u Vojvodini.
Pomenimo i da su prvi na listi pet “top” investitora u ovoj oblasti Belgijanci, koji su uložili 530 miliona evra. Belgijska multinacionalna kompanija “Inbev”, jedan od najvećih svetskih proizvođača piva, podsetimo, kupila je pivaru u Apatinu. Nedavno je ova pivara promenila vlasnika i sada je u rukama “CVC kepital partnersa”, globalne finansijske, konsultantske i investicione kompanije čiji su, recimo, “Formula 1” i “Samsonajt”. Amerikanci su u Vojvodini u agrar investirali 271,9 milion evra, a najviše lane, kada je “Pepsi” za 210 miliona evra kupio “Marbo produkt”. Slede Holanđani sa 74 miliona, Švajcarci s 54,6 i Danci s 53 miliona evra. Najveći holandski investitor je “Hajneken” (67 miliona evra), od švajcarskih kompanija to je “Nestle”(44 miliona), a od danskih “Karlsberg” (53 miliona evra). Reč je početnim investicijama, a kasnije su te kompanije dodatno ulagale iz sopstvenog biznisa koji su ovde razvile.

I lokalne samouprave na istom zadatku

I pored dosadašnjih dobrih rezultata Bugarski napominje da Vojvodinu tek čeka pravi posao u privlačenju stranih investicija, pa i pravi rezultati. I to iz dva bitna razloga: približavanjem naše zemlje EU menjaće se stav investitora prema Srbiji, a druga važna stvar je da ćemo mi polako početi da ulazimo u te planske tokove investitora.
– U automobilskoj industriji se 2008. odlučivalo ko će da pravi novi model 2011. godine. Ako nas nije bilo u trci koja se vodila 2008. godine, nas u automobilskoj industriji nema do 2011. godine. Jednostavno, mi smo, svojim neučestvovanjem, sebe ograničili do 2011. godine. Kad bih podvukao crtu, mislim da smo izgradili instituciju koja ima odgovarajući broj zaposlenih, odgovarajuće performanse i kvalitet usluge – naglašava naš sagovornik.
Naravno, na VIP-u nije sve. Posao se ipak “odradi na lokalu” a, po njegovoj oceni, i tu stvari bolje stoje. Vojvođanske lokalne samouprave su sve operativnije i sve im je jasnije šta za njih znače strane investicije.
– Kad smo počinjali ovaj posao, lokalne samouprave su imale ograničene kapacitete. Zajedno s njima, morali smo da radimo na podizanju tih lokalnih kapaciteta. Svaka opština ima svoje potencijale i svoje šanse, u odnosu na industrijsku tradiciju koju poseduje. Mi ne odlučujemo gde će se investitor opredeliti. Odluku o tome donosi isključivo on. Mi smo tu da mu predstavimo lepezu mogućnosti, a on kaže da mu se sviđa ovo ili ono, da li mu je ovaj gradonačelnik uliva poverenje ili onaj. Što se tiče svesti o neophodnosti investicija, mislim da je ona u Vojvodini na veoma visokom nivou. Čak su i same opštine svesne da su sve u međusobnoj konkurenciji. Što je i dobro i loše, jer će pojedine same teško preživeti na tržištu ali bi udružene imale bolje šanse. Jer, ako imamo na 20 kilometara tri opštine, nije mudro da svaka gradi svoj industrijski park, već bi njih tri trebalo da naprave industrijsku zonu i da ljudi iz svake od njih rade u njoj. Još će proći neko vreme dok ne dođemo do tog nivoa, ali idemo u tom pravcu kaže Bugarski.

Irski primer

– Irska agencija za mala i srednja preduzeća ima 1.000 zaposlenih i potpuno drugačije je postavljena. Irska je država sa 4,2 miliona stanovnika i oni imaju svoje predstavnike po celom svetu. Svaki njihov službenik lobira po celom svetu. Imaju neverovatno jaku dijasporu – 70 miliona ljudi, od kojih je 40 ili 45 miliona u SAD i Kanadi. Nećete naći nijednu veliku američku kompaniju gde među pet ili 10 najvažnijih menadžera nema nekog Irca. Oni sa tih hiljadu ljudi u agenciji rade na razvoju svoje ekonomije. Svaki zaposleni vodi maksimalno 20 firmi, koje nadgleda i savetuje, otvara im tržišta i uspostavlja kontakte.To je ogromna baza podataka: koja firma proizvodi nešto ili kojih pet firmi mogu da proizvedu jedan deo. Kad neko ima dobru poslovnu ideju, samo za pisanje biznis plana dobije bespovratno od države 30.000 evra – veli Branislav Bugarski.

(www.autonomija.info

Podelite ovu stranicu!