Vetrenjače – uništeni divovi vojvođanske ravnice

10 Dec 2014

Neka žive bar u kolektivnom sećanju, kada već nismo umeli da ih sačuvamo u onom stanju u kojem su nam ih preci ostavili

U bespu?ima ne tako daleke istorije zaboravljene ruke vrednih ravni?ara, pre više od 200 godina, u isto vreme dok su plele kanalsku mrežu i u?ile se paoršagu, posejale su širom Ba?ke i Banata predivne spomenike svojoj muci i svom trudu, ali i svom preduzetni?kom duhu i življenju u harmoniji sa prirodom. Ti važni simboli života u ravnici, postali su svojim vertikalama ne samo neodvojiv deo vojvo?anskih pejsaža, nego i oznaka identiteta i kulture podneblja, nedvosmislen pokazatelj spone naših krajeva sa neposrednim evropskim okruženjem, jer su iste slike prepoznatljive i na drugim mestima na zapadu kontinenta. Osim u Sremu, gde konfiguracija terena pomalo odudara od ostatka današnje Vojvodine, a i vetrovi su tiši, pa se kultura gra?enja vetrenja?a nije razvila, divovi vojvo?anske ravnice, kako su pomalo pateti?no, ali ipak nekako srcu drago nazivani, stojali su na obodima panonskih naselja više od 150 godina, metafori?ki ?uvali sela i atare, i svojim prisustvom stvarali istoriju tih lokalnih zajednica i cele Vojvodine.

Elemir – rodno mesto vetrenja?a

Mada postoji osnovana sumnja da su vetrenja?e na teritoriji današnje Vojvodine podizane još sredinom 18. veka po ba?kim kolonististi?kim naseobinama, sa?uvani dokumenti svedo?e da je prvi objekat ove vrste, po uzoru i modelu Holländer Windmühle, podigao Agošton Kiš na svom posedu u Elemiru, tokom 1794. godine. Agošton se, tragaju?i za lekom svojoj opakoj bolesti, zaputio ?ak u Holandiju, te je, videvši u toj dalekoj zemlji vetrenja?e i shvativši njihov zna?aj za narodnu privredu, a o?igledno imaju?i i dovoljno peneza u šlajpiku, poželeo da takvu jednu sagradi usred banatske ravnice. U prole?e te godine on je, navodno, direktno iz „Niske zemlje“ doveo radnike u ravni Banat, koji su tokom narednih šest meseci vredno radili i po?etkom oktobra završili posao, otvorivši tako jedno važno poglavlje u istoriji Vojvodine.

Od tog doba, imu?niji meštani u malte ne svakom selu u Ba?koj i Banatu podizali su bar po jednu vetrenja?u. U mnogim selima bilo ih je i nekoliko, u ?urugu, na primer, ?ak sedam u isto vreme. Uz kupasti „mlin na vetar“ naj?eš?e su gra?eni pomo?ni objekti – mlinareva ku?a, ponegde staje i obori, a svuda gde je to bilo mogu?e i bunar sa ?ermom. Konje i magarce koji su na svojim le?ima transportovali žitarice za meljavu trebalo je napojiti, odmoriti i negde smestiti, jer je operacija umela da potraje – za vreme dobrog vetra izme?u svog kamenja prose?na vetrenja?a je usitnila izme?u 600 i 700 kilograma zrna za 24 sata. Šta su sve radili vetrenjar i njegove mušterije, koliko je tu palinke popijeno, koliko uspomena iz detinjstva nastalo, koliko ljubavi zapo?eto, koliko pri?a ispri?ano i koliko lepih doživljaja doživljeno, ne može ni da se pretpostavi…

Po?etni i završni udarac

backa topola vetrenjaca

Ba?ka Topola: Vetrenja?a slomljenih krila

Krajem 19. veka, ta?nije 1885. godine, na teritoriji današnje Vojvodine, prema podacima pedantnih ugarskih statisti?ara postojale su 282 vetrenja?e. Prvi ozbiljan udarac postojanju mlinova na vetar zadali su parni mlinovi, koji su ubzali, pojeftinili i standardizovali meljavu žitarica i time postigli novi kvalitet u finoj obradi zrnastih plodova vojvo?anske crnice. I jednima i drugima slede?i udarac naneo je dalji tehnološki napredak – instaliranje mlinova koje je pokretala elektri?na energija. Završni udarac je donela kolektivizacija, nacionalizacija, konfiskacija i srodni procesi koji su se proširili ravnicom posle Drugog svetskog rata. Kada su ušle u sastav zemzadruga, mnoge od sedamdesetak vetrenja?a su, bez stvarnog vlasnika i realne kontrole brzo bile razgra?ene, a njihov materijal iskoriš?en je za izgradnju drugih objekata. Bilo je slu?ajeva da su razbaštinjeni vlasnici bili toliko vezani za svoje vetrenja?e da su ih sami srušili – mogle su biti ili njihove ili ni?ije. I tako se, malo-pomalo, ali konstantno i temeljno, sa naših pusti ali i iz našeg se?anja polako spirao ?itav jedan sloj vojvo?anske istorije…

Ne ra?unaju?i novopodignute – na primer u Pan?evu i Vršcu, koje su moderni ugostiteljski objekti – ili u Ravnom selu – koja je, zapravo, stambeni prostor, prethodne talase destrukcije uspelo je da preživi 11 „tradicionalnih“ vetrenja?a – u Subotici, Ba?koj Topoli, Gunarošu, Oromu, Obornja?i, Be?eju, ?urugu, Gospo?incima, Melencima, Belom Blatu i u vojnom kompleksu u Kara?or?evu. Samo njih pet uživa neku vrstu zaštite: na listi zna?ajnih kulturnih dobara Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture upisane su one u Obornja?i, Oromu i Bošnjakova u Melencima. Na spisku nepokretnih kulturnih dobara od velikog zna?aja, dakle na višem nivou režima zaštite, nalaze se vetrenja?e u ?urugu, i tzv. Kišova vetrenja?a iz Melenaca, koja je zašti?ena 1962. godine. Ova institucija je juna 1968. godine dala saglasnost Etnografskom muzeju u Beogradu da od vlasnika Petera Kiša otkupi vetrenja?u „za potrebe izgradnje etno parka u Beogradu, pod Avalom“. Sasvim tipi?no za naše prilike, etno park nikad nije sagra?en, a pomalo bizarno, vetrenja?a koja je formalno i u papirima pod zaštitom države ne postoji u fizi?kom svetu, razgra?ena je do temelja tokom proteklih decenija.

Vetar melje najbolje

Pozitivan pomak u podse?anju na jedan ?itav svet koji je nestao u?inilo je Udruženje gra?ana „Poseti Pan?evo“, koje je, u okviru projekta „Vetar melje najbolje“, a uz pomo? Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, objavilo knjigu turizmološkinje iz Pan?eva Živana Kreji? „Vetrenja?e Vojvodine nekad i sad“. U ovoj publikaciji, nastaloj kao rezultat višemese?nog terenskog istraživanja, objavljeni su podaci do kojih je Kreji?eva došla u dokumentima arhiva i zavoda za zaštitu spomenika kulture iz više vojvo?anskih gradova, ali i kazivanja i se?anja meštana vojvo?anskih sela koje za vetrenja?e vežu razli?ite uspomene. Posebno su zanimljive fotografije, razglednice, planovi naselja i dnevnici meljave, kao i vojne karte iz tridesetih godina 20. veka, u koje su vetrenja?e bile ucrtane kao odli?ne potencijalne osmatra?nice.

Kreji?kina knjiga, koja predstavlja ne samo dragocen doprinos istraživanju tematike kojom se stru?na javnost nije bavila decenijama, nego i odli?an izvor informacija za autore koji ?e se kulturom vetrenja?a tek baviti, promovisana je pred prepunom salom pan?eva?ke Gradske biblioteke 5. decembra.

O stanju u kome se nalaze preostale vetrenja?e, Kreji?eva kaže:

Vetrenjaca– Kako odavno nemaju svoju prvobitnu funkciju, te su decenijama napuštene, vetrenja?e veoma lako postaju meta kradljivaca koji razvla?e njihove delove i gra?evinski materijal još od sredine sedamdesetih godina prošlog veka. U njima stanište pronalaze ptice, one ne odolevaju atmosferskim prilikama i zubu vremena, dakle doživljavaju sudbinu stotina, možda i hiljada drugih objekata o kojima društvo ne vodi ra?una. S druge strane, ako se i prikupi novac za rekonstrukciju, a to se retko dešava, onda se, kao što je bio slu?aj sa Bošnjakovom vetrenja?om u Melencima, radovi obustave zbog nestru?ne sanacije ili zbog upotrebe neodgovaraju?ih materijala. Vetrenja?a u ?urugu je rekonstruisana samo spolja, a ona u Be?eju koja ima svoju namenu je adaptirana u restoran iako pravila rekonstrukcije nisu ispoštovana u potpunosti. Kao spomenici narodnog graditeljsta, ovi objekti stari preko sto godina važni su za kulturu i tradiciju ovih prostora sa više aspekata, ali i oni postaju žrtve našeg opšteg nemara prema istoriji, tradiciji, kulturi i baštini – objašnjava autorka.

Ona dodaje da ne treba prevideti da su naši stari „uprezali“ vetar kao obnovljivi izvor energije, a da danas taj resurs gotovo uopšte ne koristimo. Ta ?injenica, u kombinaciji sa kulturnim turizmom i ruralnim razvojem, mogla bi dati šansu za pronalaženje nove funkcije nekadašnjih vojvo?anskih mlinova, ali tek po završetku ozbiljne i temeljne rekonstrukcije kako vetrenja?a tako i, pre svega, nas samih, naše predstave o zna?aju koje su ove gra?evine imale u proteklim vekovima. Do tada se o upotrebi vetrenja?a u komercijalne turisti?ke svrhe može govoriti samo u kontekstu „kako je to dobro ura?eno u drugim zemljama“, u kojima su vetrenja?e pretvorene u muzeje, ugostiteljske objekte, suvenirnice i mesto pravljenja ukusnog hleba za turiste i u kojima su skupine vetrenja?a pretvorene u etno parkove.

Dok se to ne desi, dok se one ne vrate nama ali i mi njima, dok ih ne obnovimo, neka žive bar u kolektivnom se?anju, neguju?i nežna ose?anja prema svetu koji je nestao, kada ve? nismo umeli da ih sa?uvamo u onom stanju u kojem su nam ih preci ostavili.

Nenad Živkovi?

Podelite ovu stranicu!