VESNA RAKIĆ-VODINELIĆ: Uvek je najbolje govoriti istinu, osim ako naravno niste dobar lažov

15 Nov 2016

Pravni fakultet u Novom Sadu se uz odluku o oglašavanju ništavim doktorata Slobodana Beljanskog oglasio i dodatnim saopštenjem

Uvek je najbolje govoriti istinu, osim ako naravno niste dobar lažov [1]

Pravni fakultet u Novom Sadu, uz odluku (pdf) o oglašavanju ništavim doktorata Slobodana Beljanskog, o kojoj je bilo re?i ovde, oglasio se saopštenjem koje sam našla na web stranici Radio-televizije Vojvodine. [2]

Saopštenje po?inje samohvalom o tome kako je Pravni fakultet ozbiljna institucija koja je odluku o poništenju donela „na osnovu savesne i brižljive ocene svih ?injenica, koje ne idu u prilog g. Beljanskom“, upotrebivši dosledno jednu od omiljenih sudsko-birokratskih, a ispraznih formula i istovremeno priznavši da je skrupulozno ocenjivao ?injenice koje ne idu u prilog imenovanog, a ne i one druge, ?ime je sam sebe ozna?io kao pristrasnu instituciju i pružio Beljanskom još jedan dobar razlog za napad na odluku o poništaju doktorata. Ali, u ovoj prilici ?u ostaviti po strani semanti?ku i pravopisnu analizu teksta.

Šta smo novo iz ovog saopštenja nau?ili u odnosu na odluku o oglašavanju doktorata ništavim? Prvo, u saopštenju se tvrdi da Slobodan Beljanski nema zvanje magistra. Drugo, tvrdi se da je direktno prijavio doktorat, te da je ta mogu?nost bila predvi?ena nekadašnjim vojvo?anskim zakonom, ali da je prestala 10. juna 1992. godine. Tre?e – da je tada, 1992. bila zakazana odbrana, a da doktorat nije stajao na uvidu javnosti u vremenu od 30 dana, kako je predvi?eno zakonom. ?etvrto – da je S. Beljanski povukao doktorat na dan 9. juna 1992. godine. Peto – da je Nastavno-nau?no ve?e 2001. godine, u „nelegalnom sastavu, mimo važe?eg Statuta u vreme kriznih štabova“ odobrilo odbranu. Ostalo su lamenti nad fakultetskom ocenom da Beljanski misli kako je iznad zakona, te da se disertacija ne brani u medijima, ve? na univerzitetima i sli?no.

Posle svega, mora se kolegama sa novosadskog Pravnog fakulteta, a naro?ito dekanu, postaviti pitanje koje je, sa pravnog stanovišta, suštinsko: zbog ?ega doktorat nije oglašen ništavim zbog toga što kandidat navodno nije ispunjavao uslove da disertaciju prijavi, jer nije bio magistar, nego (kako se u odluci o oglašavanju ništavim izri?ito navodi), zato što je povukao prijavu, a novu nije podneo, te je kao pravni osnov koriš?en ?l. 257. ta?. 4. Zakona o opštem upravnom postupku? Tako?e se mora postaviti pitanje – ko je to odobravao disertaciju, ako nisu bili ispunjeni uslovi, kakvo je to Nastavno-nau?no ve?e koje je klizilo po navodnim nezakonitostima ove disertacije, bez otpora, bez re?i, u dugom vremenu od 1987. do 2001. godine? Koga se bojalo? Kako je mogu?e da sankcija zbog ovog postupka pogodi samo S. Beljanskog, a ne instituciju koja je vodila postupak, dozvolila odbranu, a onda sve to poništila? Kakva je to zapravo institucija – Pravni fakultet u Novom Sadu? Ozbiljna, bez hirova, ona koja savesno i brižljivo ceni sve ?injenice? Ako je ranije bila hirovita i nesavesna, kroz koju je to katarzu prošla i kada, te se trenutno preobrazila u racionalnu i savesnu? Ili je bilo više katarzi?nih preokreta?

Kad je re? o novinama saopštenja Fakulteta u odnosu na odluku o oglašavanju disertacije ništavom, meni je odgovor jasan – u ovom saopštenju se govori profesionalna neistina o zakonskim uslovima za prijavljivanje doktorske disertacije, kao i o vremenskom važenju relevantnih zakona. Jer istina je, bar u sudskom smislu: istina, cela istina i ništa drugo osim istine.

Kaže se da je disertacija prijavljena direktno, tj. da kandidat prethodno nije bio magistar, te da je prijava upu?ena fakultetu 15. aprila 1987. (sa znakom uzvika koji, pretpostavljam, treba da odrazi zgražanje nad tim da nije završena celih pet godina, tj. do 1992. godine, kad je navodno povu?ena). Kako stvar, me?utim, stoji sa stanovišta zakonskih uslova za prijavu doktorske disertacije? Do donošenja Zakona o univerzitetu Republike Srbije iz 1992. godine, doktorsku disertaciju je, pored kandidata koji ima zvanje magistra, mogao prijaviti i onaj ko ima diplomu fakulteta i radove odre?enog kvaliteta. Ako je disertacija S. Beljanskog prijavljena 1987. godine, po vojvo?anskom zakonu, za ispitivanje uslova direktno prijavljene disertacije bilo je nadležno Nastavno-nau?no ve?e Pravnog fakulteta u Novom Sadu. U saopštenju se ništa ne govori o proceduri i o odluci povodom ove prijave. Polazim od pretpostavke da niko pri zdravoj pameti ne bi radio na disertaciji, ako ona nije bila prihva?ena. Koliko mi je poznato, 1987. godine nigde u bivšoj Jugoslaviji, pa ni u Novom Sadu, nije bilo „kriznih štabova“ (bilo je, doduše, nekih drugih ispostava „antibirokratske“ revolucije), te pretpostavljam da je direktno prijavljena disertacija bila prihva?ena po tada važe?im propisima.

Nadalje, u saopštenju, kolege sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu tvrde da je mogu?nost za odbranu direktno prijavljene disertacije prestala 10. juna 1992. godine. Odista ne znam na osnovu ?ega to tvrde, a morali su napisati. Pravnici ne pišu saopštenje sa znacima ?u?enja i zgražavanja, ve? na osnovu suvih podataka o važenju prava. U vreme kada je S. Beljanski navodno povukao svoju disertaciju (tvrdi se, 9. juna 1992. godine), u Srbiji je bio na snazi Zakon o univerzitetu iz 1990. godine (donesen 26. januara 1990, objavljen u „Službenom glasniku SRS“ 5/1990). Zakon je važio do avgusta 1992. godine kada je stupio na snagu (tada) novi Zakon o univerzitetu (donesen 7. avgusta 1992, objavljen u „Službenom glasniku RS“, 54/1992). Na dan 9. juna 1992. kada se tvrdi da je S. Beljanski povukao svoju disertaciju, Vojvodina je bila u sastavu Srbije, pa su važili zakoni Srbije po prestanku važenja nekadašnjih vojvo?anskih zakona. A ?l. 92. Zakona o univerzitetu Srbije iz 1990. godine koji je tog sudbinskog dana bio na snazi glasio je:

„Doktorat može da stekne lice koje ima akademski naziv magistra nauka, odnosno umetnosti u nau?noj oblasti za koju je fakultet mati?an, i objavljene nau?ne radove iz oblasti na koju se odnosi tema njegove doktorske disertacije (u daljem tekstu: disertacija), ako odbrani disertaciju.

Doktorat nauka može da stekne i lice koje ima visoko obrazovanje, objavljene zna?ajne nau?ne radove, od kojih jedan po obimu i kvalitetu odgovara tezi i ima priznate rezultate u primeni nauke u oblasti na koju se odnosi tema njegove disertacije, ako položi doktorandski ispit i odbrani disertaciju. Ve?e univerziteta, odnosno ve?e fakulteta utvr?uje ispunjenost uslova iz st. 1. i 2. ovog ?lana.“

Ne može se, dakle, smatrati da je mogu?nost odbrane doktorata prijavljenog bez odbranjene magistarske teze, prestala 10. juna 1992, kako se u saopštenju tvrdi, izuzev ako se istovremeno ne tvrdi da Vojvodina tada nije bila u sastavu Srbije. Zakon o univerzitetu iz 1990. je važio dok nije stavljen van snage Zakonom o univerzitetu iz 1992. godine, a to je bilo u avgustu 1992. godine.

Da vidimo sada kako zakon iz 1992. godine reaguje na ranije prijavljene doktorske disertacije, uklju?iv i one kojima nije prethodila odbrana magistarske teze. Odredbu nije bilo teško prona?i me?u onima koje se bave intertemporalnim važenjem zakona, u ?l. 144, koji glasi:

„Lice kome je odobrena izrada magistarske teze, odnosno doktorske disertacije po odredbama Zakona o univerzitetu („Službeni glasnik SRS“, br. 5/90 i „Službeni glasnik RS“, br. 21/90) može braniti magistarsku tezu u roku od tri godine od dana odobravanja teze, a doktorsku disertaciju u roku od šest godina od dana odobravanja disertacije.

Upis kandidata na doktorske studije prema odredbama ovog zakona obavi?e se po?ev od 1. oktobra 1992. godine.“

Iz ovog je jasno da kad je doktorska teza prijavljena i odobrena po ranijim zakonima (onima koji su prethodili Zakonu o univerzitetu uz 1992. godine) kandidati mogu da brane doktorsku disertaciju u roku od šest godina od dana odobravanja disertacije. Ne znam kad je odlu?eno o prijavi kandidata i kad je odobren rad na izradi ove doktorske disertacije. Uzmimo da je novosadski Pravni fakultet uvek ažuran – onda kada oglašava disertaciju ništavom, kao i onda kada odobrava rad na njoj – te da je rad na disertaciji odobren u istom mesecu kad je prijavljen, a to je, prema saopštenju Fakulteta, bilo u aprilu 1987. godine. Kandidat je, prema tome, mogao braniti disertaciju bez prethodno ste?ene magistrature – sve do aprila 1993. godine, a ne do 10. juna 1992. godine, kao što se u saopštenju tvrdi.

Prema navodima iz saopštenja, S. Beljanski je odbranio doktorsku disertaciju 15. marta 2001. godine, na osnovu odluke Nastavno-nau?nog ve?a od 1. marta te godine, a kako se u saopštenju tvrdi, tada je u tom Ve?u vladala nelegalnost, cvetali „krizni štabovi“ i sl. Zašto je Nastavno-nau?no ve?e imalo nelegalan sastav – ne kaže se. Da li je odluku o odbrani doneo nekakav „krizni štab“ – ne kaže se. A zašto se ne kaže? Pa, možda nema da se kaže štogod što bi, u ovoj stvari, bilo relevantno. Ne treba zaboraviti da odlukom o oglašavanju ništavim doktorata S. Beljanskog nije obuhva?ena, te nije ni oglašena ništavom odluka Nastavno-nau?nog ve?a o imenovanju komisije za ocenu i odbranu ove disertacije. Uprkos tvrdnji o navodno nelegalnom sastavu Ve?a! U tekstu o ovoj istoj temi, objasnila sam zbog ?ega to nije u?injeno. U svom saopštenju, Pravni fakultet u Novom Sadu propustio je da podvu?e da je disertacija S. Beljanskog odbranjena u vreme kada je važio „?uveni“ i razorni Zakon o univerzitetu iz 1998. godine, koji je osakatio univerzitetsku zajednicu u Srbiji, sa snažnim posledicama koje traju i danas.

Me?u prelaznim i završnim odredbama toga Zakona nema, dakako, odredaba o sudbini magistarskih i doktorskih radova prijavljenih po ranijim propisima, kao ni o mnogo ?emu drugom. Pokušaj da se ovaj sramni zakon ukine posebnim zakonom je propao – on je važio do stupanja na snagu Zakona o univerzitetu 2002. godine. Zakon iz 2002. godine sadržavao je u ?l. 141. niz lustracijskih odredbi koje su se odnosile na univerzitetske nastavnike koji su svoja zvanja stekli u vreme važenja Zakona iz 1998.

Nije li možda – iako nigde pomenuta – odluka o oglašenju ništavim doktorata S. Beljanskog, zapravo lustracija lustracije, iako on nikad nije bio univerzitetski nastavnik, ali je njegov mentor, pokojni profesor Mom?ilo Gruba?, bio poznati i uporni protivnik Zakona iz 1998. i pristalica lustracijske odredbe iz Zakona o univerzitetu 2002? Ovde „lustracije“ doktoranata nikad nije bilo, ?ak ni zbog ozbiljnih sumnji da su plagirane disertacije, na primer, dr. Nebojše Stefanovi?a, dr Siniše Malog, dr Aleksandra Šapi?a…

Zbog svega ovoga doktorat S. Beljanskog nije mogao biti oglašen ništavim iz razloga što on nije stekao naziv magistra, nego su se dosetili da to u?ine zato što, navodno nije bilo prijave doktorata, pozivaju?i se na odredbu ?l. 257. ta?. 4. Zakona o opštem upravnom postupku, iako to, prema uobi?ajenom tuma?enju ove odredbe, kako sam ve? opštirno objasnila u prethodnom tekstu – nije bilo mogu?e. Ali su se, radi medijskog prljanja i tome doli?nog efekta – koje prebacuju S. Beljanskom – odlu?ili da još ponešto dodaju, da tim dodacima zamuljaju sliku, sve u nadi da se pravne neistine iznesene u saopštenju, nekako ne?e uo?iti.

No – vidite – ho?e. U ovom mom slu?aju nije ni iz duga vremena, ni zbog prijateljstva prema S. Beljanskom – mi smo samo kolege poznanici. Ve? zato što politi?ari mogu nekažnjeno lagati, gotovo o svemu, relativno dugo vreme, ali profesionalne laži se ne smeju tolerisati. Jedan fakultet se ne sme profesionalno uplatkavati zbog „profesionalaca“ (po Dušanu Kova?evi?u) u njemu. Kako se disertacija ne može braniti u medijima – tako se u medijima ne može ni poništavati, dame i gospodo – pisci saopštenja.

U saopštenju je Pravni fakultet u Novom Sadu obznanio da se o ovom pitanju više ne?e oglašavati. Dobro, to se i moglo o?ekivati posle onako udarni?kog rada „Komisije za utvr?ivanje ?injeni?nog stanja i valjanosti zakonske procedure prilikom odbrane doktorske disertacije“ (ovo „prilikom“ me i dalje uveseljava!) i dekana Pravnog fakulteta u Novom Sadu.

Ali, na tom Fakultetu postoje i profesori, verujem odani pravnoj nauci, ideji vladavine prava, pravnoj i pravni?koj pismenosti, znalci intertemporalnog važenja prava, veštaci u tuma?enju prava. Ili je, uprkos svemu tome, bolje ?utati, ?utati i spavati, sanjati, možda umreti… od straha ili od sramote ili od lepote u?malosti.

(Peš?anik)

***
[1] Džerom K. Džerom, Tri ?oveka u ?amcu, a o psu da i ne govorimo – prekrasno štivo za kišne novembarske dane, naro?ito u Srbiji.

[2] U celini i celosti ovo saopštenje glasi: “Pravni fakultet je ozbiljna institucija i nikome ništa ne bi poništio iz hira, ve? na osnovu savesne i brižljive ocene svih ?injenica, koje ne idu u prilog g. Beljanskom. Javnost treba da zna da je pravo na prijavljivanje doktorske disertacije imao samo onaj ko je prethodno stekao zvanje magistra, danas mastera. G. Beljanski nikada nije završio magistarske studije”, kaže se u saopštenju. Dodaje se da je mogu?nost direktnog prijavljivanja doktorata, kao izuzetak, bila predvi?ena nekadašnjim vojvo?anskim zakonom, ali je takva mogu?nost postojala do 10. juna 1992. “G. Beljanski nije bio u stanju da blagovremeno završi svoj doktorat, posebno nakon suštinskih primedbi koje su ?lanovi Komisije za ocenu imali. Da je g. Beljanski kvalitetno i blagovremeno uradio disertaciju, zakonito bi je odbranio i ne bi bilo nikakvih problema! Me?utim, tek 13. maja.1992. disertacija je stavljena na uvid javnosti (prijavljena još 15. aprila 1987!). Zakonski rok za primedbe je 30 dana. Me?utim odbrana je, da bi se nezakonito izašlo u susret g. Beljanskom, bila zakazana za 7. jun 1992. Time je povre?en Zakon i nakon prigovora na zakonitost ovakve odbrane, odbrana je otkazana 6. juna 1992. Tri dana nakon otkazivanja, a jedan dan pred istek zakonskog roka za odbranu, g. Beljanski je povukao svoj doktorat 9. juna 1992. Time je postupak neuspešno završen”, navode na Pravnom fakultetu. Dodaje se da nakon prestanka važenja vojvo?anskog Zakona, više nije postojala mogu?nost da bilo ko, pa ni Beljanski, brani doktorsku disertaciju, ako nije magistar. “Sve i da odbrana nije otkazana, sve i da sam nije izri?ito (dopis u prilogu) povukao disertaciju, nakon 10. juna 1992. godine ne bi mogao da brani disertaciju ni pod kakvim okolnostima! Ili on misli da je iznad Zakona? Me?utim, iako nikada nije ponovo prijavio doktorsku disertaciju, a to ne bi ni mogao, jer nije magistar nauka, 1. marta 2001. Nastavno-nau?no ve?e Pravnog fakulteta u Novom Sadu, u nelegalnom sastavu, mimo važe?eg Statuta, u vreme kriznih štabova, odobrilo je odbranu povu?ene doktorske disertacije!? 15. marta 2001. održana je odbrana povu?ene disertacije, nikada ponovo prijavljene, a ne bi ni mogla da bude prijavljena, jer g. Beljanski nije magistar”, zaklju?uje se u saopštenju Pravnog fakulteta. Navodi se da su to ?injenice, a da je sve ostalo “agresivni medijski pritisak da se odbrani neodbranjivo”. “G. Beljanski je advokat i zna da se disertacija ne brani u medijima, ve? na Fakultetu! Isto tako zna da zaštiti svoja prava kao poznati advokat i zna koji je pravni put za to. No, isto tako zna da mu ?injenice ne idu na ruku i da nema nikakve šanse da u regularnoj pravnoj proceduri dobije nešto što mu ne pripada. Zbog toga bira medijski pritisak. Pravni fakultet ne?e u tome u?estvovati i ne?e se više ovim povodom oglašavati”, kažu na Pravnom fakultetu.

Podelite ovu stranicu!