VESNA RAKIĆ-VODINELIĆ: Simulakrum jedne autonomije

27 Oct 2015

„Dušan Pavlović, vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka, već 4. put nije izabran za redovnog profesora, jer grupa profesora opstruira sednice Veća na kojima treba da se glasa o tome.”

Septembar 2015. Dekan Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, Rade Doroslovački odbio je predlog nadležne katedre da prof. dr Zori Konjović produži radni odnos, zbog projekata koje je preuzela i zbog kojih joj je u prethodnoj školskoj godini radni odnos već bio produžen. Prethodno je profesorici dekan uručio rešenje o penzionisanju „stavivši joj u izgled“, tj. pokušavši da je uceni tvdnjom da sa njenim izborom u zvanje redovnog profesora „nešto nije bilo u redu“. Taj izbor se dogodio dvanaest godina pre nego što je dekan izneo ovu tvrdnju. A profesorica Konjović je na konferenciji za medije u Medija centru u Beogradu detaljno objasnila i dokazala na koji način je dekan Doroslovački sam proizveo to što navodno „nije bilo u redu“. Protest protiv ovakvog odnosa prema profesorici i peticiju za njen dalji rad na Fakultetu potpisalo je preko 1.000 ljudi.

Oktobar 2015. Predsednik SANU prof. Vladimir Kostić je u svoje, a ne akademijsko ime, u jednom intervjuu izjavio da Kosovo ni de facto ni de jure nije pod suverenitetom Srbije, pa je od predsednika Republike Tomislava Nikolića (na Predsednikov uobičajeni, a ipak teško ponovljivi način) prvo zaradio Ekselencijinu poslanicu da je to rekao (čitati: lupio), pa ipak ostao živ, a potom apel Akademiji za neumrlom diferencijacijom od njenog predsednika. „Našisti“ su promptno podneli krivičnu prijavu, nisam se upuštala u to zbog kojeg baš krivičnog dela, ali to ovde više ni nije važno jer se krivične prijave i ne podnose zbog krivičnog dela, već zbog svevidećeg boga slovenskog – Poligrafa našeg nasušnog. Pismo podrške predsedniku SANU potpisalo je nekoliko stotina ljudi.

Oktobar 2015. „Dušan Pavlović, vanredni profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka, već četvrti put ne može da bude izabran za redovnog profesora na ovom Fakultetu, jer grupa redovnih profesora opstruira sednice Veća na kojima treba da se glasa za izveštaj komisije o izboru u zvanje“ (Blic online, 24.10.2015). Za sada profesor Pavlović nije dobio nikakvu javnu podršku, a Fakultet političkih nauka u Beogradu – nikakav apel.

Šta povezuje ova tri imena? Najpre to što su pribijanjem ovakve ili onakve etikete postali „slučajevi“. Drugo, to što nije obrnuto – „slučaj“ nije ni dekan Doroslovački, ni predsednik Republike, ni Fakultet političkih nauka. Treće, to što se u sva tri “slučaja” iskazuje jasna namera škođenja, nanošenja štete akterima, iz razloga koji teško da imaju akademsku relevanciju. O svojim „slučajevima“ akteri su javnost obavestili sami. U prva dva slučaja – iako slabašna – akademska solidarnost je izražena. Treći je nov – možda (samo) zato akademske solidarnosti (još) nema. Javno su se izjasnili profesori FPN Ljubinka Trgovčević, Jelena Đorđević i Ilija Vujačić podrškom prof. Pavloviću.

Kako je nastao ovaj najnoviji „slučaj“?

Prikazujem ga oslanjajući se na dokumenta i izjave koji su javni.

Dekan Fakulteta političkih nauka u Beogradu (FPN) raspisao je konkurs za izbor jednog vanrednog odnosno redovnog profesora za užu naučnu oblast političke ekonomije i finansija. Oglas o ovom konkursu objavljen je 13.05.2015. Na konkurs su se prijavila dva kandidata. Komisija koja se sastojala od četiri člana (dva redovna profesora FPN, od kojih je jedan u penziji, jednog redovnog profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu i jednog redovnog profesora Pravnog fakulteta u Beogradu), napisala je referat u kojem je utvrdila da jedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove da bude predložen za izbor, dok drugi, prof. Dušan Pavlović, te uslove ispunjava i predložila je da se on izabere u zvanje redovnog profesora. Povodom ovog referata, dva profesora – prof. dr Dragan Veselinov i prof. dr Dragana Mitrović izjavili su prigovore. O oba prigovora se komisija koja je izradila referat izjasnila, predloživši da se svi prigovori odbiju kao neosnovani ili irelevantni. Time su se ispunili procesni uslovi da se o izboru u zvanje prof. Pavlovića izjasne oni koji su za to jedine sudije – u ovom slučaju redovni profesori FPN. „Slučaj“ prof. Dušana Pavlovića je upravo u tome – na sednice ovog dela nastavno-naučnog veća četiri puta ne dolazi dovoljan broj redovnih profesora.

Ostavljajući po strani razloge, potrebno je odgovoriti na pitanja koja se tiču prava i akademskih pravila i običaja. Najpre, na osnovu člana 74. st. 1. Zakona o visokom obrazovanju – na prava, obaveze i odgovornosti profesora univerziteta primenjuje se Zakon o radu. Potom, svaki konkurs, pa i ovaj – jeste jednostrani pravni posao onog ko konkurs raspisuje. Postupak po raspisanom konkursu mora se okončati donošenjem odluke nadležnog organa ili tela. Rokovi koje propisuju statuti univerziteta i/ili fakulteta za okončanje postupka izbora nastavnika i saradnika, nisu prekluzivni rokovi koji rezultiraju gubitkom nekog prava zaposlenog lica ili kandidata za posao, već naprotiv – propisani su radi zaštite njihovih interesa. U konkretnom slučaju, konkurs za izbor jednog vanrednog ili redovnog profesora za užu naučnu oblast političke ekonomije i finansija mora se okončati odlukom nadležnog tela, a ne prostim protekom vremena. Prevedeno na „slučaj“ prof. Pavlovića, sve ovo znači da on ima pravo na odluku izbornog veća (tj. redovnih profesora) Fakulteta. Da li će on na osnovu te odluke biti izabran za redovnog profesora ili pak neće, sa stanovišta pravnog poretka je irelevantno spram obaveze da se nekakva odluka donese. Ali on ima pravo da konkurs na kome je sudelovao i u kome je predložen za izbor u određeno akademsko zvanje, bude okončan odlukom nadležnog tela. Nadležno telo, tj. izborno veće koje se, ponavljam, sastoji od redovnih profesora FPN, međutim, odbija da se prikupi, odnosno, tacite ne sakuplja se u potrebnom broju. Na to dekan FPN, prof. dr Dragan Simić reaguje na sledeći način: za N1 Info izjavio je da je „nepopularno kažnjavati profesore“ zbog nedolazaka na sednicu i da kažnjavanje nije njegov „običaj“. Lepo! Međutim, profesor i dekan Dragan Simić mora da zna da položaj dekana nije stvar stila već, pored ostalog, i pravna obaveza. Svaki od redovnih profesora na FPN ima ugovor o radu. U svim tim ugovorima, sigurna sam, među njihovim obavezama postoji i obaveza da sudeluju u radu stručnih organa Fakulteta. Jedan od njih je Nastavno-naučno veće, u čijem okviru deluju izborna veća, a njihov sastav zavisi od toga u koje zvanje se kandidat bira. Ako bez opravdanog razloga profesori ne sudeluju u radu stručnih organa, sleduje im, po Zakonu o radu, disciplinska sankcija, a ona nije stvar volje dekana, nego jedna (neprijatna) zakonska dužnost. Dekan je dužan da se stara o zakonitosti rada, a u to spada i kontrola vršenja radnih obaveza. Ljudska vrsta se razlikuje od ostalih i time što izbor vrši glavom, a ne nogama, tj. ne bežanjem sa sednica na kojima se o nečemu ili nekome mora izjasniti. Da li će profesori glasati „za“ ili „protiv“ – to je stvar njihove naučne i akademske autonomije. Ali, opstrukcija nije autonomija.

Imena većine redovnih profesora FPN poznata su javnosti. Preovlađuju imena onih koji se, tokom turbulentne istorije akademskih sloboda u Srbiji, nisu ustručavali da istupe javno i kažu šta imaju, bez obzira kako to teško bilo. Zašto to u ovoj prilici neki od ovih ne čine – njihova je stvar. Ali je istovremeno njihova stvar da se okupe i jasno kažu šta imaju. Jer – da se ne zaboravi – autonomija je univerzitetu ne tako davno bila uskraćena samovoljom ne samo Slobodana Miloševića, već i nekih koji su danas na vlasti. Opstrukcija je dobar politički izgovor za negiranje i ograničenje autonomije. Ako nam je uskrate (tačnije ako je uskrate vama – jer sada sam autonomna penzionerka), imaće na šta da se pozovu.

(Peščanik)