VESNA RAKIĆ-VODINELIĆ: Jadnici

29 Sep 2013

Biro za koordinaciju službi bezbednosti, na čijem čelu je Vučić, zabranio je Prajd

Biro za koordinaciju službi bezbednosti zabranio je Prajd. Na ?elu Biroa je omnipotentni Aleksandar Vu?i?. Obznana odluke o zabrani zapala je u nadležnost Ivice Da?i?a – da li u svojstvu premijera ili ministra policije – nije jasno, a izgleda nije ni bitno. U Srbiji, onu koju oli?ava njena jadna politi?ka klasa, uobi?ajena kakofonija: Da li su opet „huligani“ pobedili državu ili obrnuto? Da li udvori?ka pisma i druge poslanice prvom potpredsedniku (a o premijeru da i ne govorim) treba da zamene uobi?ajeni red u elementarno ure?enoj državi? Da li su „porodi?ne vrednosti“ ponovo pobedile „Sodomu i Gomoru“? Da li je bezbednost ?arobna re? za otposlanje dobre ili loše slike „o nama“, sve u neverodostojnoj mantri o usvajanju „evropskih vrednosti“?

Jedna od osnovnih evropskih vrednosti jeste vladavina prava, a u njoj podela državnih nadležnosti. Prajd je i ove godine za?et prijavom javnog skupa nadležnom organu. Nadležni organ, po Zakonu o okupljanju gra?ana, jeste Ministarstvo unutrašnjih poslova – organizaciona jedinica na podru?ju održavanja javnog skupa (u konkretnom slu?aju, verujem, MUP opštine Stari grad ili Savski venac). Skup je zabranio Biro za koordinaciju službi bezbednosti. Odluka o privremenoj ili o kona?noj zabrani javnog skupa ne spada u nadležnost Biroa. To sasvim jasno proizlazi iz Zakona o osnovama ure?enja službi bezbednosti (?l. 11), pri ?emu ostavljam po strani pravno idiotski jezik odredbe koju navodim:

Biro za koordinaciju operativno uskla?uje rad službi bezbednosti i izvršava zaklju?ke Saveta o pitanjima iz svoje nadležnosti.

Biro za koordinaciju posebno:

– utvr?uje zadatke koji se izvršavaju operativnim uskla?ivanjem delatnosti službi bezbednosti i službi bezbednosti i drugih državnih organa i s tim u vezi koordinira njihove aktivnosti;

– utvr?uje na?in operativnog uskla?ivanja u pojedinim slu?ajevima;

– osniva mešovite radne grupe za operativne zadatke koji se izvršavaju operativnim uskla?ivanjem delatnosti i utvr?uje njihove zadatke;

– analizira rezultate operativnog uskla?ivanja i o tome po potrebi izveštava Savet, a najmanje jednom u šest meseci.

Rad Biroa za koordinaciju podrobnije se ure?uje Poslovnikom Saveta.

Javni skup može zabraniti samo MUP opštine na kojoj je taj skup prijavljen. Privremena zabrana javnog skupa, po Zakonu o okupljanju gra?ana, dopuštena je samo ako je skup usmeren na nasilnu promenu ustavnog poretka, ili na narušavanje teritorijalne celokupnosti i nezavisnosti Republike Srbije, ili na kršenje Ustavom zajem?enih sloboda i prava, izazivanje i podsticanje nacionalne, rasne i verske netrpeljivosti i mržnje. Kona?na zabrana javnog skupa, po istom Zakonu, može se izre?i samo kad je to neophodno da bi se spre?ilo ometanje javnog saobra?aja, ili ako bi skup ugrozio zdravlje, javni moral ili bezbednost ljudi i imovine. Kona?nu, kao i privremenu zabranu izri?e MUP opštine na kojoj je skup prijavljen. Protiv odluke o zabrani saziva? javnog skupa može da podnese pravno sredstvo sudu.

Pa, hajde da vidimo. Prvo, da li ?e saziva? podneti pravno sredstvo, a ima odli?an razlog – skup je zabranilo nenadležno telo koje ?ak nije ni državni organ. Drugo, da li ?e saziva?u uopšte biti uru?ena odluka o zabrani i kako ?e biti obrazložena. Tre?e, kako ?e postupiti nadležni sud. Jer, Prajd ne mora biti održan baš 28. septembra. Konsternacija i od vlasti usmerena medijska i druga „javna“ debata ne bi trebalo da zahvati saziva?a, MUP kao nadležni organ, ni sud kao nadležni organ. Znamo da živimo ovde gde je vladavina prava samo jadna poštapalica. Ali valjalo bi da se pravimo da smo u pravnoj državi – pravi se, uostalom, i naša politi?ka klasa, podme?u?i „eksploratorne skrininge“ umesto stvarnog pravnog života. Ako saziva?i Prajda ne pokušaju da se ponašaju onako kako im zakon (ma kako napisan) kazuje, ako to ne u?ini ?ak ni sud, ako se ne pozovu na odgovornost zbog u?eš?a u radu nenadležnog organa radi donošenja nezakonite odluke svi koji su sudelovali u radu Biroa (a imena im valja zapamtiti: Rodoljub Milovi? – na?elnik UKP-a, Veselin Mili? – šef beogradske policije, Milorad Veljovi? – direktor policije, Dragan Markovi? – zamenik direktora BIA, Milorad Simi? – savetnik predsednika Srbije Tomislava Nikoli?a, Ivica Ton?ev – savetnik premijera Srbije, Svetko Kova? – šef VBA, Dragan Vladisavljevi? – šef VOA, Zagorka Dolovac – republi?ki javni tužilac, Miljko Radisavljevi? – specijalni tužilac za organizovani kriminal, Nikola Selakovi? – ministar pravde i Aleksandar Vu?i? – prvi potpredsednik vlade i šef Biroa, te zakasneli Ivica Da?i?, premijer), onda klju?ne odredbe Zakona o okupljanju gra?ana treba da glase ovako:

„Prijavu za održavanje javnog skupa saziva? podnosi nadležnom organu (u daljem tekstu: Aleksandar Vu?i?), najkasnije 48 sati pre vremena za koje je javni skup zakazan.“

„Aleksandar Vu?i? ?e zabraniti održavanje javnog skupa koji je usmeren na nasilno menjanje Ustavom utvr?enog poretka, narušavanje teritorijalne celokupnosti i nezavisnosti Republike Srbije, kršenje Ustavom zajem?enih sloboda i prava ?oveka i gra?anina, izazivanje i podsticanje nacionalne, rasne i verske netrpeljivosti i mržnje, kao i iz drugih razloga, koje ?e saopštiti nenadležni organ (u daljem tekstu: Ivica Da?i?)“.

I tako dalje i tako redom.

Ili – kako je napisao Breht 1933. godine: O Deutschland, bleiche Mutter
(Peš?anik)

Podelite ovu stranicu!