VESNA RAKIĆ VODINELIĆ: „Beli listići“ bi sada bili u prilog SNS

06 Feb 2014

Od izbora iz 2012. godine bitno se promenilo to što u ovom trenutku jedna politička stranka i jedna ličnost imaju gotovo apsolutnu dominaciju

Kome se dominacija jedne političke stranke i jedne političke ličnosti sviđa, glasaće za nju. Oni koji smatraju da takva dominacija predstavlja opasnost po demokratiju, glasaće protiv – upozorava u intervjuu za Danas Vesna Rakić Vodinelić, predsednica Saveta Nove stranke i jedna od glavnih zagovornika „belih listića“ na izborima 2012. godine. Prema njenim rečima, „beli glas“ bi sada, budući da se radi o parlamentarnim i beogradskim izborima sa proporcionalnim sistemom, išli u korist dominantne političke stranke.

Zašto „beli glas“ na ovim izborima, po vašem mišljenju, nema smisla?

– Takozvani beli (prazni) glas je aktivan oblik izborne apstinencije. Da li će glas biti nevažeći ili ništavan ili će se računati drukčije, zavisi od zakonodavstva date države. U većini, a u kontinentalnom delu Evrope gotovo bez izuzetka, prazni glas se smatra nevažećim. Da li prazni glas ima ili nema smisla zavisi od vrste izbora i konkretnog izbornog sistema, kao i od nivoa izbora – da li su opšti, lokalni, izbori za šefa države. Praktikuje se češće u većinskom nego u proporcionalnom izbornom sistemu. Ono što povezuje „bele listiće“ jeste stav da postojeće političke stranke kod građana ne stvaraju uverenje o političkom legitimitetu.

Šta se promenilo od pre godinu i po dana?

– U pogledu vere građana u politički legitimitet nije se, u odnosu na prošle izbore, dogodilo ništa. Vere u legitimitet nema danas, kao što je nije bilo ni pre godinu i po dana. Na osnovu toga bi se moglo tvrditi da prazan glas ima isto onoliko smisla koliko je imao na prethodnim izborima. Na tim izborima praznih glasova je bilo oko 4,5 odsto. Apstinencija je bila, međutim, daleko viša. Na predstojećim izborima, u odnosu na one iz 2012, bitno se promenilo to što jedna politička stranka i jedna ličnost, prema objavljenim istraživanjima, kao i na osnovu nečega što bi se moglo označiti kao opšti utisak, ima dominaciju. Na izborima 2012. dve političke stranke su, prema navedenim parametrima, bile gotovo izjednačene. Takođe, promena je u tome što izrazito mali broj političkih stranaka ima izričit opozicioni stav u odnosu na dominantnu političku stranku i na dominantnu političku ličnost, a nešto veći broj stranaka, koje posle izbora 2012. nisu bile deo vlasti, odaje utisak da bi, posle izbora, rado bile u koaliciji sa dominantnom političkom strankom.

Stoga, politička elita danas zaslužuje glas građana?

– Kome se dominacija jedne političke stranke i jedne političke ličnosti sviđa, glasaće za nju. Oni koji smatraju da takva dominacija predstavlja opasnost po demokratiju, ne ulazeći u pitanje političkog legitimiteta, glasaće protiv, to jest glasaće za one stranke koje pružaju najubedljivije garancije da neće sklapati postizborne koalicije sa dominantnom političkom strankom. Budući da su one stranke koje su u koliko-toliko verodostojnoj opoziciji u odnosu na dominantnu stranku međusobno ideološki različite, glasovi protiv dominantne političke stranke i njihovih postojećih ili mogućih saveznika raspodeliće se među tim strankama. Prazni glasovi će, budući da se radi o parlamentarnim i beogradskim izborima sa proporcionalnim sistemom, ići u korist dominantne političke stranke.

(S. Čongradin, Danas / Foto: Stanislav Milojković)

Podelite ovu stranicu!