VESNA RAKIĆ VODINELIĆ: „Beli listići“ bi sada bili u prilog SNS

06 Feb 2014

Od izbora iz 2012. godine bitno se promenilo to što u ovom trenutku jedna politička stranka i jedna ličnost imaju gotovo apsolutnu dominaciju

Kome se dominacija jedne politi?ke stranke i jedne politi?ke li?nosti svi?a, glasa?e za nju. Oni koji smatraju da takva dominacija predstavlja opasnost po demokratiju, glasa?e protiv – upozorava u intervjuu za Danas Vesna Raki? Vodineli?, predsednica Saveta Nove stranke i jedna od glavnih zagovornika „belih listi?a“ na izborima 2012. godine. Prema njenim re?ima, „beli glas“ bi sada, budu?i da se radi o parlamentarnim i beogradskim izborima sa proporcionalnim sistemom, išli u korist dominantne politi?ke stranke.

Zašto „beli glas“ na ovim izborima, po vašem mišljenju, nema smisla?

– Takozvani beli (prazni) glas je aktivan oblik izborne apstinencije. Da li ?e glas biti nevaže?i ili ništavan ili ?e se ra?unati druk?ije, zavisi od zakonodavstva date države. U ve?ini, a u kontinentalnom delu Evrope gotovo bez izuzetka, prazni glas se smatra nevaže?im. Da li prazni glas ima ili nema smisla zavisi od vrste izbora i konkretnog izbornog sistema, kao i od nivoa izbora – da li su opšti, lokalni, izbori za šefa države. Praktikuje se ?eš?e u ve?inskom nego u proporcionalnom izbornom sistemu. Ono što povezuje „bele listi?e“ jeste stav da postoje?e politi?ke stranke kod gra?ana ne stvaraju uverenje o politi?kom legitimitetu.

Šta se promenilo od pre godinu i po dana?

– U pogledu vere gra?ana u politi?ki legitimitet nije se, u odnosu na prošle izbore, dogodilo ništa. Vere u legitimitet nema danas, kao što je nije bilo ni pre godinu i po dana. Na osnovu toga bi se moglo tvrditi da prazan glas ima isto onoliko smisla koliko je imao na prethodnim izborima. Na tim izborima praznih glasova je bilo oko 4,5 odsto. Apstinencija je bila, me?utim, daleko viša. Na predstoje?im izborima, u odnosu na one iz 2012, bitno se promenilo to što jedna politi?ka stranka i jedna li?nost, prema objavljenim istraživanjima, kao i na osnovu ne?ega što bi se moglo ozna?iti kao opšti utisak, ima dominaciju. Na izborima 2012. dve politi?ke stranke su, prema navedenim parametrima, bile gotovo izjedna?ene. Tako?e, promena je u tome što izrazito mali broj politi?kih stranaka ima izri?it opozicioni stav u odnosu na dominantnu politi?ku stranku i na dominantnu politi?ku li?nost, a nešto ve?i broj stranaka, koje posle izbora 2012. nisu bile deo vlasti, odaje utisak da bi, posle izbora, rado bile u koaliciji sa dominantnom politi?kom strankom.

Stoga, politi?ka elita danas zaslužuje glas gra?ana?

– Kome se dominacija jedne politi?ke stranke i jedne politi?ke li?nosti svi?a, glasa?e za nju. Oni koji smatraju da takva dominacija predstavlja opasnost po demokratiju, ne ulaze?i u pitanje politi?kog legitimiteta, glasa?e protiv, to jest glasa?e za one stranke koje pružaju najubedljivije garancije da ne?e sklapati postizborne koalicije sa dominantnom politi?kom strankom. Budu?i da su one stranke koje su u koliko-toliko verodostojnoj opoziciji u odnosu na dominantnu stranku me?usobno ideološki razli?ite, glasovi protiv dominantne politi?ke stranke i njihovih postoje?ih ili mogu?ih saveznika raspodeli?e se me?u tim strankama. Prazni glasovi ?e, budu?i da se radi o parlamentarnim i beogradskim izborima sa proporcionalnim sistemom, i?i u korist dominantne politi?ke stranke.

(S. ?ongradin, Danas / Foto: Stanislav Milojkovi?)

Podelite ovu stranicu!