Vesna Pešić: Svejedno je ko će formirati vladu!

Jun 17 2012

Ma da, ja sam toliko uticajna da zbog mene više od 800.000 ljudi nije htelo ponovo da glasa za Borisa Tadića... To su, naravno, gluposti. Ne želim više ni da se pravdam, a ni da protivrečim takvim nebulozama

Rezultati prve posete Briselu novog šefa spske države Tomislava Nikolića za sociologa Vesnu Pešić nisu nikakvo iznenađenje, naprotiv. – Tomislav Nikolić je već u drugoj rečenici, kada je saznao da je postao predsednik Republike, izjavio da Srbija treba da ide u EU. Sve što je sada rečeno u Briselu, baš kao i ono što nije rečeno, sasvim je očekivano.

Pa tako i kada se radi o Kosovu, neće biti promene. Nikolić je poručio da tim pitanjem treba da se bavi novi premijer, što je institucionalno gledano ispravno, jer je to u nadležnosti Vlade. Druga je stvar što se time ranije bavio Boris Tadić. Ali on je radio i mnoge druge stvari koje nisu bile u njegovoj nadležnosti. Pravo je, zapravo, pitanje da li će se išta promeniti, jer su sve naše vođe za Evropu, a mi idemo brzinom puža, ne radimo na tom planu ni izbliza dovoljno, a nemamo ni nameru da već jednom završimo to pitanje Kosova, ali i „srpsko nacionalno i državno pitanje”, od koga patimo već dvadeset godina, a možda i puna dva veka.

Tadić, međutim, sada tvrdi da je imao uticaj samo na „pitanja koja se tiču ustavne nadležnosti predsednika Republike u domenu spoljne politike i bezbednosti”?

– Dajte, molim vas. Pa bila sam poslanik i mogla sam da vidim šta se dešava, ali i običan građanin je mogao da vidi kako se radilo poslednjih godina. Svime je upravljao, od novina do sudske reforme. Ko je držao Statut APV godinu i po dana, da ne stigne u Skupštinu? Uzela sam taj primer, jer su vaši čitaoci iz Vojvodine. On se bavio i onom nesrećnom rekonstukcijom vlade. A sad neće da prihvati odgovornost, što bi bilo normalno. Ovde političari – dakle, ne samo on – kako otvore usta, izmisle nekakvu priču koja im ide u račun, a to sve nema veze s istinom i životom I zato je u osnovi svejedno da li će novu vladu voditi ovaj ili onaj, da li će biti ova ili ona koalicija, jer svi razmišljaju na isti način – opstati na vlasti, dobiti što veći njen komad, a to kako ćemo rešavati ogromne probleme… evo, mesec dana je prošlo a da o tome ništa nismo čuli.

Da li je normalno što o formiranju vlade razgovaraju svi sa svima?

– Ako svako sa svakim razgovara, pa se čak pominje i velika koalicija, a bili su, navodno, smrtni neprijatelji; ako vlada može da se pravi oko DS-a ali i oko SNS-a sa istom ekipom – SPS-PUPS-JS, samo bi se treći partner menjao, tako što bi u prvoj varijanati bio LDP a u drugoj URS – sve to znači da mi nemamo programski profilisane stranke, ni u političkom ni u ideološkom smislu, da nemamo ni levo ni desno, već samo partijske šefove i tajkune, uz pokojeg direktora javnog preduzeća, koji rade šta hoće, kako njima odgovara i u njihovom vlastitom interesu. Nažalost, višepartijski sistem i politički pluralizam su u Srbiji doživeli neuspeh. Kao što vidite, nisu se održali, jer su one temeljne razlike između stranaka zbog interesa izbrisane. I građani moraju tome da stanu na put.

Osećate li i Vi određenu odgovornost zbog toga, s obzirom na činjenicu da ste već dugo na političkoj sceni Srbije?

– Ne. Treba li da podsećam da ja ni u DOS-u nisam bila ništa. Dočekala sam 5. oktobar kao deo naroda u Pionirskom parku. Za dve decenije obnovljenog višepartizma u Srbiji jedina sam koja je dala ostavku na mesto predsednika stranke, Građanskog saveza, i u avgustu 1999. na čelo GSS-a je došao Goran Svilanović. Dakle, niti sam bila na dogovorima lidera DOS-a, niti sam učestvovala u potonjoj podeli vlasti. Jedino sam bila narodni poslanik, i u vreme Miloševića i kasnije. E sad, ako je u Srbiji biti poslanik nekakva vlast, prihvatam punu odgovornost za to što je politički pluralizam propao i temeljno ugrobaren.

A ima li odgovornosti intelektualaca?

– Naprotiv. Pošto ja i tu spadam, odgovorno tvrdim da smo neprestano pokušavali da odbranimo politički pluralizam, stalno smo kritikovali nacionalizam kao antimodernu i antidemokratsku ideologiju, koja nas je odvela u propast i dalje nas unuštava, baš kao što smo upozoravali i na upropašćavanje ekonomije. Međutim, oni koji su trebali da čuju kritiku, na nju se nisu obazirali, nego su izricali presude, gledali da zapuše usta… Prvo, zato što strašno mrze bilo kakvu kritike, a drugo, zato što ih, zapravo, baš briga šta misli nekakav mali krug ljudi, kome se samo hteli da što pre vide leđa kako ne bi talasao. U Srbiji inteligencija ne služi ničemu, to se vidi po tome što nema nema dijaloga i rasprave. Izuzev da se, eto kao sad, na nju prevaljuje odgovornost za vlastite brljotine i izgubljene izbore.

Dakle, ne prihvatate krivicu za to što je za šefa srpske države izabran Tomislav Nikolić?

– Ma da, ja sam toliko uticajna da zbog mene više od 800.000 ljudi nije htelo ponovo da glasa za Borisa Tadića… To su, naravno, gluposti. Ne želim više ni da se pravdam, a ni da protivrečim takvim nebulozama. Očito se takvim pričama zamagljuje stvarnost: građani su sami odlučili da ostanu kod kuće i ne podrže Tadića jer je njegova vlada katastrofalno vodila državu. A to je osnovno demokratsko pravilo, da onaj koji nije dobro uprvljao i koji je odgovoran, ne treba da bude na vlasti. E, sad, druga je stvar što je kod nas problem što vladara okružuju poltroni koji i sami imaju svoje materijalne interese, pa ga mole da ostane na vlasti. Baš kao što je problem i što unapred znamo da i oni koji će doći – neće ništa uraditi.

Da li ste na kraju ipak zadovoljni raspletom?

– Ako stvar u fundamentu ne funkcioniše, kao u našoj zemlji, ne mogu da budem zadovoljna, već mogu samo da se pitam kako da se taj fundament promeni. U tom smislu ne interesuju mene ni Nikolić, ni Tadić ni Dačić. A ne zanimaju me jer ni do sada nisu bili odgovorni, pa neće biti ni od sada. Bar kad bi se mogle ličnosti ovde menjati u strankama, ali ne može ni to, pa smo kao okovani. Pre četiri godine smo glasali kako smo glasali, većinom za DS i put Srbije ka EU, jer je Koštunica hteo da nas ponovo izoluje. Međutim, s obzirom na to da se Demokratska stranka u međuvremenu pokazala kao centar korupcije i dezorganizacije države, da su njeni rezultati bili veoma loši, sada više nije mogla da računa na to da će proći na istu stvar – spasavanje od prošlosti, kada je i sama postala njen deo. I zato su protekli predsednički izbori bili svojevrstan referendum o vladavini DS-a i Borisa Tadića. Druga je stvar što je DS pokušala da predstavi da nije izgubila izbore, i pokušala da Tadić preuzme vladu, dobije još jaču funkciju, ali nisam sigurna da će stvari tako da se odvijaju. Gubitnik na izborima nema više autoritet i to se vidi po tome koliko se Dačić razmahao, pa je sad on taj koji odlučuje.

Da li verujete da će DS formirati novu vladu?

– Pa to nije izvesno. Situacija se menja iz minuta u minut. Čas dobijem informaciju da su SNS i SPS sa Dinkićem već formirali vladu, a onda stiže druga vest, da su Ameri stavili embargo, pa je Tadić popustio Dačiću i u vladu ulazi i Dinkić. Ma, meni su odvratni svi ti likovi i sad mi je svejedno. Zapravo, slažem se sa Zoranom Živkovićem da je najbolje da DS ode u opoziciju, da se obnovi, preispita i na popravci sopstvenih grešaka izabere novo rukovodstvo. To bi bila nekakva korist, da počnemo da učimo na svojim greška. Tako bismo počeli da izlazimo iz ovog ogromnog nepoverenja prema politici i njenim institucijama. Ko god da sada napravi vladu, nepoverenje je ogromno, ali ne mora tako zauvek da ostane. Smene na vlasti su dobrodošle, da bi politika postala dinamičnija i odgovornija i da ne reševamo, gotovo vekovima, stalno iste probleme, a koji na kraju ipak ostaju nerešni. Srbija mora da se okrene ekonomiji, razvoju i obrazovanju. Ali bojim se da će i sada ostati sve isto, jer će isti ljudi sklepati vladu, a onda će nas zasuti već toliko puta ponovljenim frazama: suzbijanje siromaštva, smanjenje nezaposlenosti, borba protiv korupcije, Kosovo, EU. Nigde konkretnih, praktičnih politika, nigde kontrole, merenja rezultata, odgovornosti… Tek, rezultat takvog upravljanje je veoma vidljiv – Srbija se smestila među nekoliko najzaostalijih evropskih zemlja.

Miroslav Stajić (Dnevnik)

Lik iz Miloševićeve sveske

– Ivica Dačić se vratio liku koji je tumačio u vreme Slobodana Miloševića, jer misli da je opet došlo njegovih pet minuta. Naravno, ne sporim da su promene u stavovima i ponašanju moguće, ali Dačić je i u predizbornoj kampanji počeo da preteruje, kako u nacionalnom tako i socijalnom populizmu. Ako s takvim idejama hoće da postane premijer, nikako ne bi bilo dobro. On sada izigrava veliku zvezdu kojoj je sve dopušteno, te sa ovima će, te sa onima, te zašto njega ne zove Hilari Klinton… Čovek se malo izgubio, jer umesto da pokaže suprotno – više ozbiljnosti i svesti o teškim prilikama u zemlji i kako da se one počnu rešavati – njega je obuzeo zov slave, ali i ruska podrška, što najviše zabrinjava, s obzirom na evropsku orijentaciju Srbije. Dačiću je možda svejedno da li na Srbiju utiču Zapad ili Rusija, a Srbiji nije.

Ne sviđa mi seSviđa mi se (No Ratings Yet)
Loading ... Loading ...
Odštampajte ovaj tekst Odštampajte ovaj tekst

Pogledajte još:

Posted by on Jun 17 2012. Filed under Autonomija, Stav. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0. You can leave a response or trackback to this entry
NAPOMENA:
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije internet portala Autonomija.info. Molimo korisnike da ne koriste govor mržnje i da se uzdržavaju od vređanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Autonomija.info zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja.
Neki komentatori, koji su duže prisutni na našem sajtu, imaju mogućnost objavljivanja komentara bez moderiranja. Molimo vas da ne zloupotrebljavate naše poverenje i da vaš iskazi budu primereni i uljudni.
Hvala na razumevanju!

Pretraga arhive

Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga

Prijatelji sajta

Log in | Designed by Gabfire themes | GoDev