VESNA PEŠIĆ: Šta je tema ovih izbora?

18 Feb 2016

Treba motivisati građane da izađu na birališta i glasaju protiv autoritarnog režima Aleksandra Vučića, koji se nameračio da plebiscitom dokrajči parlamentarnu demokratiju u Srbiji

Mnogo se raspravljalo o tome zašto je Aleksandar Vu?i? odlu?io da se po drugi put raspišu vanredni izbori u Srbiji. I onda i sada nisu bili ispunjeni propisani uslovi za vanredne parlamentarne izbore. Pre dve godine nije pala vlada, odnosno izgubila ve?inu u parlamentu, nego su izbori raspisani zato da bi Aleksandar Vu?i? preuzeo mesto predsednika vlade, jer je on prakti?no ve? bio koncentrisao svu vlast u svojim rukama. Prisetimo se da je Ivica Da?i? ponudio Vu?i?u da preuzme vladu (da „promene mesta“), kako bi se izbegli nepotrebni vanredni izbori. I onda se tvrdilo da vlada radi odli?no, a i sada premijer Vu?i? i predsednik Nikoli? tvrde da ova, Vu?i?eva vlada, odli?no obavlja svoje poslove. Zato nikako ne bi trebalo tehni?ki proizvesti uslove za vanredne izbore tako što bi Vu?i? podneo ostavku na mesto predsednika vlade.

Pošto se Vu?i? najmanje šest meseci premišljao da li da raspiše vanredne izbore, a novinari smarali javnost zapitkuju?i o tome njega, a i njegove saradnike, koji su svaki put revnosno odgovarali da o tome isklju?ivo odlu?uje Vu?i?. Nikakve rasprave o tome nije bilo u stranci, a još manje se vodila javna debata. U nekim momentima Vu?i? je vanredne izbore prikazivao „kao mogu?e“, kao da to zavisi od nekih objektivnih razloga, da bi se ispostavilo da je to njegova li?na volja, za šta se ?ak nije potrudio da navede konkretne i iole racionalne i ubedljive razloge. Ispostavilo se da on ho?e da produži svoju vlast još ?etiri godine (sada mu se upravo završava ?etvorogodišnji mandat vladavine nad Srbijom) i da „povu?e“ kampanju na lokalnim i pokrajinskim izborima, ?iji rok je na prole?e ove godine. Cilj je da on i njegova stranka preuzmu vlast na svim nivoima odlu?ivanja, što u demokratijama ne bi trebalo da je slu?aj, jer je to totalitarni princip. Zato se u demokratskim zemljama izbori na razli?itim nivoima ne spajaju. Pritom, ovom prilikom ne?u otvoriti temu o uslovima za poštene i fer izbore, što ?e više nego o?igledno biti glavni problem ovih vanrednih izbora.

Ako stvari stoje tako, postavlja se pitanje šta je tema ovih izbora? Prošli put je Vu?i? igrao na kartu borbe protiv tajkuna i korupcije i obe?avao reforme koje nije detaljnije objašnjavao, nego je o njima više govorio u smislu „promena“ i „budu?nosti u koju verujemo“. Dejan Ili? je ovde ve? ukazao da ?e ovi izbori izgledati kao da se bira predsednik države, odnosno inokosni organ, kao da nije re? o izborima „na kojima treba izabrati više hiljada osoba u lokalne, pokrajinsku i republi?ku skupštinu”, ve? da Vu?i? ove izbore shvata kao da se sam bori protiv svih. Otišla bih korak dalje i konstatovala da se Vu?i? ponaša kao da u Srbiji više ne postoji predstavni?ka demokratija koja podrazumeva zastupanje razli?itih društvenih interesa i ideologija. Umesto izbora za predstavni?ka tela na svim nivoima, po svemu sude?i ?e se iza izborne fasade odigrati neskriveni plebiscit o jednom ?oveku – Aleksandru Vu?i?u. Kako je Jirgen Habermas u svojim delima upozoravao, izbori se ne smeju skriveno ili neskriveno pretvarati u plebiscit o jednom ?oveku-vladaru. I to o vladaru koji je ve? belodano uspostavio svoju neograni?enu mo?, revnosno i danono?no rade?i na uništavanju svih kontrolnih mehanizama i institucija.

A upravo se to dešava. Ovog puta ne?emo imati izbore, ve? plebiscit o Vu?i?u, koji nam je svojim ponašanjem i li?nom propagandom nametnuo da se na ovim “izborima” izjašnjavamo o autoritarnom vladaru koji sve zna najbolje, o svemu sam odlu?uje i koji je nametnuo privilegije i finansijske interese jedne grupe ljudi oko njega privatizovanjem svih državnih i javnih ustanova.

Ako je ova konstatacija ta?na, to zna?i da je tema ovih izbora za i protiv Vu?i?a. Džaba je onda pri?ati o nekakvim programima kad su izbori za parlament (i odbornike) samo pokri?e za plebiscit koji treba da potvrdi da je vo?a “dobro radio”. S time moramo biti na?isto i iz toga treba izvu?i ponašanje opozicije i svih gra?ana koji ne?e ovakvu vlast. Najvažnije su dve stvari. Treba motivisati gra?ane da shvate situaciju i iza?u na birališta kako bi glasali protiv autoritarnog režima Aleksandra Vu?i?a koji se namera?io da plebiscitom dokraj?i parlamentarnu demokratiju u Srbiji. I drugo, u takvoj situaciji opozicione stranke (u koje SRS ne ra?unam; ona nikada nije bila opozicija autoritarnoj vlasti) ne bi trebalo da se uzajamno napadaju kako to neke ?ine. Što nikako ne zna?i da svaka od njih ne treba da vodi sopstvenu kampanju i afirmiše sopstvene ideje, s time da i bez “ujedinjavanja” bude svesna da postoji i zajedni?ki cilj: da opozicija u ukupnom zbiru dobije što ve?i broj mandata kako bi se autoritarnim pretenzijama stalo na put.

Dobro bi bilo da sve stranke koje spadaju u “demokratsku opoziciju” (koje ne koriste izbore radi ukidanja demokratskih sloboda) sara?uju oko opštih i zajedni?kih pitanja (uslova i kontrole izbora). Bilo bi veoma dobro da sve pre?u cenzus i naprave što bolji rezultat tako što ?e se boriti za glasove gra?ana, a ne jedna protiv druge. Kao zajedni?ki rezultat tu vidim gubitak parlamentarne ve?ine koju Vu?i? sada ima, što bi i on, s obzirom da je sam sebe stavio u situaciju “za i protiv”, morao razumeti kao li?ni poraz.

(Peš?anik)

Podelite ovu stranicu!