VESNA PEŠIĆ: Srbija liči na Musolinijevu državu

09 Sep 2017

"Politika se raspala, ukinuti su slobodni izbori i javnost, to je sada sistem jedne hegemone stranke, a ostale su samo sitne i omrznute strančice"

Građanski savez Srbije nije bio građanski pokret okupljen oko lokalnih pitanja, već politička stranka koja se borila protiv srpskog nacionalizma, ratova za veliku i etnički čistu Srbiju i moralno se osećala odgovornom za zločine i genocid u Srebrnici, koje su počinili pripadnici srpskog naroda u naše ime.

Takav profašistički, ekstremni nacionalizam po definiciji je autoritaran, zločinački, diskriminatorski i ekonomski destruktivan, kaže u razgovoru za Danas sociološkinja Vesna Pešić, upitana kako vidi sadašnji trend građanskih pokreta u srpskoj opoziciji, kao neko ko je 90-ih predvodio stranku sa predznakom “građanski” u borbi protiv Slobodana Miloševića. Prema njenom mišljenju, GSS je do danas ostao jedinstvena pojava na političkoj sceni. “GSS se zalagao za konstituisanje građanske liberalne države nasuprot ustavnom nacionalizmu po kome je jedan etnički narod vlasnik države. Zalagali smo se za ustavnu demokratiju i modernu naciju kao političku zajednicu ravnopravnih i slobodnih građana. Smatrali smo da je Srbija dovoljno velika u svojim nespornim granicama i po takvom shvatanju države, bili smo jedinstveni do dana današnjeg”, ističe naša sagovornica.

Da li verujete da sadašnji građanski pokreti i njihovi aktivisti mogu da ugroze vlast Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića?

– Ne verujem da labavi lokalni pokreti građana mogu ozbiljno da ugroze vlast koja je agresivna i do tančina organizovana iz jednog centra. Naša zemlja sada ima upravnika koji odlučuje o sudbini zemlje, ali i o svim detaljima – ko će koliko novca da dobije, ko će šta da bude u državi, ko ide u zatvor, ko će da bude tužen, ko dobija posao… Ona najviše liči na Musolinijevu (ili Putinovu) korporativnu državu koja guta celo društvo. Greše oni koji kažu da je to isti sistem koji smo imali pre dolaska Vučića i SNS na vlast. Naravno da kontinuiteta ima, ali sada imamo drugačiju situaciju: politika se raspala, ukinuti su slobodni izbori i javnost, to je sada sistem jedne hegemone stranke, a ostale su samo sitne i omrznute strančice, čije mesto treba da preuzmu “politikom nepokvareni” građanski pokreti. Neće se tako rešiti problem, baš nam politika treba. Dobro je da ih ima, naročito cenim i podržavam Ne da(vi)mo Beograd, ali politički odgovor na ovakvu totalnu okupaciju zahteva široku i efikasnu saradnju i stranaka i pokreta.

Sudeći prema Vašim tekstovima i reagovanjima na društvenim mrežama, ne smatrate stranke prevaziđenim?

– Zašto bih ja smatrala stranke prevaziđenim i gde su one prevaziđene? Sad svašta pričaju politički neobrazovani ljudi. Kod nas se dogodio raspad politike, jer nismo uspeli da održimo normalan višepartijski sistem u kome su slobodni izbori i političke institucije regulisane. Stranke su nosioci organizovane političke borbe, različitih ciljeva i javnih politika koje rešavaju probleme. Stranke ne suprotstavljam pokretima i civilnom društvu, jer samo politički aktivni građani čine jedno društvo otpornim na autoritarne pretenzije. Naše društvo je slabo, nerazvijeno, moralno propalo u ratnim porazima i neokajanim zločinima, izjedeno korupcijom od vrha do dna.

Ima li leka?

– Nema nam leka dok prvo ne pogledamo u prošlost i 90-e koje su dovele do ovakvog stanja. Nema leka bez iskrenog i radikalnog odricanja od zločinačke politike i sasvim nove susedske politike koja vodi ka pomirenju. A baš ti koju su vodili pogubnu politiku 90-ih, ti koji su ekonomski, politički i moralno uništili Srbiju su danas na vlasti. S njima se na tom terenu treba obračunati. Problem opozicije je što ne preuzima barjak moralne obnove i vrednosnog zaokreta, da pokaže novi put Srbiji u skladu sa 21. vekom i razvijenim i slobodnim svetom.

Da li vidite neku stranku sada na javnoj sceni čiji biste član mogli da budete?

– Kad već pitate, ne bih se učlanila ni u jednu od postojećih stranaka (pokreta), ali na beogradskim izborima podržavam Vesnu Rakić Vodinelić i njenu grupu iz Nove stranke, Ne da(vi)mo Beograd i odlične i iskusne ljude iz DS-a. To i vidim kao najbolji savez koji može da uspe. Dosta je bilo zakeranja na sve i svakoga, a imate dno dna na vlasti.

Svojevremeno, Vaše prisustvo za govornicom pred demonstrantima davalo je građanski predznak opozicionoj koaliciji. Da li je sličan nastup danas moguć – stranke i pokreti u jednom bloku?

– Tada smo imali ozbiljne i velike stranke a i male koje su čuvale moralni obraz Srbiji, kao što je to bio GSS. Ništa od toga nemamo danas i situacija je potpuno različita. I spoljašnji svet se dramatično promenio, kod nas se spolja podržava kleptomanija i lažna stabilnost, lažna jer bi ovi ratovali kad bi imali s čime. Ne verujem da je zajednički nastup opozicije danas moguć i da je potreban. Tu imate mnogo umišljenih likova, diletanata i amatera bez političkog talenta, a uglavnom dominiraju konzervativci i nacionalisti. Ima i nekih dobrih ljudi u strankama i pokretima, već sam ih navela na koje mislim.

Šta biste vi uradili da ste na mestu Saše Jankovića? Da li u njegovom Pokretu slobodnih građana vidite nekog naslednika Građanskog saveza?

– Ja bih okupljala ljude i sve bliske organizacije, a čini mi se da ih on rasteruje. Neću da se upuštam zašto je tako, jer nisu moj izbor. Ne odobravam onaj izmišljeni i umišljeni napad na DS, to sam Jankoviću lično rekla, jer je time naneo udarac i ovako slaboj opoziciji. Ne bih poredila Pokret slobodnih građana sa GSS, jer nemaju dodirnih tačaka. Šta bi trebalo raditi, to je na PSG da odluči.

Verujete li da sadašnja Demokratska stranka ponovo može da postane stožer opozicije i da se vrati na vlast?

– Kako će neko, bilo da je reč o DS ili nekoj drugoj stranci, da dođe na vlast, veliko je pitanje u situaciji demokratske pustinje, velikog siromaštva i gubitka političke svesti, spoljašnje blokade i medija koji su većinom postali Vučićeva pretorijanska garda. Ako ne može i ne treba da se pravi jedna kolona, ja bih za početak otvorila proces permanentne saradnje u vidu debate i razmene ideja, dogovaranja i zajedničkih akcija u redovima opozicije i njihovih simpatizera, pa da vidimo čime zapravo raspolažemo. Ideološki miks konzervativnih nacionalista na jednoj strani i liberalno-demokratskih i socijaldemokratskih stranaka na drugoj, po meni ne treba praviti, bez obzira što su svi, svako iz svojih razloga, protiv Vučića.

Špijunska gnezda u komšiluku

Kao bivša ambasadorka kako gledate na nedavnu diplomatsku krizu sa Makedonijom i kako ocenjujete Vučićevu i Dačićevu spoljnu politiku?

– Mi smo bili i ostali udbaška država, te smo ne samo ovde, nego i po komšiluku postavili špijunska gnjezda, koja treba da rovare za nekakve srpske i ruske interese. Makedonija je takav slučaj, i tamo smo rovarili protiv demokratski izabrane vlasti, koja se otima od ruskog i srpskog uticaja i želi da se okrene razvijenom svetu. To ovoj vlasti smeta, a sve tobože zbog čuvanja izgubljenog Kosova, odnosno sopstvene vlasti. Neke spoljne ljude podmićujemo i plaćamo, neke neumereno hvalimo, pravimo neke smešne ravnoteže kad se pravi vlada i određuje broj vojnih vežbi. Malo da učinimo Putinu, malo Merkelki, a od EU, kamo smo krenuli, sve smo dalje. Na pitanje kuda plovi ovaj brod – odgovora nema, sem da trenutno besciljno pluta. Evo i jedne pohvale, dobro smo postupali u izbegličkoj krizi, i to veoma cenim.

(J. Lukač, Danas)

 

Podelite ovu stranicu!