VESNA PEŠIĆ: Okrutna lična vlast

24 Jan 2012

U Srbiji postoji jedna sve okrutnija lična vlast, koja gazi ustav i progoni ljude krijući se iza vlade i iza svih institucija – predsednik republike, imenom i prezimenom

Slu?aj Sretena Ugri?i?a je veliki. Granica je pre?ena. Izba?en je iz službe ?ovek velikih kvaliteta i velikih rezultata, filozof, pisac, intelektualac i upravnik Narodne biblioteke Srbije. ?ovek koji je rade?i svoj posao unapredio jednu važnu nacionalnu instituciju do evropskog i preko evropskog nivoa. Ugri?i?a je na mesto upravnika postavio Zoran ?in?i?, o?igledno ne po partijskoj liniji (kako na žalost misli Olja Be?kovi? u emisiji Utisak nedelje, u kojoj je pokazala da ništa nije razumela), nego po onoj po kojoj bi svi upravnici trebalo da rade: kreativno i pedantno unapre?uju?i instituciju za koju su zaduženje prihvatili. Više je od simbolike to da takvog ?oveka trpa u zatvor i izbacuje iz službe Ivica Da?i?. Portparol i desna ruka Slobodana Miloševi?a. Ali to je samo simbolika, ili putokaz, kako da razumemo stvarnost.

A ona je mnogo gora, zato što se sa Sretenom Ugri?i?em nije obra?unao simbol bivšeg režima, nego stvarni vo?a današnje Srbije, Boris Tadi?. On se obra?unao i sa ?in?i?em i sa Sretenom Ugi?i?em. Ne znam da li je svestan da je time prešao onu granicu koju nije smeo da pre?e. To ?e ga koštati. Objavio je rat društvu. Ono nema kud nego da mu uzvrati borbom, za koju smo verovali da je završena padom zlo?ina?kog režima Slobodana Miloševi?a. E, ta granica je pre?ena, da to ustanovimo, kao po?etnu dijagnozu. Ne?e mu pro?i Sreten Ugri?i?. I makar koliko se Borisu Tadi?u ?ini da je bitku ve? dobio, ona se jednostavno ne može dobiti. Što više takvih bitaka vodi, to mu je kraj bliži.

Jer kad se društvo pokrene, ono ?e koristiti ne samo bele listi?e, nego i mnogo ja?a sredstva. U pitanju su stare muke ovog društva. Generacije su stradale u toj borbi – za slobodnu re?. A eto, opet se pojavio vladar koji bi da bude vrhovni arbitar. Ako mu ovo od?utimo, i pustimo Borisu Tadi?u da mu pro?e izbacivanje iz službe jednog od najboljih ljudi koje Srbija ima, onda su svi naši životi ugroženi. Neka se ne zavarava da je ta Srbija pokopana i pobe?ena. To što on ho?e prosto ne može. I on to zna, ali da ga ipak podsetim. Ne možemo ga pustiti, jer je slede?e pitanje – ko ?e sutra do?i na red.

Slu?aj Sretena Ugri?i?a mi je postao jasan tek pošto sam ?ula šta je on imao da kaže. Zaista se nije razumelo u ?emu je problem, a još manje zašto je on smenjen i ko ga je smenio. U ovom sukobu leži suštinska stvar: radi se o dva potpuno razli?ita pogleda na svet. Za jedan ne postoji istina koja je unapred data, jer se takav svet davno raspao. On je postojao onda kada je u društvenim stvarima, u svetu ljudi, postojao jedan i apsolutni interpretator istine. A zna se ko to može biti. Takav interpretator može biti samo bog. Srednjevekovni, božiji poredak se raspao i povukao u crkve i manastire. Od tada, u društvenim stvarima nije više glavno pitanje – šta je istina, nego ko odlu?uje, kako se odlu?uje i šta su posledice donetih odluka. Pa ipak, drugi pogled na svet – zatvoren za interpretaciju – ne odustaje, nego uvek iznova obla?i božiju odeždu. U liku li?ne vladavine, koja nema više nikakav legitimitet, ti nebeski vladari ne uspevaju ništa da urade u ovostranom, u našem svetu, nego ga neštedimice i neodgovorno uništavaju, ostavljaju?i ga u ruševinama, i to ne samo onim materijalnim, nimalo nevažnim, nego idu i preko toga: ubiti i svaku mogu?nost života bez njihove “božije” vladavine, pa i se?anje da možemo bolje. Sreten Ugri?i? ne prihvata taj zatvoreni svet. On u svojim radovima traži otvoreni horizont interpretacije. Traži odgovornost za posledice i ne prihvata vlast nad uverenjima, kritikuju?i ono nemogu?e, na ?emu se zasniva porobljavaju?a ideologija srpstva. Baš tako, i sve veoma jasno.

Ja sam tako razumela pogled na svet Sretena Ugri?i?a. Onaj koji je rešio da naš mozak i zdrav razum okupira ve? poznatim sredstvima zatvaranja alternativa, nije se slu?ajno namera?io da mu ?ista meta, a naizgled i iz ?istog mira, postane Sreten Ugri?i?. On je nepogrešivo detektovan. To se vidi i po tome što se svi ti silni novinari koji se ponašaju kao policijski istražitelji, prave da ne znaju o ?emu je re?. Njima nije ubedljiva odbrana koju je u svoje ime izrekao Sreten Ugri?i?. Oni uglas vi?u – a šta piše, a šta piše.

A Sreten Ugri?i? smatra da on prvo treba da pro?ita šta piše da bi to znao, i ne pristaje da mu neko ponudi ve? interpretirani tekst. I to je sve što ho?e. On insistira na tome da je potpis na peticiju stavio zato što je tekst Nikolaidisa morao biti prvo objavljen u celini, dakle pre hajke, tj. pre nego što je doneta odluka o tome šta u tom tekstu piše. Prvo nam dozvoli da pro?itamo sami tekst, svako za sebe, pre nego što vlast pokrene kampanju okupacije mozga, ?ije važenje ne prolazi, jer traje ve? 600 godina. Sreten Ugri?i? je digao glas protiv toga da se “istina” name?e kao gotova stvar, samo zato što neko ima mo? interpretacije, pa može i da otvori medijsku hajku protiv potpisiva?a peticije koja je upravo to tražila – slobodu interpretacije. To je metodski bitno, jer kao na dlanu pokazuje u kom svetu mi živimo. Pošto je istina prethodno monopolizovana, kao da sâm bog u našim stvarima odlu?uje, onda je ispalo da je Sreten Ugri?i? smenjen zato što podržava terorizam, i to terorizam koji dolazi iz neprijateljske države Crne Gore, i to ne kao obi?an ?ovek, ve? kao državni funkcioner! U slu?aju Sretena Ugri?i?a onda nemamo posla samo s nekim generalno teroristi?kim opredeljenjem, nego sa opredeljenjem za konkretni akt terorizma protiv njegove države i njenih najviših funkcionera, koji je trebalo da budu likvidirani u konkretnom, planiranom atentatu. A ti isti, za ?iju se likvidaciju založio, postavili su ga na državnu funkciju (a nisu oni nego ?in?i?), pa šta onda ho?e, mora ekspresno mutna Marica da ga odnese, sve dok kao “srpski funkcioner” ne nau?i srpsku teoriju vladanja.

A nije sva pri?a ni u tome, ima još jedna, ona pozadinska, koja je pre?utana, i o kojoj ne sme da se govori. Sav taj pozadinski mulj mora da plati Sreten Ugri?i?. Mora da plati ceh izmišljenog atentata na srpsko rukovodstvo i pokrije infantilne fantazije službe bezbednosti, na ?ije se budalaštine oslanja Tadi? u izbornoj kampanji. Apsurd je nad apsurdima da se nepostoje?i, izmišljeni atentat brani teroristima kojih u onoj sportskoj sali u Banja Luci nije bilo, nego su identifikovani kao potpisnici jedne peticije za slobodu mišljenja. Pošto peticije po pravilu potpisuju nekakvi slobodni umetnici, onda su se iskalili na Sretenu Ugri?i?u, da on plati za njihove zloupotrebe državne službe u najniže politikantske svrhe. Pri tom se koristi vlada, tako?e nepostoje?a i zloupotrebljena institucija, koja se “sastaje” na fantomskim telefonskim sednicama, a da ni narod ni politi?ari ne pitaju kako je to mogu?e i ko vodi takvu vladu, bez živih ljudi, nego rade samo žice.

Ova afera prikriva glavnog okupatora. Jer se ni ovog puta nije postavilo pitanje ko u stvari odlu?uje i kako se u Srbiji donose odluke, da li su one legalne, ako ih ne vrši vlada, nego predsednik republike. U onoj emisiji Olje Be?kovi? rekoše da se ne pravimo ludi da je Da?i? doneo odluku o Ugri?i?u, jer svi znamo da je odluku o izbacivanju iz službe doneo Tadi?. To kažu, ali se ne pitaju u ?emu je onda krivica Ugri?i?a, ako u Srbiji postoji jedna sve okrutnija li?na vlast, koja gazi ustav i progoni ljude kriju?i se iza vlade i iza svih institucija – predsednik republike, imenom i prezimenom. I kako to da se u takvim poslovima kao što je uzurpacija vlasti, on s Miloševi?evim kadrovima najbolje razume.

(Peš?anik)

Podelite ovu stranicu!