VESNA PEŠIĆ: Država – to je Vučić

05 Oct 2014

Imali smo jedno pozorište koje se odigrava radi uspešnog održavanja Tadića na vlasti, a sada vidimo da je Aleksandar Vučić još veštiji održavalac na vlasti

Kakav je u?inak dvogodišnje vlasti naprednjaka Alekandra Vu?i?a , da li je doista danas medijska kontrola ve?a nego 90-ih, postoje li kapaciteti u opoziciji za ozbiljnu politi?ku alternativu sadašnjoj vlasti, kakvu ulogu igraju Vladimir Putin i Rusija, a kakvu Brisel i Vašington u srpskoj, naizgled dobro balansiranoj spoljnoj politici, sve su to pitanja na koje odgovara sociološkinja Vesna Peši?.

Gde smo mi danas, 14 godina posle oktobarskih promena?

Peši?: Neke stvari, koje smo bili ostvarili 5. oktobra, su u me?uvremenu izlapele. Ja bih 5. oktobru pripisala samo jedan jedini pravi uspeh, a to je da smo tada dobili prvu stepenicu demokratije, da imamo fer i poštene izbore. To je bio jedini pravi rezultat 5. oktobra.

Kasnije, vlasti su se više orijentisale na opstanak sopstvene vlasti, umesto da se afirmišu u dobro upravljanje društvom i da isporu?e neke realne benefite za gra?ane. Oni su se svi bacili u tradicionalno srpsko održavanje na vlasti. Svi ostali ciljevi, koji su mogli iz toga da iza?u, kao popravljanje ekonomske situacije, nisu ostvareni. Vrlo brzo se pokazalo da su oni ekonomiju prakti?no sveli na partijsku državu, na podelu vlasti i feude.

Politi?ke stranke su se politi?ki ispraznile. Njihove ideje su veoma nejasne i svi drugi ciljevi, koje smo mogli o?ekivati, se nisu ostvarili. I jedino sto smo dobili, izbornu demokratiju, ovakvim razvojem, u drugim sferama društva, je prakti?no poništeno, sto se vidi u nanovijim lokalnim izborima: to su propaganda vlasti, nasilništvo i tu?e, više nego neki fer i ozbiljni izbori.

Oni koji su nezadovoljni ovom Srbijom danas, idu dotle da kažu da je gore nego 90-tih godina, a ako ni zbog ?ega drugog, ono zato što nema alternative. Da li vidite u današnjoj opoziciji nekoga ko može da nosi budu?e promene?

Peši?: Smatram da bi i sada moglo da se desi obnova DS. Zoran ?in?i? je 90-tih godina od DS bio napravio jedan efikasan mehanizam i instrument. Bez politi?ke stranke, koja je dobro organizovana, ne možete ništa da uradite. On to jeste uradio i DS jeste bila dostigla taj nivo, ali se ona sa Borisom Tadi?em pretvorila u biznis partiju. Po?eli su da idu za tim da stvaraju svoje tajkune, da se povezuju sa novcem, da politiku pretvaraju u biznis, da idu u spregu sa novcem i biznisom. Oni su napravili ogromnu korupciju i bezakonje.

Zbog toga su izgubili izbore

Peši?: Ali to ostavlja ogromne konsekvence, ne samo zbog alibija za sadasnju vlast: oni kažu da su to uradili prethodni. Pošto se li?nosti ne menjaju, mogli bismo da kažemo – a šta si ti radio 90-tih godina kada je najviše Srbija propala? Sada možemo tako da prebacujemo loptu iz jednog u drugo dvorište.

Onog momenta kada se izgubi vlast, kao što se to dogodilo DS-u, ona nema više na osnovu ?ega da dobije ljude koji ?e da rade u toj stranci. Stranke su postale optere?ene drugim poslovima. Više nije u interesu nikome da se upiše u stranku da pomogne odre?enu politi?ku ideju, nego zato što ho?e da dobije posao, funkciju, pare. Svaki „šra“ DS-a u gradu se obogatio. Kada više toga nema, onda je to unutrašnja kriza. Kada ne mogu da ponudim da nekome nešto dam, onda ona ne može da se sabere. Ne može da se sabere ni preko politi?kih ideja jer su u ovim interesima propale i ideje.

Mislim da bi DS mogla da se povrati, ukoliko napravi jedan dobar tim koji ?e neprekidno da prati šta se dešava i da napravi jasan plan. Ne vidim da se to sada dešava, nego da je tu ponovo neka me?uigra sa Bojanom Pajti?em kao predsednikom DS-a. Mislim da nije povoljna situacija za nju , jer je Pajti? ipak jedan lokalni politi?ar, koji teško može da okupi DS u celini. Možda bi tu moglo imati smisla da se nešto poradi jer je to stranka sa najdužom tradicijom koja ovde postoji i koja bi, eventualno, mogla da vaskrsne, ukoliko bi neke stvari raš?istila.

Kako biste uporedili Srbiju sa 2012., kada je srušena prethodna vlast , kažnjena zbog svega ovoga što se naveli? Šta je ura?eno u Srbiji od 2012. do danas?

Peši?: Nije ništa ura?eno jer cilj ove vlasti nije da nešto uradi. Pogledajte ekonomiju. Ništa niko nije uradio, sem destrukcije. Sada se ta destrukcija i ubrzala sa posljednjom Vladom. Ako ho?ete da govorite šta su realno stvorili, nisu ništa.

Imali smo jedno pozorište koje se odigrava radi uspešnog održavanja Tadi?a na vlasti, a sada vidimo da je Aleksandar Vu?i? još veštiji održavalac na vlasti. I zbog toga postoji kontradikcija. Vidimo kako svi hvale Srbiju spolja, a mi vidimo da Srbija propada iznutra. I to ne da propada, nego su udarili po nekim slojevima koji su u svakom društvu nose?i, a to su u?itelji, profesori, lekari, novinari, advokati…. Udarili su po njima a nisu udarili na Srbijagas. Potpredsednik SNS-a, Goran Kneževi?, na primer, uvali alfa toksin pa ga kao navodno smeniše, a sada vidimo da se uvalio u Srbijagas, gde ima preko milion dinara platu.

Mi jedino što možemo sada da uradimo, i što sam pokušala u nekim svojim tekstovima, jeste da ukažemo na to da oni nisu nikakvi narodski ljudi, kako se predstavlja Vu?i?, ve? da su to novi buržuji koji isto tako ho?e da zgrabe resurse, da se obuku i voze u automobilima, da se napumpaju parama. To ih jedino interesuje. To sam napisala i tu nema nikakvog drugog interesa sem toga.

Videli ste šta se dogodilo sa Utiskom nedelje, vidite šta se dogodilo sa Studiom B. Da li je medijska situacija gora nego u Miloševi?evo vreme?

Peši?: To je jedno potpuno drugo vreme. Kada su zapo?eli ratovi, naro?ito preko RTS-a i nekih drugih medija, širila se jedna strahovita propaganda, to je bila ratna propaganda. Na drugoj strani, tu mašineriju ratne propagande su preuzeli odre?eni mediji i bili su direktno pod kontrolom Slobodana Miloševi?a. Njega nije interesovalo šta ?e da piše Naša borba i neki intelektualci. Onda su bili neki mediji, kao Radio B92, Radio Pan?evo, Studio B, koji su bili prepušteni opoziciji.

Danas se doga?a da su svi mediji pod kontrolom. Samo je pitanje koliko Vu?i?u ko smeta i koliko mu je relativno lako da nekoga skloni. On je uzeo za sebe jednu ogromnu, ?isto komercijalnu televiziju, koja se oduvek takvom predstavljala, a to je Pink, kao svoju ispostavu. Tom istom vlasniku te televizije je vratio neke druge usluge, koje su ?isto na privatnom planu. Preuzeo je RTS i on više nije javni servis. Oni su sada državna služba. A šta je država ? Vu?i?!

Naši lažni liberali pri?aju o privatnoj svojini, a svi znamo da privatna svojina, kao neka svetinja, ovde nikada nije postojala. Ako bi se taj Grk (vlasnik B92) sada pobunio što mu skidaju uspešnu emisiju Utisak nedelje, koja je njegova jedina zarada, on bi morao za 24 sata da napusti zemlju.

Kako vi kao socioloskinja definišite poziciju Aleksandra Vu?i?a? Njegove press konferencije se sada gotovo po pravilu živo prenose. Ne se?am se da je to ikada bila praksa u Srbiji. Imamo direktan prenos na par televizija, ne samo na jednoj. On o svemu odlu?uje. Dolazi na RTS i saopštava kome ?e koliko biti skinuta plata, a ne saopštava to u Parlamentu. Da li je to izgradnja kulta li?nosti? Parada ponosa je nestala kao tema onoga trenutka kada se pojavila pri?a o njegovom bratu, koji je prebijen.

Peši?: Mogu do prekosutra da re?am primere šta sve radi Vu?i?. Zašto on tako radi i šta mu omogu?ava da tako radi. Nije proizveo ništa. U ekonomiji pokazatelji sve govore, demokratije vise nema. Spolna politika Srbije uopšte ne postoji. Ako je to tako, njegovo jedino i najvažnije sredstvo održavanja na vlasti jeste propaganda i samohvaljenje sebe li?no preko svih medija. Zato svakog ?etvrtka drži konferencije za štampu, gde pri?a o svemu i sva?emu, pa i o tome kako ?e da menja mentalitet i razne druge budalaštine.

Šta on dobija kao ispomo? iznutra? Dobija to što moram svaku tu budalaštinu, koju je on izgovorio, da vidim na svim stranicama svih medija. I Smajlovi?kina Politika mora da prenosi svaku temu po temu na svakoj stranici, šta je on rekao o bratu, o sinu, o porodici, o mami, tati… On pravi medijsku dominaciju, pa i ne mora ništa da proizvodi. On proizvodi konferenciju za štampu.

Da li se to zove gra?enje kulta li?nosti? Da li je to diktatura? Šta je to?

Peši?: To je jedan vid propagandisti?kog autotaritarizma, ?emu je Srbija bila sklona. Promenjena je klasna struktura na samoj vlasti. Ljudi iz DS-a su poreklom iz gra?anskih porodica. Sada imamo lumpene na vlasti koji su željni da se dokopaju buržujskih kola. Plebs ili druga klasa je došla na vlast. Poreklom je jos od Šešelja, ima drugi vokabular i mnogo je agresivnija. Ona se nije izle?ila od kulture prostaštva i grubosti, koja se demonstrira sada na vlasti.

Iako, kako vi kažete, nisu ništa uradili, poruke sa me?unarodnih zna?ajnih adresa su druga?ije, oni su zadovoljni sadašnjom vlaš?u, oni podržavaju ovu vlast. Da li ona uspešno lavira izme?u Vašingtona i Brisela, s jedne strane, i Moskve sa druge?

Peši?: Spoljna politika Srbije je apsolutno u funkciji unutrašnje politike. Drugim re?ima, ako pogledate unazad, ko god je bio na vlasti, nije otišao jer smo iznutra imali neku veliku silu ili snagu da ga oteramo, nego su oni po pravilu bili rušeni spolja. I Tadi? je srušen spolja.

Vu?i? je postao veoma svestan toga. Njegova spoljna politika ne postoji u Ministarstvu spoljnih poslova. Ko je vodi? On. Kako on to vodi? Tako da obezbedi da ga niko spolja ne ruši. To je jedini cilj te spoljne politike. Onda u?ini ovima ovo, pa ga oni pohvale, pa onda prostre crveni tepih Putinu, pa drugi kazu, to je dobro. Ho?e da pravi tu smešnu paradu, da mu prostre crveni tepih i da stane pored njega, jer se zna da Rusi oduvek imaju svoju petu kolonu u Srbiji. Gde? U vojnim i obaveštajnim službama, kao i u NIS-u i Srbijagasu.

Što nije nešto poradio u Srbijagasu? Oduzima penzionerima penzije i medicinskim sestrama plate, a to sve, što njima oduzme, potroši za godinu dana da bi finansirao Ruse. Govorite da je to uspešna spoljna politika, ali za koga? Za njega li?no. Za nas je katastrofalna. Spoljna politika je uvek bazirana na nekoliko vrednosnih orijentacija. To pozorište on igra spolja da ga ostave na miru, da iznutra radi šta ho?e.

Sada je Nema?ka najuticajnija država u EU, koja ima svoje probleme. On je sve uradio da se prikaže kao neki veliki prijatelj Nema?ke. A Nemacku interesuju samo neke stvari, priznanje Kosova je jedna. Tako je i pridobio Nemce, preko dijaloga sa Prištinom. Onda su zaklju?ili Briselski sporazum i na osnovu toga su dobili datum. Ta se pri?a preko Kosova odigrala da se potkupi EU, a delimi?no i Amerika. To pozorište se uzvra?a. Nemci, niti neke druge evropske države, se ni malo ne raduju da se bilo ko sada priklju?i EU, niti uskoro, niti uopšte. To je pitanje prili?no zamra?eno. On njima uzvra?a time što ne?e energi?no da udari na to da mi napredujemo ka EU, nego ?e on to polako, kako sama Merkelova kaže, puževski. Od njega se, s druge strane,ne o?ekuje da nešto uradi jer nisu radi da nekoga prime u EU.

Ta igra koja se tu odigrava može da se vidi i sa Amerikom. Amerika od Srbije o?ekuje samo dve stvari, da prizna Kosovo u budu?nosti i da dobije obaveštajne podatke, a to se zove borba protiv terorizma.

Ipak Srbiji stižu poruke da mora da uskladi svoju spoljnu politiku sa Briselom, pre svega se tu misli na odnos sa Rusijom i na ukrajinsku krizu.

Peši?: Da je Srbija htela da ima neku stvarnu spoljnopoliti?ku opredeljenost, ona je mogla da iskoristi taj put prema EU i da ohladi odnose sa Rusima, jer tu ima nekih štetnih stvari po Srbiju. Ona je mogla da iskoristi tu ukrajinsku krizu i da ohladi malo odnose sa Rusijom, da pokuša da smanji naše troškove. Ali ona to nije uradila i ne?e to da uradi. Ona ho?e da se zaštiti od Putina i to se ipravo sada dogadja, to je ono sto sada gledamo.

Ako bi ona i napravila tu vrstu jasne orjentacije, da osudi Rusiju, ako bi se ceo sukob i dalje izoštravao, ako bi se ona tako vrednosno opredelila protiv Rusije, ali za EU, onda bi pala u ?eljusti EU i oni bi nas mogli pitati – a gde vam je Utisak nedelje?

Budu?i da mi nemamo nikakvu spoljnu politiku, onda to neka traje. Šta njih i briga, mogu da vozim. Pa onda – vozi Miško!

Ho?e li ovaj Miško i dalje voziti do 2020.?

Peši?: Mislim da ne?e. Teško ?e se to održati u jednoj ovakvoj krizi . O?ekujem da ?e se tu pojaviti neko ko ?e iza?i sa jednom realnom politikom. Imali smo nekada ta zatišja kada nismo znali šta da radimo. Posle 1997. godine su bile dve-tri godine gotovo bez ikakve opozicije, koja je tada bila propala. Ali to ne zna?i da ?e da do?e do potpunog zamiranja svega. Ne mora da zna?i.

Pored toga, može da se promeni i stav spolja. Zaista Srbija više nije me?unarodno zanimljiva. Tu su bili proizvo?a?i velikih ratova i nestabilnosti. Sigurno da velike sile, i to uticajne zemlje ili ove velike evropske države, interesuje da ne do?e ponovo do nekog rata na Balkanu. Politika mira je 5. oktobra bila vrlo jasno stavljena na znanje i nikada nije promenjen taj stav. Ona jeste jedan jedini put bila uzdrmana, ako se se?ate za vreme Borisa Tadi?a, na Merdarima. Kako se to završilo? Padom Tadi?a, ne zato što smo se mi tako dobro organizovali, ili oni s druge strane, nego je tada spolja dobio glavne packe – šta je bre tebi?

Taj koji ho?e da ide putem nasilja i uznemiravanja na Balkanu, taj zaista ne može da ra?una na bilo koju podršku. To se nastavlja, ta pozicija da Srbija ne?e da izaziva nasilje sa susedima. To su neke garancije. Eto, ipak imamo nekakve petooktobarske tekovine. Niko, ko iole ho?e da opstane na vlasti, ne može da proba da izaziva neke nove ratne sukobe na Balkanu.

(Branka Mihajlovi?, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!