Vejvoda: EU ukazuje Srbiji na probleme, ali ne u javnosti

15 Oct 2017

"Niko nama neće doneti demokratiju, to moramo sami da uradimo"

Region i Srbija se kre?u prema Evropi, ali je to sporije od o?ekivanja od pre 17 godina i sporije nego što želi Evropska unija (EU), izjavio je nau?ni saradnik be?kog Instituta za humanisti?ke nauke Ivan Vejvoda. On kaže da EU nije idealna, a da najavljeno ?lanstvo Srbije do 2025. nije floskula, ve? najbolji na?in da se sa?uva mir.

“Ne verujem da ?e ovde ponovo biti ratova, to smo ve? uradili. Trpeli su i gra?ani i države”, podsetio je Vejvoda.

On je ocenio da to niko ne želi, bez obzira na “vrelost retorike koju ?ujemo sa svih strana”, zbog ?ega bi se trebalo posvetiti “odgovornoj doma?inskoj politici prema gra?anima”.

Na pitanje “da li se region i Srbija kre?u ka Evropi ili se svi prave da se kre?u”, Vejvoda je objasnio da je to kretanje sporije od o?ekivanog i zbog generalne situacije u svetu, koja je optere?ena krizama, pa bi i u tom okruženju trebalo sagledavati kako i kojom brzinom Balkan ide ka Evropi.

Povodom nedavne posete turskog predsednika Erdogana, Vejvoda je na pitanje koliko su umesna pore?enja unutrašnjih prilika u Turskoj i Srbiji, predo?io da se dve situacije ne mogu porediti.

On ne misli “da ?emo imati više od 100 novinara u zatvoru, koliko ih ima u Turskoj, niti da ?e profesori biti odstranjivani sa univerziteta ili iz gimnazija i da ?e pasoši biti oduzimani”.

“Tu situaciju kod nas ne vidim, a ne verujem da sam u vezi sa tim naivan”, ali politi?ari u Srbiji, s druge strane, “moraju imati viši stepen odgovornosti i ose?aja za državu, u kontekstu odnosa prema prošlosti”, ocenio je Vejvoda.

On je, pri tome, ukazao da nedavna pohvala osu?enih u Hagu za ratne zlo?ine “nije dobra, bez obzira da li je ona u funkciji unutrašnje politike”.

?injenica je, me?utim, da najzna?ajnija razvojna pomo? za region dolazi upravo iz same EU i zemalja ?lanica, istakao je Vejvoda, koji misli da je “real politika nešto što tu mora da se ima u vidu”.

“Svet je u turbulencijama i ono što ga karakteriše je rast populizna i desnice u Evropi. To su velika pitanja i naše zemlje, u odnosu na njih, imaju sekundaran položaj”, uo?io je Vejvoda.

Odgovaraju?i na pitanje da li je populizmom, desnicom i autokratskim na?inom vladanja mogu?e posti?i stabilnost u regionu, imaju?i u vidu da je ona prioritet za EU, Vejvoda je odgovorio odri?no.

“Ne, nije, naravno”, precizirao je on i napomenuo da su to na Beogradskom bezbednosnom forumu jasno podvukli i Kristijan Helbah iz nema?kog ministarstva spoljnjih poslova i Kristijan Danijelson, direktor Direktorata Evropske komisije za proširenje.

“Obojica su bili jasni da nema zamene izme?u demokratije i stabilnosti, ve? da stabilnost dolazi sa ja?im demokratskim institucijama, vladavinom prava i ose?anjem gra?ana da je država tu za njih”, obrazložio je Vejvoda.

On je primetio da veliki deo “reformskog posla” zavisi i od “angažovanja i energije civilnog društva i gra?ana i da su u tom pogledu protesti gra?anskih inicijativa, poput onih zbog doga?aja u Savamali, pozitivan detalj, jer su brana autoritarnim i koruptivnim tendencijama”.

Prema njegovim re?ima, zato vlast, koja je demokratski izabrana, svuda u regionu “retori?kim diverzijama” oko rata, prošlosti, ?etnika, ustaša i partizana, “pokušava da odvu?e pažnju sa pravih problema”.

U kontekstu primedbi da predstavnici EU ne vide ili ne žele da vide šta se dešava na unutrašnjem politi?kom planu u Srbiji, Vejvoda “misli da svako to vidi, a da stranci verovatno vide i bolje”.

“Ali, dok civilno društvo i kriti?ki mediji pokušavaju da ukažu na nedostatke u vladavini, Evropa gleda, najjednostavnije re?eno, da ne talasa u javnosti”, objašnjava Vejvoda.

On je “siguran da predstavnici EU iza zatvorenih vrata jasno ukazuju na probleme, od korupcije do pravosu?a”.

“Moramo da budemo realni i oko toga da niko nama ne?e doneti demokratiju, to moramo sami da uradimo”, poru?io je Vejvoda i napomenuo da bi “svakog dana svaki pojedinac morao da u?ini nešto u tom pravcu, na poslu, u porodici, državni službenici na svojim položajima”.

“Ako mi sami ne pomeramo granice demokratije i vladavine prava, niko to ne?e ?initi umesto nas”, predo?io je on, uz opasku da je “zato EU proces dobrodošao, jer predstavlja oslonac i podršku”.

Na pitanje zašto se EU vra?a proširenju, posle faze zastoja objašnjene “zamorom”, Vejvoda je odgovorio da je jedan od razloga “narastaju?i ose?aj evroskepticizma i percepcije da EU više nikoga ne zanima”.

“Zamor od proširenja bio je u funkciji doma?ih prilika unutar EU, ali i razli?itih kriza u svetu, u koje je EU neposredno ili posredno bila involvirana”, navodi Vejvoda, osvr?u?i se na ocenu Kristijana Helbaha da je “u interesu Evrope da se Balkan pridruži, kako bi zona mira opstala”.

Na opasku da li bi trebalo da razumemo da je EU “sre?na” što ne ratujemo, pa samim tim i ne insistira dovoljno na unutrašnjoj demokratiji na Balkanu, Vejvoda uzvra?a da je “vladavina prava najvažnija i da na tome predstavnici EU insistiraju”.

Povodom najave da bi Srbija i Crna Gora mogle da postanu ?lanice EU do 2025. i ocena da su “lideri pridruženja”, Vejvoda je konstatovao da je to “realno, ukoliko ova vlada i neke budu?e vlade zaista prionu na posao na jedan još ozbiljniji na?in nego do sada”.

“Želeo bih da podvu?em da godina koju pominju Žan Klod Junker i Johanes Han nije floskula. To je odgovor na skepticizam dela proevropski orijentisanog društva i pitanja koja se postavljaju u kontekstu želje EU da nas zaista želi u ?lanstvu”, objasnio je Vejvoda.

“Dobili smo datum, na nama je da odlu?imo kada ?emo da diplomiramo i pokažemo da smo kadri da ispunimo sve obaveze u vezi sa poglavljima koja otvaramo”, rekao je Vejvoda.

(FoNet) 

Podelite ovu stranicu!