Veća prava gej parova kod usvajanja dece

20 Feb 2013

Nemački i najvažniji evropski sudovi proširili su zakone o pravima homoseksualaca na usvajanje dece. To je još jedan korak ka jednakosti takvih parova u Nemačkoj

Pošto je u ?etvrtak Vrhovni sud Nema?ke doneo odluku, Ingmar Zeler ?e kona?no postati otac. Trenutno, njegov suprug Tomas Velter jedini je zakonski staratelj za dvoje dece koje taj par podiže u Berlinu. Do sada u Nema?koj nije bilo mogu?e da homoseksualni par u gra?anskoj zajednici usvoji dete zajedno.

Po presudi, ako je jedan partner usvojio dete, drugi partner sada ima pravo da postane majka ili otac usvojitelj tog deteta, tako?e, što je poznato kao „uzastopno usvajanje“. Do sada, mogli su samo da usvoje biološko dete svog partnera.

„To zaista nije bilo fer,“ kaže za Doj?e vele Zeler. „Presuda sada zna?i da kona?no mogu postati ono što sam uvek bio: otac moje dvoje dece.“

Nema?ka zaostaje

Slu?aj Zelera i Veltera, poznat istopolnim parovima širom Nema?ke, navela je jedan lezbejski par iz Minstera da isti slu?aj iznesu na Federalni Ustavni sud u Karlsrueu. U utorak, 19.2.2013, sud je doneo odluku u njihovu korist, objasnivši da je zabrana uzastopnog usvajanja bila protivna pravu na jednak tretman.

„Ova odluka je važna, jer šalje signal da istopolni parovine ne bi trebalo da budu diskriminisani“, kaže Nina Detlof, profesorka porodi?nog prava na Univerzitetu u Bonu. „Da preciziramo, zakon sada prepoznaje da istopolni parovi mogu biti dobri roditelji, isto kao heteroseksualni parovi.“

U pore?enju sa drugim evropskim zemljama, Nema?ka zaostaje po tom pitanju. Holandija, Belgija, Španija, Velika Britanija, Švedska, Norveška, Danska, Island i verovatno uskoro Francuska, daju pravo homoseksualnim parovima da usvajaju decu zajedno. Usvajanje deteta, po kom je homoseksualnoj osobi dozvoljeno da usvoji biološko dete svog partnera, dozvoljeno je u Finskoj, Švajcarskoj i Sloveniji.

Nadoknada 10.000 evra

Gejevima i lezbejkama u Austriji, ipak je teže nego onima u Njema?koj. Tamo su federalni sudovi odbili da potvrde pravo homoseksualne žene da usvoji biološkog sina njene partnerke. U utorak, Evropski sud za ljudska prava presudio je da je ta odluka bila oblik diskriminacije i da Austrija mora da plati nadoknadu od 10.000 evra.

Psihoanaliti?ari veruju da deca koja rastu sa roditeljima istog pola ne trpe nikakve posledice. „Deci može biti mnogo bolje sa roditeljima istog pola nego u disfunkcionalnim porodicama heteroseksualnih roditelja“, kaže za Doj?e vele porodi?ni terapeut Gundula Femer.

Marion Švarc, predsednica Asocijacije terapeuta za decu i tinejdžere, smatra da je dobra i pouzdana društvena veza deteta sa roditeljima od klju?ne važnosti. „Pol roditelja je ovde na drugom mestu po važnosti.“

Nema?ko porodi?no udruženje, s druge strane, kritikuje odluku suda u Karlsruu, objašnjavaju?i da ?e presuda imati negativan uticaj na odgoj deteta, jer su deca iz istopolnih brakova stigmatizovana i diskriminisana.

Švarc se ne slaže. „Zašto bi ?in usvajanja i drugog roditelja bio razlog za stigmatizovanje, ne razumem i nema istraživanja koja bi bila osnova za ovakvo mišljenje,“ kaže ona. I Femer misli isto, jer, kaže da „pitanje da li su jedan ili oba roditelja zakonski odgovorna za dete ne menja ništa u razvoju deteta.“

?ak može biti veoma važno da su roditelji oba deteta zakonski odgovorna za dete, objašnjava Femer, u slu?aju da, na primer, umre jedan od roditelja. „Onda ne postoji opasnost da ?e dete biti poslato u dom za decu bez roditeljskog staranja.“

16.000 dece u porodicama istopolnih parova

Sude?i po zvani?noj nema?koj statistici, 2011. u Nema?koj je živelo 67 000 istopolnih parova. Istraživanje iz 2009. pokazalo je da oko 16.000 dece živi sa roditeljima istog pola, bilo sa dve majke ili dva oca.

Presuda objavljena ovog utorka je poslednja koju je sud u Karlsrueu doneo u korist homoseksualnih prava, nakon što je ranije oja?ao pravo na nasledstvo.

Ingmar Zeler planira da se što pre obrati vlastima i postane i zvani?no otac svoje dece, koja ga tako gledaju ve? neko vreme. „Ali, slavi?u tek kad potpišem dokumenta,“ kaže on.

(Kristijan Ignaci/Ana Bogavac, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!