Uzmeš Đokoviću, platiš radnike, lekare, profesore…

26 Mar 2012

Ja obožavam Đokovića, ali ako za prebacivanje žute loptice preko mreže zaradi dva miliona nečega, pa makar bio i prvak sveta, neka mu milion uzmu

Svete krave kapitalizma mora biti da su se ovih dana ozbiljno zagrcnule. Po?elo je kada su ?lanovi francuskog Donjeg doma izglasali pre nešto više od mesec dana uvo?enje poreza na finansijske transakcije, tzv. robinhudovsku taksu, a na predlog Nikole Sarkozija, predsednika koji ima dobre izglede da u aktuelnoj trci za mesto šefa države obnovi mandat.

Sarkozi je pionir u Evropskoj uniji, ali je i desetak drugih zemalja 27-orice najavilo uvo?enje sli?nih zakona. Tek, sve kompanije sa sedištem u Francuskoj po?ev od avgusta pla?a?e 0,1 posto na transakcije, ako je tržišna vrednost njihovog kapitala ve?a od milijardu evra. Zanimljivo je da je i ameri?ki multimilijarder Bil Gejts, osniva? Majkrosofta i jedan od najbogatijih ljudi na planeti, aplaudirao još pre godinu dana Sarkoziju kada je ovaj prvi put izneo ideju takvog oglobljavanja. Gejts i njegov kolega po imetku, mogul nekretnina Voren Bafet, više puta su otvoreno pozivali ameri?ku administraciju da im više oporezuje kapital – jer tolike paruštine im, kažu, svakako nisu potrebne.

Drugi ozbiljan kandidat za predsednika Francuske, socijalista Fransoa Oland, najavljuje
najviši porez na prihode od ?ak 75 odsto. Ali kako bi tek Robin Hud zadovoljno trljao ruke da je mogao da zna da je ?ak i u bastionu „tvrdog“ kapitalizma, Sjedinjenim Državama, taj porez jednom u istoriji iznosio ?ak 94 procenta!

Gde smo tu mi? U našem konceptu oporezivanja bogataša, ni?eg progresivnog nema. „Minimalac“ u zemlji Srbiji krije privid da se s 200 evra ipak može nekako preživeti (u Luksemburgu je zagarantovana najniža zarada 1.780 evra), ali se progresivna stopa oporezivanja prema višim prihodima jedva razaznaje. Na 210 evra plate, poslodavac državi mora da prosledi 127 evra ili 62 posto, na 540 evra napla?uje se 66 procenta neto zarade, na 1.000 evra 67 odsto, dok je stopa preko 1.350 evra – 68 odsto.
Elem, nivo optere?enja od 38,5 posto na bruto zaradu kod nas je negde na nivou evropskog proseka. Ono što nije, jeste da dve tre?ine zaposlenih prima platu ispod nacionalnog proseka, što nigde nema – pa ni u zemljama bivšeg Isto?nog bloka. Istovremeno, doma?i preduzetnici, fabrikanti, tajkuni… navikli su se da imaju avione – kamione, i sve bez tri bazena im ne zadovoljava potrebe za „osnovni život“.

Ideja koja je danas u prvom planu jeste zapravo da se poreskim sistemom spre?i opasna koncentracija bogatstva, koje se akumulira nesrazmerno u odnosu na rad utrošen na proizvodnju ili neku uslugu, pa potom vu?e renta iz takve pozicije bez obzira na korist za društvo. Nasuprot tome, da se unese više pravi?nosti u raspodelu – “Za najbolje ubacivanje lopte u rupicu na svetu, dovoljna ti je i desetina te zarade.”

Mr Jovica ?uki?, ekonomski stru?njak i aktuelni pokrajinski sekretar za finansije, kaže da je ovde re? o gotovo dve hiljade godina starom pitanju izme?u pravi?nosti i efikasnosti ekonomije, koje se još uvek posmatra kao nespojiv pojam.

“Liberalni i neoliberalni koncepti zahtevaju efikasnost akonto pravi?nosti, dok socijalno usmerene ideologije vuku na stranu pravi?nosti. Sve je po?elo od famozne ‘nevidljive ruke’ Adama Smita, koji je tvrdio da je tržište u stanju da samo po sebi uredi društvo. Naravno, to ono ne može. Ono uti?e na razvoj društvenog bruto proizvoda koji vama i meni ništa ne zna?i, jer ako 50% društvenog proizvoda pripadne 15-torici ljudi, a 50 ostatku društva, onda o?ito nešto škripi. Ispada da je proizvodnja roba i usluga cilj, a ne samo sredstvo, a zapravo je raspodela cilj”, navodi ?uki?.

Liberalni koncept traži da se forsira kapitalisti?ka proizvodnja, dok se u sistemu socijaldemokratije meša i država, i to je verovatno jedina realna opcija ?ove?anstva: priznaje se kapitalizam za najefikasniji i najproduktivniji, ali se zahteva i socijalna pravda, preraspodela. Da li je to samo teorijski model ili san pravdoljubivih?

“Ne, setimo se Švedske, Norveške, Finske, bogami i Holandije i Danske, ?ije su se ekonomije pri tome pokazale i kao najotpornije u vremenu krize, a u segmentima kao što je zdravstveno osiguranje ?ak i ja?e od Engleske i Francuske. Zna?i, i to se može, naravno uz pomo? ogromnih poreza: stopa fiskalnog optere?enja u Švedskoj je oko 56 odsto na bruto zaradu.”

Takav model je uveliko uspeo da se dokaže u praksi i traje ve? decenijama kao mogu?nost spajanja visoko efikasne i produktivne privrede i racionalne raspodele. U skandinavskim zemljama ima malo bogatih, ali gotovo da nema siromašnih u smislu u kome mi to ovde shvatamo. Dominira velika srednja klasa u koju se smestilo i do 70 posto stanovništva. Naprosto, bode o?i taj skandal u praksi za liberalisti?ku teoriju.
“Uz dužno poštovanje prema igra?u golfa Tajgeru Vudsu koji zara?uje godišnje pod 70 miliona dolara – što su pare koje je vrhunski kardiohirurg Majkl Debejki u najboljem slu?aju zaradio za ?itav život – države moraju da donesu odluku o preraspodeli. Pa da kažu doti?nom igra?u: za najbolje ubacivanje lopte u rupicu na svetu, dovoljna ti je i desetina te zarade”, kaže ?uki? i navodi još razumljiviji primer:

“Ja obožavam ?okovi?a, ali ako za prebacivanje žute loptice preko mreže zaradi dva miliona ne?ega, pa makar bio i prvak sveta, neka mu milion uzmu. Ili neka mu ostane 100.000 evra od turnira. Malo li je za dve nedelje tenisa? Pa ?e i profesor, lekar, inženjer… biti dobro pla?eni, i uspostavila bi se ravnoteža koju možemo zvati i pravdom.”
Prema tom “skandinavskom“ vi?enju, klju?no je da se uspostavi sistem vrednosti, što je pitanje koje se postavlja pred svakom državom. Tu se ne radi puno o matemati?kim formulama koje bi vodile ka odre?enom rezultatu, nego o vrednosnom pristupu. ?uki? ga tuma?i humanizacijom ekonomije. Zašto bi jedino u ekonomiji vladali „?isti“ ekonomski odnosi, kao da je to neki sistem iznad svih ostalih sistema ljudskih odnosa?

Prema poznatom filozofu Slavoju Žižeku, ne postoji „?ista“ ekonomija, pa je i kapitalista danas podvrsta pla?enog radnika koji upravlja kompanijom u vlasništvu banaka ili nekog drugog. Menadžeri zara?uju svojom stru?noš?u, i njihov doprinos se vrednuje odlukom koja ?esto nema veze s napretkom firme nego upravo suprotno. Stari tip preduzetništva gde je uspeh bila relativno jasna i tržišno merljiva veli?ina polako odlazi u istoriju.
“Zašto nema para za neka zanimanja, ne samo u Srbiji nego nigde na svetu, ako su ta zanimanja važna? To je pitanje njihovog vrednovanja. Uspeli smo da imamo predsednika SAD tamne boje kože, a da se rodio pre 50 godina sedeo bi u drugom delu autobusa i ne bi smeo da u?e u restoran. Uspeli smo da se izborimo da se žene ne smeju tu?i po sistemu ‘ona je moje vlasništvo i mogu s njom da radim šta ho?u’. Nekad si imao autoritarnog Bokasu i uz njega je išao zlatni mercedes, ali ako nemaš Bokasu nego normalnog predsednika, onda nije ni malo ?udno da i Sarkozi, koji dolazi iz jedne desni?arske ideologije, govori o taksama na kapital. Dogorelo je do nokata: ne možemo mi da se divimo ostvarenjima i zaradama u pojedinim zanimanjima, a da druga zanimanja, koja drže ?ove?anstvo, koji mu daju kulturni i civilizacijski doprinos, budu marginalizovana”, naglašava ?uki?.

Me?utim, naplata poreza je dugotrajan i težak stru?ni proces: 4 puta 3 je 12 u matematici, ali kada je re? o porezima, to je u Švajcarskoj 11, u Nema?koj 10, a u Srbiji – 4. Niko ne kaže da mora da bude 12, jer je u ljudskoj prirodi da nešto voli da sakrije. Ali nije normalno ni da u svetu naplata poreza bude 2 ili 3 puta ve?a nego kod nas. O tome se ovde radi. Naravno, superbogataši, ne samo kod nas nego i drugde, brane se od velikih poreza – izme?u ostalog prevaljuju?i sve na le?a kupcu, ali postoji i zakonodavstvo koje to može da svede na neku meru prihvatljivu za društvo.

Prema ?uki?evim re?ima, mora?e i bogataši da nau?e da rade za manje, i tu pri?e nema, ne kod nas nego bilo gde; mora?e da se zadovolje time da im marža od 10 odsto bude sasvim korektna zarada, a ne da je guraju i do 70 procenata.

“?injenica je da druge raspodele, osim poresko-budžetske, nema. Sve ostalo su pri?e za malu decu, subvencije, dobro?instva… Kardiohirurzi sada rade za 120.000 dinara, ali šta ?emo ako se oni dogovore na nivou svetskog udruženja i zatraže platu od 5 miliona dinara mese?no. Ili ne?e da operišu. Mora?emo da na?emo te pare. Od koga? Pa od ?okovi?a. U Švedskoj ili Norveškoj putem ogromnih poreza unapred platiš sve, pa imaš i primarnu zdravstvenu zaštitu i onu vrhunsku, za sve što te može zadesiti. Taj model nije idealan, ali su oni i s takvom raspodelom uspeli da zadrže potpuno efikasnu privredu. Nije ima pukla pod ekstra-davanjima, i uspeli su da urade to na na?in koji su liberalisti uvek negirali. Samo dva ?uvena Šve?anina su živela u Monte Karlu, poreskom raju, Borg i Bergman – ali su se vrlo brzo i oni vratili ku?i”, završava ?uki?, ostavljaju?i nadu da i me?u državnim službenicima ima onih kojima vrane nisu popile mozak.

Relja Kneževi? (Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!