Uzaludna bitka s bahatim gazdama i lošom državom

19 Aug 2010

Najviše privatizacija raskinuto je u Vojvodini, čak 190. Četvrtina kupaca nije se pridržavala ugovornih obaveza

Da je privatizacija u Srbiji sprovedena vrlo rđavo, jasno je ako se zna da imamo 750.000 ljudi bez posla ili skoro petinu stanovništva, te da gotovo da nema grada u Vojvodini u kojem radnici na ulicama ne biju bitke za svoja najminimalnija prava. Vrbas, Kula, Subotica, Zrenjanin… svake nedelje izbije poneki incident, jer su gazde ili potpuno upropastile firmu ili je krah blizu, a raskidi privatizacija samo su kulminacija propasti. Najviše privatizacija, od njenog početka do danas, raskinuto je u Vojvodini.
U celoj Srbiji raskinuti su ugovori za više od 20 odsto prodatih firmi, a samo ove godine do kraja juna poništeno je 86 takvih dokumenata, što je najviše u proteklih deset godina. Prema podacima Agencije za privatizaciju do kraja juna ove godine od početka privatizacije raskinuto je 563 ugovora. Podaci Agencije za privatizaciju ukazuju da je, regionalno posmatrano, najviše ugovora o privatizaciji raskinuto na teritoriji Vojvodine, a zatim slede region Niša, Kraljeva, Beograda i Kragujevca.
U pokrajinskim sindikalnim organizacijama navode da je Agencija za privatizaciju raskinula više od 190 privatizacija u Vojvodini, pošto se četvrtina kupaca nije pridržavala ugovornih obaveza. Zbog loših privatizacija milijarde dinara su otišle u nelegalne finansijske tokove pa je država na velikom gubitku.
Danak je platila poljoprivreda. U Vojvodini je, među raskinutim privatizacijama, najviše onih u oblasti agrara. To govori da je tajkunima koji su se za tepsiju ribe domogli poljoprivrednih kombinata, njihovih oranica, obora, mehanizacije, zrgada i dvoraca, oživljavanje posrnulih firmi bilo na poslednjem mestu. Agencija za privatizaciju raskinula je ugovore o prodaji pedesetak poljoprivrednih preduzeća u Srbiji, mahom u Vojvodini. Inače, nove gazde dobile su više od 260 poljoprivrednih preduzeća. Ispostavilo se da je najgore od svega to što je vojvođanska poljoprivreda završavala u rukama tzv, kontroverznih biznismena.
Najskuplje privatizacije u poljoprivredi se vrte oko onih najžešćih iz klana Darka Šarića. On stoji iza najskuplje plaćenog “Mitrosrema”, za koji je “DTM rilejšn” dao 15,15 miliona evra. Oko njih se vrti i Mile Jerković sa oko 16.000 kupljenih vojvođanskih hektara, i nekoliko preduzeća, ali je Agencija za privatizaciju s njim raskinula sedam ugovora, a dobar kolač je kralj drumova prodao pomenutom narko-bosu. Jerković je zemlju i poljoprivredne firme po Vojvodini kupovao na svoje, ime kćerke Višnje i ostale rodbine, a dosta toga je završilo u vlasništvu nedavno uhapšenog advokata Darka Šarića – Radovana Štrpca. Jedna od najskupljih poljoprivrednih, a pri tom i raskinutih privatizacija je, recimo, prodaja preduzeća “Bačka” iz Kule Jerkoviću za 14,5 miliona evra. Kralj drumova izgubio je, između ostalog, i preduzeće “Aleksa Šantić”, koje je trebalo da plati 5,2 miliona evra, ali nije uplatio ni drugu ratu od 842.680 evra i tu je ostao bez skoro 6.000 hektara.
Među nekadašnjim agrarnim velikašima – danas gubitnicima – jeste Miroslav Živanov, koji je, osim po aferi “Agroživ”, bio poznat i kao gazda oko 11.000, odnosno, kako su govorili u njegovoj kompaniji, 15.000 hektara vojvođanskih oranica. Svojevremeno je ovaj gazda uz otplatu na šest godina kupio poljoprivredno dobro „Jabuka“, preduzeća „Napredak“, „Peščara“ i „Novi Kozjak“ u alibunarskoj opštini. Agencija za privatizaciju poništila je sva četiri ugovora o prodaji.
Pomenimo da je među paprenim, a raskinutim privatizacijama u poljoprivredi je i ribarsko gazdinstvo “Beograd”, koje je krajem maja 2007. kupio Tomislav Đorđević, za 10,098 miliona. Hapšenje Tomislava Đorđevića, bivšeg direktora „Meridijan banke“ i vlasnika „Ribarskog gazdinstva“ pre nekoliko dana, samo je jedna u nizu najnovijih potvrda da je privatizacija u mnogim slučajevima korišćena za nezakonito bogaćenje pojedinaca.
Inače, privatizacija u Srbiji, kako su ukazivali u više navrata stručnjaci, imala je, i još uvek ima, neke svoje specifičnosti koje su je u negativnom kontekstu razlikovale od privatizacija u drugim zemljama. Naša privatizacija pre svega predugo traje, jer se obavlja u roku od bezmalo 20 godina. Osim toga, prihodi dobijeni prodajom preduzeća (oko tri milijarde evra), odlazili su mahom u tekuću potrošnju umesto u investicione projekte. Broj radnih mesta u domaćim preduzećima smanjen je, tokom procesa njihove privatizacije, za oko 187 hiljada, ističu stručnjaci.

Ljubica Blitva-Trošić

Podelite ovu stranicu!