Uzaludna bitka s bahatim gazdama i lošom državom

19 Aug 2010

Najviše privatizacija raskinuto je u Vojvodini, čak 190. Četvrtina kupaca nije se pridržavala ugovornih obaveza

Da je privatizacija u Srbiji sprovedena vrlo r?avo, jasno je ako se zna da imamo 750.000 ljudi bez posla ili skoro petinu stanovništva, te da gotovo da nema grada u Vojvodini u kojem radnici na ulicama ne biju bitke za svoja najminimalnija prava. Vrbas, Kula, Subotica, Zrenjanin… svake nedelje izbije poneki incident, jer su gazde ili potpuno upropastile firmu ili je krah blizu, a raskidi privatizacija samo su kulminacija propasti. Najviše privatizacija, od njenog po?etka do danas, raskinuto je u Vojvodini.
U celoj Srbiji raskinuti su ugovori za više od 20 odsto prodatih firmi, a samo ove godine do kraja juna poništeno je 86 takvih dokumenata, što je najviše u proteklih deset godina. Prema podacima Agencije za privatizaciju do kraja juna ove godine od po?etka privatizacije raskinuto je 563 ugovora. Podaci Agencije za privatizaciju ukazuju da je, regionalno posmatrano, najviše ugovora o privatizaciji raskinuto na teritoriji Vojvodine, a zatim slede region Niša, Kraljeva, Beograda i Kragujevca.
U pokrajinskim sindikalnim organizacijama navode da je Agencija za privatizaciju raskinula više od 190 privatizacija u Vojvodini, pošto se ?etvrtina kupaca nije pridržavala ugovornih obaveza. Zbog loših privatizacija milijarde dinara su otišle u nelegalne finansijske tokove pa je država na velikom gubitku.
Danak je platila poljoprivreda. U Vojvodini je, me?u raskinutim privatizacijama, najviše onih u oblasti agrara. To govori da je tajkunima koji su se za tepsiju ribe domogli poljoprivrednih kombinata, njihovih oranica, obora, mehanizacije, zrgada i dvoraca, oživljavanje posrnulih firmi bilo na poslednjem mestu. Agencija za privatizaciju raskinula je ugovore o prodaji pedesetak poljoprivrednih preduze?a u Srbiji, mahom u Vojvodini. Ina?e, nove gazde dobile su više od 260 poljoprivrednih preduze?a. Ispostavilo se da je najgore od svega to što je vojvo?anska poljoprivreda završavala u rukama tzv, kontroverznih biznismena.
Najskuplje privatizacije u poljoprivredi se vrte oko onih najžeš?ih iz klana Darka Šari?a. On stoji iza najskuplje pla?enog “Mitrosrema”, za koji je “DTM rilejšn” dao 15,15 miliona evra. Oko njih se vrti i Mile Jerkovi? sa oko 16.000 kupljenih vojvo?anskih hektara, i nekoliko preduze?a, ali je Agencija za privatizaciju s njim raskinula sedam ugovora, a dobar kola? je kralj drumova prodao pomenutom narko-bosu. Jerkovi? je zemlju i poljoprivredne firme po Vojvodini kupovao na svoje, ime k?erke Višnje i ostale rodbine, a dosta toga je završilo u vlasništvu nedavno uhapšenog advokata Darka Šari?a – Radovana Štrpca. Jedna od najskupljih poljoprivrednih, a pri tom i raskinutih privatizacija je, recimo, prodaja preduze?a “Ba?ka” iz Kule Jerkovi?u za 14,5 miliona evra. Kralj drumova izgubio je, izme?u ostalog, i preduze?e “Aleksa Šanti?”, koje je trebalo da plati 5,2 miliona evra, ali nije uplatio ni drugu ratu od 842.680 evra i tu je ostao bez skoro 6.000 hektara.
Me?u nekadašnjim agrarnim velikašima – danas gubitnicima – jeste Miroslav Živanov, koji je, osim po aferi “Agroživ”, bio poznat i kao gazda oko 11.000, odnosno, kako su govorili u njegovoj kompaniji, 15.000 hektara vojvo?anskih oranica. Svojevremeno je ovaj gazda uz otplatu na šest godina kupio poljoprivredno dobro „Jabuka“, preduze?a „Napredak“, „Peš?ara“ i „Novi Kozjak“ u alibunarskoj opštini. Agencija za privatizaciju poništila je sva ?etiri ugovora o prodaji.
Pomenimo da je me?u paprenim, a raskinutim privatizacijama u poljoprivredi je i ribarsko gazdinstvo “Beograd”, koje je krajem maja 2007. kupio Tomislav ?or?evi?, za 10,098 miliona. Hapšenje Tomislava ?or?evi?a, bivšeg direktora „Meridijan banke“ i vlasnika „Ribarskog gazdinstva“ pre nekoliko dana, samo je jedna u nizu najnovijih potvrda da je privatizacija u mnogim slu?ajevima koriš?ena za nezakonito boga?enje pojedinaca.
Ina?e, privatizacija u Srbiji, kako su ukazivali u više navrata stru?njaci, imala je, i još uvek ima, neke svoje specifi?nosti koje su je u negativnom kontekstu razlikovale od privatizacija u drugim zemljama. Naša privatizacija pre svega predugo traje, jer se obavlja u roku od bezmalo 20 godina. Osim toga, prihodi dobijeni prodajom preduze?a (oko tri milijarde evra), odlazili su mahom u teku?u potrošnju umesto u investicione projekte. Broj radnih mesta u doma?im preduze?ima smanjen je, tokom procesa njihove privatizacije, za oko 187 hiljada, isti?u stru?njaci.

Ljubica Blitva-Troši?

Podelite ovu stranicu!