Usvojena Medijska strategija Srbije

28 Sep 2011

Posle godinu i po dana muke, usvojena je Medijska strategija Srbije, i to na telefonskoj sednici Vlade Srbije. Država će se navodno povući iz medijske sfere

Država ne može biti vlasnik javnih glasila, ističe se u Medijskoj strategiji koju je danas na telefonskoj sednici usvojila Vlada Srbije i najavljuje da će se, u rokovima predviđenim Akcionim planom, Republika Srbija povući iz vlasništva u svim medijima, osim u nekoliko slučajeva predviđenih zakonom.

Prema usvojenoj Strategiji, čije delove FoNet prenosi u najvažnijim delovima, na osnovu neposrednog uvida, osnivač javnih glasila ne može biti, ni neposredno, ni posredno, država, teritorijalna autonomija, lokalna samouprava, kao ni ustanova, preduzeće i drugo pravno lice koje je u celini ili delimično u državnoj svojini ili koje se u celini ili pretežnim delom finansira iz javnih prihoda.

Prema stavu 3.4. Strategije, koja ukupno ima 33 strane, država, zbog osiguravanja javnog interesa na području javnog informisanja, može biti osnivač nacionalnih, pokrajinskih i regionalnih javnih radiotelevizijskih servisa.

Država može biti osnivač javnog glasila, na srpskom jeziku, za potrebe stanovništva Kosova i Metohije.

Država može biti osnivač specifičnih glasila koja su u funkciji bližeg informisanja i upoznavanja građana sa radom državnih organa i javnih preduzeća (internet portal, skupštinski kanal, službeni glasnik i bilteni).

Nacionalni saveti nacionalnih manjina mogu biti osnivači javnih glasila na jeziku nacionalne manjine za koju su osnovani.

Republika Srbija će se povući iz vlasništva nad svim javnim glasilima, osim iz vlasništva nad javnim glasilima za koje će zakonom biti predviđeno drugačije (3.4. Strategije).

Država će se povući iz vlasništva u javnim glasilima primenom važećih zakonskih odredbi koje su u skladu sa ovim ciljem, kao i izmenom i ukidanjem onih zakona ili odredbi koje nisu usklađeni sa ovim ciljem.

U rokovima predviđenim Strategijom, povlačenje države iz vlasništva podrazumeva vlasničku transformaciju privatizacijom svih javnih glasila u kojima je država većinski ili manjinski vlasnik, i/ili konverzijom državnog vlasništva u akcije i njihov prenos bez naknade, u skladu sa propisima koji regulišu oblast privatizacije, kao i na drugi način u skladu sa zakonom.

Do izlaska države iz vlasničke strukture u medijima, u rokovima predviđenim Strategijom, ti mediji su dužni da postupaju u skladu sa javnim interesom, uz potpunu uređivačku nezavisnost.

Prema tekstu Strategije, podaci o vlasništvu u javnim glasilima su javni. Mora se znati stvarni vlasnik pravnog lica koje je osnivač javnog glasila i poreklo kapitala uloženog u javna glasila.

Republika Srbija će unaprediti i dosledno primeniti zakonsku regulativu kojom će se obezbediti javnost vlasnistva.

U interesu očuvanja medijskog pluralizama i raznovrsnosti medijskog sadržaja, Republika Srbija će, usklađivanjem regulative sa pravilima EU, sprečavati nedozvoljenu medijsku koncentraciju.

Komisija za zaštitu konkurencije, ocenjivaće dozvoljenost medijske koncentracije u skladu sa zakonom i na osnovu relevantnih podataka dobijenih od nadležnih tela.

S obzirom na tešku ekonomsku situaciju, postojanje velikog broja štampanih javnih glasila sa malim tiražem, kao i činjenicu da se u Srbiji ne proizvodi ni jedan od proizvoda neophodnih za rad štampanih javnih glasila (štamparske mašine, papir, boje, filmovi), Republika Srbija će razmotriti mogućnost olakšica za uvoz tih roba, mogućnost značajnog smanjivanja PDV na prodaju štampanih javnih glasila i servisa vesti novinskih agencija, kao i mogućnost uvođenja mere pozitivne diskriminacije u korist štampanih javnih glasila.

Republika Srbija će stvoriti uslove za podsticanje oditovanja tiraža štampanih javnih glasila.

Republika Srbija i lokalna samouprava će, kao oglašivači, na svim nivoima na transparentan i nediskriminatoran način raspodeljivati oglase (javni pozivi, konkursi, oglasi javnih preduzeća, itd.) u skladu sa javnim interesom, i jednako tretirajući medije u privatnom vlasništvu i delimičnom i potpunom vlasništvu države.

Oglašavanje države, njenih institucija i organa biće efikasno uređeno pravilima učestvovanja na javnim konkursima, kojima će se sprečiti koncentracija oglasnih budžeta, odnosno njihova monopolizacija od strane pojedinih medija ili agencija za oglašavanje, te tako sprečiti i mogući uticaj države na profesionalni i finansijski integritet medija.

Republika Srbija će kroz zakonodavni okvir onemogućiti istovremeno vlasništvo nad štampanim javnim glasilima i distributivnom i prodajnom mrežom.

Republika Srbija će putem projektnog finansiranja obezbediti sredstva za sadržaj od javnog interesa koji produkuje štampa u cilju podsticanja raznovrsnosti mišljenja i prava stanovništva za sadržajima koji samo u tržišnim uslovima ne bi bili održivi. To se odnosi i na glasila na jezicima nacionalnih manjina, koje treba sufinansirati iz budžeta po detaljno utvrđenim kriterijumima.

U cilju blagovremenog i kvalitetnog informisanja stanovništva na Kosovu i Metohiji, Republika Srbija zadržava osnivačka prava nad Javnim preduzećem za novinsko izdravačku delatnost “Panorama” u okviru kojeg izlazi nedeljno javno glasilo” Jedinstvo”.

U skladu sa strateškim opredeljenjem izlaska države iz vlasništva u medijima, utvrđenim u tački 4.1, Republika Srbija izvršiće vlasničku transformaciju JP NA Tanjug u roku predviđenom Akcionim planom, kao sastavnim delom Strategije, što će biti utvrđeno zakonom.

Republika Srbija obezbediće regulatorni okvir za ravnopravan položaj svih novinskih agencija, u skladu sa pravilima zaštite konkurencije i dodele državne pomoći.

To podrazumeva da će država i pre vlasničke transformacije JP NA Tanjug obezbediti konkurentno poslovanje na tržištu agencijskih usluga, vodeći računa da JP NA Tanjug ne dovodi u neravnopravan položaj druge agencije.

Država će putem konkursa, sufinansiranjem medijskih sadržaja u javnom interesu, kao i kupovinom agencijskih servisa za sopstvene potrebe, podsticati razvoj novinskih agencija.

Konkursi i javne nabavke moraju biti javni, transparentni, sa precizno definisanom procedurom i kriterijumima i otvoreni pod nediskriminatornim uslovima za sve štampane medije i novinske agencije, opšteg ili specijalizovanog tipa, koje za to ispunjavaju produkcijske i zakonske uslove.

Imajući u vidu pravo građana da na lokalnom i regionalnom nivou dobijaju blagovremene i tačne informacije, koje su specifične za to područje, kao i obavezu države da obezbedi punu informisanost građana i kontinuirano doprinosi unapređenju kvaliteta medijskih sadržaja, navodi se u Strategiji, osnivaju se javni regionalni radiotelevizijski servisi.

Ovi servisi omogućiće da svi građani na teritoriji Republike Srbije, na jednak način, ostvaruju pravo na informisanje. Javni regionalni radiotelevizijski servisi biće osnovani u skladu sa relevantnim preporukama Saveta Evrope ( Preporuka br. R (96) 10 o garantovanju nezavisnosti javnog servisa radio-difuzije i Preporuka br. R (2000) 23 o nezavisnosti i funkcijama regulatornih organa u oblasti radio-difuzije ).

Republika Srbija, van teritorije autonomne pokrajine Vojvodine, imaće šest javnih regionalnih RTV servisa. Javni regionalni RTV servisi poklapaće se sa jednom ili više zona raspodele (što će činiti zonu pokrivanja ) predviđenim Završnim aktima Regionalne konferencije o radiokomunikacijama za planiranje digitalne terestrične radiodifuzne sluđbe u delovina Regiona 1 i 3, frekvencijskim opsezima 174-230MHz i 470-862MHz.

Javni regionalni RTV servisi funkcionisaće na istim principima na kojima funkcionišu RTV Srbija i RTV Vojvodina, što podrazumeva upravljačku, programsku i finansijsku nezavisnost.

Republika Srbija garantuje kreiranje tehničkih i finansijskih uslova za uspešno i nezavisno delovanje ovih medija. Finansiranje regionalnih javnih servisa biće u skladu sa pravilima o dodeli dravne pomoći.

Javni regionalni RTV servisi biće ustanovljeni putem konkursa. Procedura formiranja javnih regionalnih RTV servisa biće detaljno utvrđena posebnim zakonom o javnim servisima.

Republika Srbija garantuje ostvarivanje prava nacionalnih manjina na informisanje na svom jeziku radi očuvanja nacionalnog, kulturnog i jezičkog identiteta i pune ravnopravnosti nacionalnih manjina.

Manjinska javna glasila mogu postojati kao komercijalna, kao glasila civilnog društva i kao glasila Nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Nacionalni saveti nacionalnih manjina mogu biti osnivači javnih glasila na jeziku nacionalne manjine, za koju su osnovani, i ta javna glasila imaju uređivačku nezavisnost u skladu sa zakonom.

Republika Srbija i pokrajina Vojvodina će pomoći, podstaći, ohrabriti, putem konkursnog sufinansiranja, najkvalitetnije projekte koji doprinose informisanju na jezicima nacionalnih manjina.

Javna glasila kojima su osnivači Nacionalni saveti nacionalnih manjina ne mogu da učestvuju na konkursima za projektno finansiranje na republičkom, pokrajinskom ili lokalnom nivou.

Republika Srbija će u skladu sa zakonom i u duhu Strategije rešiti pitanje statusa bivših saveznih javnih ustanova u oblasti informisanja, SJU “Radio Jugoslavija” i SJU “Jugoslovenski pregled”, nakon utvrđivanja postojanja javnog interesa i konsultacija sa relevantnim subjektima, navodi se u Strategiji.

Posebno poglavlje Strategije reguliše oblast državne pomoći, koja na potpuno novi način reguliše oblast državnog finansiranja medija, uvodeći kao osnovi princip projektnog finansiranja medijskih sadržaja u javnom interesu i to putem konkursa.

Akcionim planom predviđeno je da u roku do 18 meseci od usvajanja Strategije bude uvrđen predloga zakona kojim se reguliše oblast javnog informisanja, kao i da u istom roku bude utvrđen predloga zakona kojim se reguliše oblast elektronskih medija

U roku do 18 meseci posle usvajanja Strategije biće utvrđen i predlog zakona o javnim RTV servisima, kao i usklađeni propisi kojima se regulišu medijska koncentracija i transparentnost vlasništva sa pravilima EU

Donošenje nove regulative koja reguliše status JP NA Tanjug propisano je u roku, takođe, do 18 meseci, dok će u roku do 15 meseci biti doneta nova regulativa o statusu SJU Radio Jugoslavija i SJU Jugoslovenski pregled.

Usaglašavanje zakonskih propisa kojima se u celini ili kroz pojedine odredbe reguliše oblast javnog informisanja biće obavljeno u roku do 12 meseci nakon usvajanja Strategije.

U roku do 10 meseci biće preispitane mogućnosti izmena: Zakona o oglašavanju, Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, Zakona o porezu na dodatnu vrednost, Zakona o carini i Zakona o kontroli državne pomoći.

Prema Akcionom planu, povlačenje države iz vlasništva u svim javnim glasilima biće najkasnije u roku od 24 meseca po utvrđivanju zakonskog osnova.

Bez obzira na rokove za povlačenje države iz vlasništva u medijima, u Akcionom planu ključni značaj ima odredba da, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, 1.januara 2012.godine počinje primena Zakona o kontroli državne pomoći, koja podrazumeva potpunu promenu sistema državnog finansiranja medija.

(FONET)

Podelite ovu stranicu!