Ustavne nijanse

25 Mar 2016

Političke stranke o Vojvodini (1)

U nekoliko nastavaka, Autonomija i Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) predstaviće vam analizu odnosa političkih stranaka prema Vojvodini i njenom ustavno-pravnom položaju, u kontekstu predizbornih aktivnosti. U prvom prilogu u fokusu su tzv. nacionalne stranke


Iako je spektar nacionalnih stranaka programski različit i čak međusobno politički sukobljen po brojnim temama, izgleda da najmanje razlika i odstupanja, odnosno najviše dodirnih tačaka među njima ima u odnosu prema Vojvodini. U pitanju su tek nijanse koje se svode na političke manire i stranačku retoriku, ali suštinskih razlika u razumevanju pokrajinske autonomije i njenih demokratskih potencijala u pogledu modernizacije društva gotovo da nema. To se uostalom potvrdilo i tokom poslednje dve i po decenije, tokom kojih su sve nacionalne stranke imale priliku da iskažu svoj odnos prema Vojvodini sa pozicija vlasti.

Tokom devedesetih godina to su bili socijalisti, koji su široku pokrajinsku autnomiju sveli na fasadnu, Vojvodini oduzeli sve mehanizme samouprave i tokom jedne decenije urušili njene ekonomske potencijale do katastrofalnih razmera. Dometi demokratskih stranaka koje su vlast preuzele nakon 5. oktobra 2000. godine, uprkos silnim obećanjima o vraćanju pokrajinske autonomije, završili su se na na usvajanju takozvanog omnibus zakona kojim je 2002. godine Vojvodini priznat tek deo ingerencija garantovanih tadašnjim ustavom, ali derogiranih zakonima. Ustavne promene 2006. godine bile su faktički korak unazad jer je Vojvodini priznata autonomija koja faktički zavisi od zakonodavne vlasti, a kao jedina izvorna nadležnost – donošenje pokrajinskih simbola. Oko tog stepena “autonomije” složili su se tad vladajuće Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije i opoziciona Srpska radikalna stranka.

U potonjoj vladi koju je predvodila DS do besmisla je ispolitizovano i obesmišljeno donošenje pokrajinskog Statuta i Zakona o nadležnostima APV, dok je pitanje finansiranja tih nadležnosti potpuno ignorisano. Prva i druga vlada naprednjaka koji su se izdvojili iz Srpske radikalne stranke, tradiciju ignorisanja Vojvodine samo su nastavili, doduše sa nešto manje manira, jer su naprednjaci praktično obustavili svaku komunikaciju između dva nivoa vlasti.

Sa takvim “učincima” i novim-starim obećanjima nastupaju i na aktuelnim vojvođanskim izborima.

skupstina vojvodine, izvor Beta

Skupština Vojvodine: Jedina izvorna nadležnost – donošenje simbola

Sa našom Majom – SNS “dosledno” u borbi protiv korupcije

Pokrajinski izbori, koji su inače poslovično u senci republičkih ili predsedničkih, u ovoj trci mogli bi ipak po prvi put nadmašiti i republičku parlamentarnu kampanju. Ne zbog toga što su politički akteri naprasno promenili ignorantski odnos prema Vojvodini, već iz mnogo trivijalnijeg razloga. Naime, za vladajuću Srpsku naprednu stranku, koja diktira i tempo i temu i atmosferu izborne kampanje jedino je Vojvodina ostala neosvojiva u svim dosadašnjim izbornim ciklusima, pa čak i u onim postizbornim rabotama u kojima su uz pritiske, pretnje i nasilje padali vojvođanski gradovi i varoši, počevši od Novog Sada. A to je izazov koji je možda bio i jedan od presudnih da se uz inače redovne pokrajinske i lokalne izbore, uz nemušto obrazloženje raspišu i vanredni parlamentarni izbori na polovini mandata aktuelne republičke Vlade, a kako bi se svi stranački i državni resursi stavili u pogon. Utoliko više što je u aprilu 2013. repriza famozne “jogurt revolucije” pred Banovinom doživela fijasko. I baš zato naprednjaci su izbornu kampanju i pre nego što je ozvaničena započeli mitingom u Novom Sadu, sa nešto drugačijim porukama, doduše, ali uz isti vozni park kojim su njihove pristalice u vojvođanski glavni grad dovozili iz svih delova Srbije.

U aktuelnim porukama SNS-a više ne figuriraju optužbe za separatizam, već se Vojvođanima preporučuju najavama “ekonomskog spasa” po receptu koji je primenjen na centralnom nivou vlasti. U praksi, briga za ekonomski razvoj Vojvodine svodi se, međutim, na zakidanje ionako simboličnih nadležnosti pokrajine. Tako su i prva i druga naprednjačka vlada nastavile da krše ustavnu obavezu zakonskog definisanja vojvođanskih finansija, baš kao što je to činila i prethodna vlada demokrata. Umesto toga, Vojvodinu su ponudili maketu takozvanog fruškogorskog auto-puta, investitore koji će od vojvođanskih paora preuzeti uzgoj svinja i legalizovali uzurpaciju poljoprivrednog zemljišta, a sve to pod geslom uvođenja reda i dobrobiti vojvođanskih paora. Naravno, Vojvodini nude i obračun sa korupcijom takođe po modelu primenjenom na nacionalnom nivou, optužujući u gotovo svakodnevnim stranačkim saopštenjima aktuelnu pokrajinsku vlast, prvenstveno DS, za kriminal.

Goati: Vlast teži da potre razlike u rejtinzima u Vojvodini

Vladimir Goati

Vladimir Goati: SNS će u Vojvodini voditi oštriju kampanju

Politički analitičar Vladimir Goati takođe ukazuje na potrebu razdavajanja izbora na različitim nivoima kako bi se pažnja usmerila na lokalne životne probleme. On je za VOICE rekao da se zbog istovremenosti izbora na sva tri nivoa gotovo sa sigurnošću može očekivati da rezultati tih izbora budu više naklonjeni garnituri na vlasti koja je izbore i raspisala.
“Zbog istovremenosti izbora, autohtone vojvođanske stranke imaće slabiji rezultat nego da se ovi izbori održavaju posebno, i to je ‘statistički zakon’, a na to su i računali oni koji su raspisali izbore. I smatram da će zato snage biti poremećene u korist one Vojvodine i onih koji nisu u pokrajinskoj vlasti”, ocenio je Goati. On napominje da su u aktuelnoj kampanji ključne velike teme i da nema prostora za neke osobenosti, što se već pokazalo u praksi ranijih izbora.
Prema negovim rečima, u Vojvodini se ipak može očekivati i nešto oštrija kampanja SNS-a upravo zato što se tu neke razlike u rejtinzima ipak mogu očekivati , a “težnja vlasti biće utoliko intenzivnija da se te razlike potru”.
Goati ipak smatra da krađa glasova na izborima, nije izvodljiva u postojećem izbornom sistemu, gde je za jedan mandat potreban veliki broj glasova. Za to bi, kako je naveo, trebalo izdvojiti ogromne sume.
“Ovde se radi o velikim brojevima i na te brojeve moguće je uticati samo državnom intervencijom, kao što smo imali za vreme 90-ih i vladavine SPS-a kada je bilo i štampanja velikog broja neregularnih listića… Ne verujem da će se to sad desiti. Uostalom, teško je korumpirati veliki broj ljudi na biračkim mestima, strankama se više isplati da sredstva koja bi za to bila namenjena ulože u izbornu kampanju nego u preinaku izbornih rezultata”, ocenio je Goati.

Valjda se zato naprednjaci biračima u Vojvodini preporučuju i izborom kadrova koji bi, po viđenju te stranke, trebalo da vode Pokrajinu u narednom mandatu, pa je tako prva na pokrajinskoj listi SNS-a članica Predsedništva te stranke Maja Gojković. Inače, bivša gradonačelnica Novog Sada u mandatu od 2004. do 2008. godine, kada je bila kadar Srpske radikalne stranke, upamćena po najvećoj i najskupljoj aferi po gradski budžet vezanu za izgradnju nove autobuske stanice, koja nikad nije dobila dozvolu za rad i za koju Novosađani i danas plaćaju odštetu.

“Vlada Srbije je ostvarila veoma konkretne rezultate u oblasti stabilizacije javnih finansija, u oblasti dovođenja investitora, pozicioniranja Srbije kao stabilne, moderne i uređene države i u oblasti borbe protiv korupcije i kriminala i na bazi tih rezultata mi gajimo optimizam i pred predstojeće pokrajinske izbore”, poručio je ovih dana Vojvođanima potpredsednik SNS Igor Mirović, predstavljajući izbornu listu SNS, te izrazio uverenje da će nakon pokrajinskih izbora u Vojvodini moći da se gradi “politika koja je potpuno komplementarna politici Vlade Srbije“.

Na predstojećim pokrajinskim izborima naprednjaci će nastupiti u širokoj koaliciji sa svojim partnerima iz Socijaldemokratske partije Srbije, PUPS-a, Nove Srbije, Pokreta socijalista, Srpskog pokreta obnove, Srpske narodne partije, Pokreta snaga Srbije i Samostalnog DSS-a.

maja gojkovic

Višestranačka ličnost: Sa Majom Gojković u nove pobede

Iz SNS već godinama najavljuju i program za Vojvodinu, ali do danas javnost nije imala priliku da se upozna sa idejama i vizijama razvoja pokrajine iz ugla ove partije. Naprotiv, kad je reč o pitanju položaja Vojvodine i decentralizaciji vlasti, stavovi naprednjaka više su nego magloviti, a nisu definisani ni njihovim programskim dokumentom. Naime, iz programa SNS može se iščitati tek da se zalažu za ravnomeran razvoj svih krajeva države, kao i za pomoć “onim lokalnim samoupravama koje imaju jasne, ostvarive i realne planove razvoja”, što nikako ne odražava težnju ka primeni evropskih standarda u razvoju lokalnih i regionalnih vlasti, jer državu vide kao tutora nižih nivoa vlasti od čije milosti zavisi da li će i koji deo kolača dobiti. A prema porukama koje su se u pogledu statusa APV mogli čuti u javnosti, ta stranka smatra da su postojeća ustavna rešenja po meri njihovog viđenja autonomije.

Iako su ustavne promene, u agendi koju je usvojila vlada naprednjaka, planirane za narednu godinu, ova tema se potpuno ignoriše u kampanji iako se na ovim izborima praktično bira saziv republičkog parlamenta koji će, prema planu, usvojiti novi ustav. Bira se i pokrajinski parlament koji će u tom pogledu biti u prilici da definiše stavove o okvirima vojvođanske autonomije.

DS: Šta to beše autonomija?

Zanimljivo je da se u tom pogledu ni stavovi Demokratske stranke suštinski ne razlikuju. Uprkos utisku koji bi javnost mogla imati na osnovu poruka pojednih funkcionera DS-a, među kojima je i nedavna izjava predsednika Političkog saveta te stranke Dargoljuba Mićunovića da DS ima sluha za ideju autonomije, dok, kako je naveo, “SNS i SPS i ne znaju šta znači autonomija” – takav stav ipak nema potvrdu u današnjoj političkoj ponudi i aktuelnom izbornom programu DS-a.

U tom programu Vojvodina se pominje samo u kontekstu potrebe donošenja zakona o finansiranju nadležnosti, “kojim će se obezbediti njeni izvorni prihodi i primena Ustava, zakona i Statuta”. U odnosu na stranačku Deklaraciju “Vojvodina posle promena”, koju su demokrate zastupale 2000. godine, a kojom se predviđalo uspostavljanje vojvođanske “autonomne zajednice sa zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću u oblastima u kojima se ostvaruje autonomija u okviru Republike Srbije”, aktuelni program predstavlja i više od jednog koraka unazad u poimanju autonomije. DS danas poručuje i da prepreka u funkcionisanju pokrajine nisu postojeće ustavne norme nego to što se one ne primenjuju, pre svega u pogledu rešavanja finansiranja nadležnosti APV, što je u inače u velikom raskoraku sa izjavama i obećanjima koja upućuju građanima Vojvodine. Nedoslednost demokrata u odnosu prema vojvođanskom pitanju demonstrirana je i prilikom donošenja Ustava 2006. i prilikom maratonskih polemika o vojvođanskom statutu koji je usvojen na jedvite jade iako su demokrate tad imale sve poluge vlasti i na republičkom i na pokrajisnkom nivou. Potvrdilo se, takođe, da su i sami bili neskloni primeni ustavnih rešenja koja se odnose na vojvođasnku autonomiju, ignorišući zakonsku obavezu regulisanja pitanja finansiranja Vojvodine, kao što su to posle njih činile i obe vlade naprednjaka.

U aktuelnoj pokrajinskoj kampanji nastupaju sa koalicionom listom “Za Vojvodinu rada i znanja”, koju predvodi stranački i aktuelni pokrajinski funkcioner Miroslav Vasin. Prilikom predaje liste, on je, između ostalog poručio da će DS “i dalje istrajavati na Vojvodini sa još značajnijom autonomijom, još značajnijim nadležnostima, na Vojvodini kojoj je multietičnost najveća vrednost”.

Koaliciju okupljenu oko Demokratske stranke za pokrajinske izbore pored DS-a čine i Demokratski savez Hrvata u Vojvodini (DSHV), Nova stranka i Zelena ekološka partija – “Zeleni”.

Komšić: Borba za glasove ispred interesa Vojvodine

komsic

Jovan Komšić: Demokrate ranije imale jasniju ideju vojvođanske autonomije

Politički analitičar Jovan Komšić kaže da Vojvodina jeste u fokusu velikih igrača zbog interesa SNS da osvoji i taj nivo valsti, ali da je u programskom smislu tema Vojvodine u kampanji ipak u senci opštih političkih tema. On je za VOICE naveo da neki politčki akteri desnog bloka, DSS i Dveri prvenstveno, nameću teme NATO i Rusija, dok stranke vladajuće koalicije insistiraju na temi reformi i ekonomije. U tim okolnostima, kako je dodao, na vojvođanskom planu teško je izdvojiti temu iz agende nacionalnih stranaka koja bi odgovarala specifičnim interesima građana Vojvodine. “Tek s vremena na vreme pojavi se tema podrške zemljoradnicima i kritike novog zakona o zemljištu, i to uglavnom od stranaka koje nisu u vladajućoj koaliciji na republičkom nivou”, ukazuje on.
SNS, prema njegovim rečima, pokušava da biračkom telu u Vojvodini pošalje poruku da će Pokrajina bolje funkcionisati sa tom strankom nego sa DS, i to je jedini specifikum u odnosu na republičku kampanju. “Međutim, tu ne vidim programski osmišljeno delovanje i artikulaciju vojvođanskih interesa od strane SNS, ali ni ostalih stranaka iz republičke vlasti. Takođe, ni stranke građanske opcije i vojvođanske snage na pokrajinskom planu ne nude skoro ništa novo. Interes SNS-a je mobilizacija političke moći na svim nivoima vlasti, a sad je na dnevnom redu Vojvodina, pošto su u međuvremenu odustali od nasilne promene pokrajinske vlasti, verovatno pod uticajem EU, zbog čega se pokrajinski izbori ipak održavaju u redovnom terminu”, smatra on.
Stranke vladajuće koalicije u Vojvodini koje predvodi DS, s druge strane, dodao je, imaju interes da očuvaju sebe kao parlamentrane stranke, “što je ključni interes i DS i LSV i SDS, i u tom ineteresu je programski aspekt od sekundarnog značaja“. “DS je vrlo stidljiva u svom programu prema Vojvodini. Ključne teme su im kriza, privreda, odbrana od SNS, medijske slobode i vladavina prava. To su principi odbrane moderne demokratije. Odnos prema Vojvodini iščitava se tek u delu o teritorijalnoj organizaciji u kojoj se zalažu da se građanima Vojvodini omoguće prava koja garantuje aktuelni Ustav, te za donošenje zakona o finansiranju APV i nadležnostima”, naveo je on.
Komšić je rekao da se po ovim krajnje načelnim i malo obavezujećim stavovima, gde se ni ne pominje kako će se rešiti položaj Vojvodine u predstojećim ustavnim promenama, ponuda DS-a Vojvodini zapravo ne razlikuje od one koju iznosi SNS, koji se takođe zalaže za donošenje zakona o finansiranju i autonomiju po meri aktuelnog Ustava.
On napominje i da se aktuelna ponuda DS-a uveliko razlikuje od nekih ranijih programa ove stranke, jer su demokrate devedesetih godina “kad je takođe oštrica njihove borbe bila na borbi protiv autoritarnog režima, ipak imale jasniju ideju vojvođanske autonomije“. “Umesto da izađu sa idejom kako definisati vojvođansku autonomiju u ustavnim promenama, čini se da se DS više trudi da se stranka bolje pozicionira u drugim delovima Srbije. Možda je to cena nezavidnog položaja predsednika demokrata koji je iz Vojvodine. Nisam, međutim, siguran da je to dobra taktika ni za DS, ni za Vojvodinu, ni za Srbiju. Naprotiv, bilo bi mnogo bolje da potenciraju ideje decentralizacije i regionaliazcije, jer su ti procesi najbolji saveznik za razvoj Srbije i savladavanje posledica centralizacije moći u Beogradu”, kaže Komšić.
SNS se, kako je ukazao, više ne određuje negativno prem autonomiji, niti priča o “vojvođanskom separatizmu” kao ranije, ali se zadržava na postojećim ustavnim rešenjiam, “pa čak ne obećavaju ni veća infrastrukturna ulaganja kao što to čine u drugim delovma Srbije“.
Prema Komšićevim rečima, SPS ima rigidniji odnos prema Vojvodini već duže vreme, iako su poslednjim programskim tekstom ipak izneli fleksibilniji stav prema autonomiji u odnosu na onaj iz 90-ih godina. Strankama desničarskog bloka, pak, kako je naveo, Vojvodina uopšte nije u prvom planu kampanje.
Kad je reč o izbornim prgnozama, Komšić je kazao da će nacionalne teme i kampanja najverovatnije opredeljivati i raspoloženje građana u Vojvodini, što je posledica istovremenosti izbora na sva tri nivoa.

SPS: Mi znamo kakvu Vojvodinu nećemo

Da jurišanje na Banovinu postoji u bukvalnom smislu, te da politički akteri ne prezaju ni od toga da formiraju i partijske odrede zadužene za “čuvanje mesta” u predaji izbornih lista, potvrdilo se već u prvom danu po raspisvanju pokrajinskih izbora, kada su u sitnim noćnim satima pred zgradom Skupštine Vojvodine aktivisti Socijalističke partije Srbije kordonom branili prolaz do Pokrajinske izborne komisije, kako bi obezbedili bolju poziciju na glasačkom listiću. Inače, ovaj slučaj nije jedini primer koji pokazuje da u ovoj kampanji stranke ne zaziru ni od demonstracije, pa ni od primene fizičkog nasilja. Slični slučajevi, naime, zabeležni su i prilikom predaje izbornih lista u nekoliko opština i gradova u Vojvodini, sa različitim akterima.

U ovoj kampanji SPS nastupa sa poznatim vokabularom u pogledu vojvođanske autonomije svedenim na floskulu “ne može država u državi”, te uz najave da će se u narednom sazivu zauzeti za izmenu vojvođanskog statuta i zakona o nadležnostima i za donošenje zakona o finansiranju APV, jer tu, kako je ocenio funkcioner SPS Dušan Bajatović, “ima još prostora za poboljšanja”. Ukoliko bi nova stremljenja socijalista bila na liniji dosadašnjih prepravki najvišeg pravnog akta Vojvodine, onda bi se moglo zaključiti da bi ta “poboljšanja” mogla ići samo na štetu autonomije. Naime, u političkom delovanju socijalista nakon 2000. godine beleži se da je ova stranka najpre podržala prvi Statut APV donet nakon usvajanja novog Ustava, u mandat 2008-2012. kad je bila deo vladajuće koalcije u Pokrajini. Socijalisti su potom zdušno podržali korekcije Statuta koje su usledile posle odluke Ustavnog suda, koji je srezao dobar deo ionako benignih ingerencija Vojvodine.

Vuković: Regionalni akteri krune kolač nacionalnim igračima

djordje vukovic, izvor medija centar

Đorđe Vuković: Lokalne i pokrajinske izbore trebalo bi razdvojiti od republičkih, kao što se radi i u evropskim zemljama

Đorđe Vuković iz CeSID-a smatra da na vojvođanskim izborima neće biti “spektakularne razlike” u odnosu na republičke, ali ukazuje da će ipak biti “važnijih odstupanja zbog regionalnih stranaka LSV i SVM, koje ne figuriraju u značajnijoj meri na republičkom nivou“.
On je, naime, za VOICE ocenio da bi ove dve partije na pokrajinskim izborima mogle da osvoje između 20 i 30 odsto glasova, te da će za toliko biti manji procenat glasova oko kojeg će se boriti velike nacionalne partije i koalcije.
“Dakle, LSV i SVM zajedno mogu da uzmu oko 20 do 30 odsto glasova u Vojvodini, a ostali ostatak. A zbog te okolnosti neke stranke verovatne neće moći da pređu cenzus u Pokrajini, jer idu na isto biračko telo”, rekao je, navodeći primer da je u jednom od ranijih izbornih ciklusa LDP, na primer, prošla na republičkim izborima, ali je na pokrajinskim ostala ispod cenzusa. Prema njegovim rečima, zbog toga je moguć i nešto slabiji rejting SNS-a od onog na republičkom nivou.
Vuković je kazao da bi u svakom slučaju lokalne i pokrajinske izbore trebalo razdvojiti od republičkih, kao što se radi i u evropskim zemljama.

“Za socijaliste stepen autonomije AP Vojvodine jeste pitanje demokratije i decentralizacije, a ne pitanje autonomaštva”, navodi se, između ostalog, u njihovom programu, u kojem je barem po obimu posvećen značajniji prostor pitanju Vojvodine nego u programima ostalih nacionalnih političkih aktera.

SPS će na ovim pokrajinskim izborima nastupiti u koalciji sa Jedinstvenom Srbijom Dragana Markovića Palme i Grupom građana Patriotski pokret Srbije. Ovu koaliciju podržali su i Komunistička partija, Zeleni Srbije i Udruženje Krajišnika “Zavet otadžbini”. “Programsku kampanju koalicija će usmeriti na reindustrijalizaciju i pokretanje investicija uz podršku države. Insistiraćemo na sistemu pariteta, subvencija i garantovanom otkupu. Pokrajinskim budžetom moraju ravnomerno sve opštine da se pomažu”, saopšteno je iz ove kaolicije na početku izborne kampanje.

Ustav – mera ili brana autonomije?

Liberalno-demoktaska partija, koja je najavila da na pokrajinskim izborima nastupa u koaliciji sa Socijaldemokratskom strankom Borisa Tadića, zalaže se za ustavne promene i veće ingerencije APV, odnosno za Vojvodinu sa sopstvenom imovinom i prihodima, ali i sa zakonodavnom, sudskom i izvršnom vlašću”. Ovi stavovi LDP mogli bi, međutim, biti u koliziji sa idejama koalicionih partnera, s obzirom da je Boris Tadić, dok je bio šef države i lider demokrata, pokazao apsolutnu nesklonost vojvođanskoj autonomiji, koju je nesumnjivo iskazao tokom procesa usvajanja i proglašenja vojođanskog Statuta 2009. godine.

Boris Tadic

Boris Tadić je pokazao apsolutnu nesklonost vojvođanskoj autonomiji

Borisu Tadiću je ovo prvi izborni test u Vojvodini sa novom strankom posle izlaska iz DS-a, dok je LDP Čedomira Jovanovića već učestvovao u pokrajinskoj trci, ali je ostao ispod cenzusa. Jovanović, pak, u ovoj kampanji potencira pitanje ustavnih promena: “Liberalno demokratska partija i Socijaldemokratska stranka zajedno nastupaju na pokrajinskim izborima, da bi reogranizovale državu, promenili Ustav i omogućili Vojvodini sva prava i obaveze koja su garant pune autonomije u okviru Srbije”.

Kampanja pretnji i političkog nasilja

I dok su vlade DS-a koji u pokrajinskoj vlasti učestvuje poslednih 16 godina vojvođansku autonomiju negovale tek na simoličkoj ravni, što je potvrđeno i Ustavom iz 2006. godine i u procesu donošenju i “kompromisnog” prekrajanja vojvođanskog Statuta, 2009. i 2013. godine, tretman Vojvodine tokom poslednje četiri godine, od dolaska na vlast SNS na republičkom nivou, pokrajinsku autonomiju sveo je na karikaturu.
A sudeći po startu kampanje i incidentima prilikom predaje izbornih lista, zbog čega je i Pokrajinska izborna komisija od nadležnih organa zatržila pojačane mere bezbednosti oko zgrade Skupštine Vojvodine u kojoj PIK zaseda, ali i atmosferi u kojoj politički akteri demonstriraju različite oblike nasilja – od pritisaka na birače do pretnji gubitkom posla i drugih na koje svakodnevno ukazuju i sami učesnici kampanje – postoji ozbiljna bojazan da izbornog dana umesto praznika demokratije građanima bude priređen praznik partokratije i političkog nasilja.

Sudeći prema poslednjim izjavama predsednice Demokratske stranke Srbije Sande Rašković Ivić, ova stranka smatra da je “status Vojvodine potpuno rešen Ustavom, kroz koji Vojvodina može da iskoristi svoju autonomiju”. “Najviše zameram to što Vojvodina nije napredovala, nego je stagnirala, čak nazadovala. Vojvodina koja je u bivšoj Jugoslaviji, jer pamtim i ta vremena, bila primer razvijene Pokrajine, razvijene regije, danas gubi trku”, navela je ona, prećutavši da je u tom vremenu APV imala zakonodavnu, izvršnu i sudsku autnomiju, odnosno instrumnete koji su joj omogućili napredak. DSS ostaje “dosledan” i u “borbi” protiv navodnog separatizma, koji, prema rečima liderke ove stranke, “nije uzeo maha, ali je stalno prisutan i tinja”, dodavši da strani faktor, odnosno “SAD i EU mogu biti poluga za njegovo pokretanje”. DSS na pokrajinskim izborima nastupa u koaliciji sa Dverima.

Srpska radikalna stranka, koja se dugi niz godina zalagala za unitarnu državu i ukidanje autonomije Vojvodine, danas zastupa stav da je nivo autonomije definisan Ustavom iz 2006. godine za njih prihvatljiv. SRS na pokrajinske izbore izlazi samostalno.

Branka Dragović Savić (VOICE)
Foto: Beta, Medija centar Beograd, Arhiva

voice_logo

Podelite ovu stranicu!