Uslovi u kojima mediji u Srbiji posluju su diskriminatorni

30 May 2018

"Država kontroliše medije na različite načine"

Uslovi u kojima mediji u Srbiji posluju su diskriminatorni, jer se određeni mediji na različite načine stavljaju u povlašćeni položaj u odnosu na ostatak medijske zajednice, ocenjeno je danas na panelu “Da li postoje povlašćeni mediji” u organizaciji Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) u Beogradu.

Na predstavljanju nalaza CINS-ovih istraživanja u EU Info centru, autorke Anđela Milivojević i Dina Đorđević podsetile su da nije objašnjeno kako agencija Tanjug i dalje radi iako je država dala novac za njeno gašenje.

Istaživanje CINS-a je pokazalo da je država novinskoj agenciji Tanjug od momenta od kada je ugašena 31. oktobra 2015. godine do kraja 2017. godine isplatila 114 miliona dinara, da je najveći deo novca plaćen za gašenje te agencije, oko 76,8 miliona dinara, a preostaih više od 37,6 miliona dinara državne institucije su im dale na osnovu komercijalnih ugovora. Tanjug je prošle godine založio 205 umetničkih dela, kako bi otplatio poreski dug veći od 5,7 miliona dinara.

CINS je dodao da o poslovanju Tanjuga izbegavaju da govore i predstavnici Ministarstva kulture i informisanja i uprava te ugašene novinske agencije.

Glavni i odgovorni urednik agencije Beta Dragan Janjić kazao je da država mora da obezbedi da svi mediji u Srbiji posluju pod jednakim uslovima, a da to ne radi, što je veoma loše.

On je kazao i da ne veruje da će Tanjug biti ugašen i da smatra da kroz novu medijsku strategiju država traži rešenje da zadrži državnu agenciju.

Tanjug ostale agencije stavlja u neravnopravan položaj. Tanjug pravi ugovore sa organima javne vlasti. To je upitno”, kazao je Janjić i dodao da je smanjen broj ugovora koji agencija Beta ima sa organima javne vlasti.

Janjić je kazao da se pitanje Tanjuga može rešiti po ugledu na Nemačku odnosno da država sebi formira veliku pres službu koja bi davala informacije o aktivnostima organa javne vlast i da te vesti budu besplatne.

Predsednik Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije Petar Jeremić je kazao da UNS nikada nije bio za gašenje Tanjuga, ali da država mora da reši šta će sa tom novinskom agencijom.

“Država mora jasno da kaže je li to njihova PR agencija, javni servis, vladina agencija. Ali, kako god da to bude definisano, ne sme da pravi monopol na tržištu i neravnopravne uslove konkurenciji”, kazao je Jeremić.

Naveo je da je suština u tome da država sprovede odluku koju je sama donela u vezi sa gašenjem Tanjuga.

“Ja mislim da je Vlada donela zakon koji nije uspela da sprovede do kraja, odnosno Uredbu o prestanku rada Tanjuga. Menadžment te agencije se rukovodi time da posluju do ispunjenja svojih komercijalnih ugovora. To bi pilo vodu da ne sklapaju stalno nove ugovore. Sada rade po mnogo diskriminatornim uslovima za druge dve agencije”, kazao je Jeremić.

Predstanici CINS-a su naveli da nije jasno ni kako je firma Željka Mitrovića “Pink interenatinal company”, emiter TV Pink, od 2014. godine dobila više od 10 miliona evra na ime garancija i kredita od Agencije za osiguranje finasiranje izvoza (AOFI).

Autorke CINS-ovog istraživanja navele su da je list Informer tokom 2016. i 2017. godine bio rekorder sa 25 izrečenih opomena Saveta za štampu zbog kršenja Kodeksa novinara Srbije, dok se na drugom mestu nalazio Srpski telegraf sa 11 opomena u istom periodu.

Ukazano je da je Srpski telegraf od osnivanja u martu 2016. godine dobio 12,1 milion dinara na 21 medijskom konkursu, dok je list Informer na 15 konkursa od 2017. godine dobio 10,9 miliona dinara, kao i da se novinar Udruženja turističkih novinara i pisaca u turizmu Vladimir Jovanović pojavljuje kao član svih komisija na medijskim konkursima na kojima im je dodeljen novac.

Glavni i odgovorni urednik portala Južne Vesti Predrag Blagojević ocenio je da država kontroliše medije na različite načine – kroz subvencije, konkursno finansiranje i time što ne naplaćuje prinudno ogromne dugove, navodeći da su Južne vesti bile “počastvovane” posetama poreskih inspektora poslednjih pet godina i naročito poslednjom u trajanju od šest meseci.

“Poreska uprava posle šestomesečne kontrole na kojoj je radilo 14 ispektora nije utvdila nijednu nepravilnost u materijalnom poslovanju, jedino što su zaključili je da glavni i odgovorni urednik mora biti zaposlen u mediju i zaključili da mora da plati poreze i doprinose za osam godina unazad za mene”, kazao je Blagojević.

Dodao je da su pravnici Nezavisnog udruženja novinara Srbije i OEBS zaključili da taj zaključak ne stoji, navodeći da ako prođe cela priča u vezi s Južnim vestima onda će svi portali u Srbiji imati “mač nad glavom”.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kazao je da poreski organi u Srbiji ne postupaju jednako prema svim privrednim subjektima, a da je jedan od najvećih problema to što Poreska i druge inspekcije ne daju informacije o svojim aktivnostima.

Nenadić je kazao da se problemi u odnosu države i medija ne tiču samo dodele novca i davanja informacija, već nejednakog postupanja državnih organa i u represivnoj saradnji.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!