URSULA K. LE GUIN: Golem

06 Mar 2017

Trump je majstor velike igre našeg doba zvane Slavni ljudi. On živi od pažnje. Njegova realnost je virtuelna – nepostojeća – ali je on iskoristio tu „skoro stvarnost“ kako bi se dokopao stvarne moći

Legenda o golemu menja se od pripovedača do pripovedača, a ja ću se držati verzije koja kaže da je u vreme progona jedan rabin napravio moćnog diva od blata, na njegovom čelu ispisao svetu reč – „Istina“ – i tako mu udahnuo život. Golemov zadatak bio je da svojom zastrašujućom veličinom i ogromnom snagom brani i čuva Jevreje. Ali golem nije bio racionalan, nije bio podložan kontroli. On je sam po sebi bio opasnost. Zato je rabin uklonio jedno slovo s njegovog čela i dobio reč „Smrt“: tada je iz diva izašao život i ostalo je samo blato.

***

Imam utisak da mejlovi koje u poslednje vreme dobijam od prijatelja najčešće govore o Donaldu Trumpu. Neki su žalopojke, priznanja očaja; mnogi su duhovite parodije, smešne imitacije, pakosne karikature na njegov račun. Ali sve se vrti oko njega.

On je i predmet većine udarnih članaka u većini listova – što je očekivano za novog predsednika – kao i bezbrojnih uvodnika. Verujem da on još temeljnije puni političke vesti na televiziji, da se o njemu iscrpno, neprestano raspravlja, da ga napadaju, brane, parodiraju, itd. na društvenim mrežama, da i ne pominjem njegove noćne napade tvitovanja. Ne znam to iz prve ruke zato što retko gledam ili slušam bilo kakve vesti, uopšte ne pratim društvene mreže (mada ponekad postave nešto sa mog sajta) i nemam pametni telefon. Ako smatrate da onda nisam kvalifikovana da komentarišem savremeni život i politiku, nemam šta da vam prigovorim.

Kao pisac naučne fantastike ipak ću reći da pogled na zemlju s druge planete ponekad može da pruži jedinstvena saznanja do kojih se ne može doći na drugi način.

***

Dok posmatram Novi svet iz ovog drevnog u kome živim, užasava me stalna, opsesivna pažnja koja se ukazuje Trumpu.

Izgleda da je on baš onakav kakav želi da bude: adiktivan.

On je pravi majstor velike igre našeg doba zvane Slavni ljudi. On živi od pažnje. Njegova „realnost“ je „virtuelna“ – tj. nepostojeća – ali je on iskoristio tu „skoro stvarnost“ kako bi se dokopao stvarne moći. Svaka duhovita parodija, svaka uvredljiva opaska, pametna parodija itd. znači prihvatanje njegovih pravila i radi za njega.

Reagan je majstorski koristio televiziju, ali Trump na raspolaganju ima naciju punu ljudi čije su oči i uši prilepljene uz ekran i zvučnike 18 sati na dan, koji su već naviknuti na reku najrazličitijih rasutih i neproverenih „informacija“ (vesti/zabava/komercijalni bućkuriš) koje se ne mogu povezati u razumljive celine jer je reka prevelika, nikad ne zastaje i juri kao pomahnitala. Upravo onako kao što on misli i govori.

Tako je dobio i izbore: ostajući pod reflektorima, zbunjujući svoje republikanske rivale, nadvikujući se sa sirotom, racionalnom Hillary Clinton, ućutkujući misli nezaustavljvom bujicom siledžijskih, besmislenih reči.

Ne vredi se nadati da će se mediji odlepiti od njega i da će prestati da izveštavaju o svakom njegovom tvitu, ali možda vredi znati da bi oni to radili manje kada bismo mi prestali da ga gledamo i slušamo – kada ne bismo bili doslovno fascinirani njime.

On je zmija a mi smo kokoške.

Kada uradi nešto bizarno (a to stalno čini da bi zadržao medijsku pažnju na sebi), nemojte gledati njega već ljude koje pogađaju njegovi neodgovorni postupci ili reči – republikance koji pokušavaju da sarađuju s njim (što je kao da sarađuju sa nagaznom minom), demokrate i vladine službenike koje kinji, državnike prijateljskih zemalja koje vređa, ljude koje iskorišćava. Skrenite pogled sa njega, pogledajte oko sebe i svet će se vratiti u svoje stvarne razmere.

Iskreno mislim da je najbolje isključiti svaki aparat kad se on na njemu pojavi.

Trump je tvorevina medija, medijski golem. Ako mu izmaknete kameru i mikrofon, ako mu ne posvećujete pažnju, od njega neće ostati ništa – samo blato.

(Book View Café /  Prevela: Slavica Miletić, Peščanik)

Podelite ovu stranicu!