Upoznajte Frušku goru pešice

07 Dec 2013

Prvi bedeker najdragocenijeg ukrasa ravničarske Vojvodine

Svojevremeno je jedan zalutali danski novinar pišući reportažu sa Egzit festivala u Novom Sadu, za glavni grad Vojvodine rekao da je “simpatični planinski gradić”. Proverili smo: ujutro nakon žestoke noći na festivalu, s prozora njegove iznajljene sobe u Novom Sadu, s bačke strane, pucao je pogled na Frušku goru! Brdovitu i šumovitu goru, lepoticu, za koju mnogi od nas, za razliku od danskog novinara, nisu ni svesni da u njenom okruženju žive i koju retko posećuju i gotovo ni ne poznaju.

Za one koji vojvođansku goru žele da upoznaju pešačeći, bez obzira da li u njenim čarima uživaju svakog vikenda, ili koji se put Fruške zapute samo na prvomajski izlet, iz štampe je nedavno izašao prvi, pravi planinarski bedeker Fruške gore, čiji je sadržaj podeljen u bogatu priču o 23 obeležene fruškogorske staze i svom prirodnjačkom i kulturno istorijskom blagu koje putnici sreću na njima.

“Inicijatori obeležavanja planinarskih staza po Fruškoj gori, u šest boja bili su članovi prvog turističkog planinarskog društva “Fruška gora” 1924. godine u Novom Sadu. Nastavili su planinari iz PD “Fruškogorski venac” 1948. godine. Zaslužni za očuvanje te tradicije su Jan Oto, Milivoj Kiždobranski, Milivoj Nastasić, Milivoj Erdeljan… A, bez onih koji su izletničke staze obeležavali na terenu i ucrtavali u karte ove staze ne bi ni postojale danas. Da posetioci nisu obilazili izletnička mesta, manastire, spomenike istorije i kulture, staze bi zarasle u korov. Svima koji su uložili truda u održavanju obeleženih-markiranih staza, koji su uživali pešačeći njima i onima koji će upoznati Frušku, posvećujem ovu knjigu” – napisao je autor bedekera Borivoje Veljković i posveti ove izuzetno korisne, sadržajne, pregledne i lepo opremljene knjige “Upoznajete svetu Frušku goru pešice”.

Obeležene staze na Fruškoj su specifične, piše autor, drugačije su od onih koje se mogu videti na drugim planinama. Standardna oznaka planinarske staze je crveni krug sa belim poljem u sredini (kojih ima i na Fruškoj gori), a naše su obeležene različitim bojama (crvena, plava, žuta, zelena, braon i crna), sa tri vodoravne crte – između dve bele je boja staze. Na mestu gde staza počinje i gde se završava postavljena je tabla na kojoj su ispisani podaci kao što su relacija, vreme pešačenja, do kojih spomenika i drugih objekata staza vodi kao i mnoge druge važne i korisne informacije za poštovaoce Fruške i putnike namernike. Planinari su obeležili i: deonicu evropskog pešačkog puta, Fruškogorski planinarski maraton, fruškogorsku transferzalu, kao i staze zdravlja na Popovici, Andrevlju i Letenki.

Staza broj 1: Stražilovo-manastir Velika Remeta–manastir Grgetek–TV toranj

“Do Sremskih Karlovaca možete da dođete javnim železničkim ili autobuskim prevozom. Javite se u Informativni centar, kako biste mogli sa vodičem da upoznate grad. Početak ove staze je u dolini Stražilova. Sopstvenim prevozom možete doći iz pravca Sremskih Karlovaca asfaltnim putem (oko 5 km) do rampe pred jednim od ulaza u NP Fruška gora. dalje nastavite laganim hodom do restorana Čardak, simpatičnom brvnarom sa prostranom terasom na desnoj obali Ešikovačkog potoka (186 metara). Levo, skrenite ka manastiru Velika Remeta. Staza počinje kratkim usponom prema istoku na breg Beleševo… Već kod prvih vikendica ugledaćete visoki barokni zvonik manastira Velika Remeta. Stižete do asfaltnog puta koji rolazi kroz istoimeno selo. Prolazite pored spomenika poginulim u Drugom svetskom ratu. U neposrednoj blizini je restoran. Ubrzo ste pred kapijom manastira… levo od vrata je česma sa izvorskom vodom…
Posle razgledanja krenite prema severozapadu… Do TV releja na bilu planine imate 4,9 km… Posle tri časa i 15 minuta stigli ste na kraj plave staze. Prepešačili ste oko 12,7 kilometara.”

Bedeker sadrži informacije o 17 fruškogorskih manastira koji datiraju između 15. i 18. veka, o spomeniku palim borcima u Drugom svetskom ratu na Iriškom vencu, o muzejskoj sali gde se mogu videti preparirani primerci fruškogorske faune (u art eksterijeru prirodnog staništa), flore, mineralnog i geološkog bogatstva… Sve je ilustrovano vrlo lepim fotografijama..Zbog prirodnih bogatstava i spomenika istorije i kulture na Fruškoj gori – koja je stara gromadna planina nastala pre oko 300 miliona godina – 1960. godine je proglašen prvi Nacionani park u Srbiji sa 25.396 hektara površine zaštićenih zona. Za ljubitelje prirode najdragoceniji ukras ravničarske Vojvodine prostire se u dužinu oko 80 kilometara u pravcu istok-zapad, od Slankamena do Vukovara i zahvata površinu od oko 1.400 kvadranih kilometara. Najviši vrh vojvođanske planine je Crveni čot visok 539 metara. Na Fruškoj ima 187 izvora i 44 potoka i više prirodnih i veštačkih jezera.

“Posle upoznavanja sa planinskom lepoticom”, poručuje autor svojevrsnog vodiča, “odaberite jednu od obeleženih staza i krenite u planinu. Krenite u Frušku goru uz stihove Branka Radičevića: Ne si breže čudo ti za oko, ne dižeš se do neba visoko.”

Branislava Opranović (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!