Upodobljavanje medija na Putinov način

26 May 2016

Danima se nagađa zašto su troje najznačajnijih urednika ove kuće morali da odu

Nakon otpuštanja urednika medijskog koncerna RBK-a preti opasnost da se broj kritičkih medija u Rusiji još više smanji. Ova medijska grupa se istakla brizantnim otkrićima – među kojima i izveštavanjem o Panama papirima.

Politika ili biznis? Slučaj uticajnog medijskog holdinga RBK nije izuzetak. Danima se nagađa zašto su troje najznačajnijih urednika ove kuće morali da odu. Generalni direktor Nikolaj Molibog saopštio je sredinom maja da glavna urednica RBK-a Jelisaveta Osetinskaja, kao i glavni urednik istoimene novinske agencije i urednik štampanog izdanja napuštaju preduzeće. Obrazloženje glasi: Nije bilo moguće postići dogovor o važnim pitanjima i daljem razvoju RBK.

Iz Ministarstva komunikacija i kancelarije predsednika Putina demantuju da je bilo pritiska Kremlja. Bivša glavna urednica Osetinskaja najpre se nije oglašava da bi ipak kasnije nagovestila da postoje mogući politički razlozi. Pritisak na holding je porastao zbog izveštavanja o takozvanim Panamskim papirima, rekla je Osetinskaja britanskom Fajnenšal tajmsu. U ovim papirima je između ostalog bilo reči o ofšor poslovanju čeliste Sergeja Roldugina, jednog od najbližih prijatelja ruskog predsednika. Novinska agencija Rojters navodi da je kap koja je prelila čašu bio izveštaj RBK o farmi ostriga u blizini takozvane Putinove palate na Crnom moru.

Brojni novinari, među kojima šef moskovskog udruženja novinara Pavel Gusev, veruju u političku pozadinu kada je reč o otkazima u RBK. I šef Kancelarije za ljudska prava Mihail Fedotov ne veruje da su otpuštanja bila ekonomski motivisana.

Vlasnik RBK pod pritiskom

Slučaj je izazvao brojne reakcije pre svega jer je reč o poslednjoj velikoj i relativno nezavisnoj medijskoj grupi u zemlji, u medijskom krajoliku u kojem država dominira. RBK (Ros Business Consulting) osnovan je 1993. godine kao preduzeće sa težištem na izveštavanju o ekonomiji. Televizija iz ove grupe, prema sopstvenim navodima, ima 20 miliona gledalaca mesečno. RBK je i medijski partner Dojče velea. Tamo je radila i Žana Njemcova, kćer ubijenog ruskog opozicionara Borisa Nemcova, koja sada radi za DW.

Od 2010. godine RBK pripada ruskom milijarderu Mihailu Prohorovu koji je 2012. bio predsednički kandidat i zahvaljujući liberalnoj retorici dobio milione glasova. U prethodnim sedmicama su njegove firme bile pod pritiskom. Sprovođene su istrage zbog sumnje da je utajio porez. Špekulisalo se da Kremlj vrši pritisak na preduzetnika da proda RBK.

Medijski holding je stekao ugled dobro utemeljenim istraživačkim novinarstvom, recimo izveštajima o troškovima ruskog angažmana u Siriji. „Ako se razmisli o gledanosti RBK i tome da je njegova ponuda ekstremno često citirana u drugim medijima i na društvenim mrežama, RBK je očigledno sve više smetao protagonistima o kojima se istraživalo – pre svega ljudima iz okruženja Vladimira Putina“, kaže moskovski novinar i bloger Aleksander Pluščev u razgovoru za DW.

Šta se dešavalo ranijim kritičarima?

Ne bi bilo prvi put da se na udaru nađe jedan medij koji onda promeni uređivačku politiku i stiša kritiku. Najpoznatiji slučaj se dogodio 2001. godine kada je omiljena i uticajna televizija NTW preuzeta od strane državnog energetskog koncerna Gazproma. Pod pritisak je dospeo i vodeći ruski privatni njuz portal Lenta.ru. Glavna urednica ovog lista, Galina Timčenko, otpuštena je u martu 2014. godine. Prethodno je Lenta.ru upozorena zbog intervjua sa vođom ukrajinskog ekstremističkog pokreta Desni sektor. Brojni posmatrači u otpuštanju Timčenkove videli su „jasnu političku odluku“. Desetine novinara su nakon toga napustile redakciju iz solidarnosti.

Time se dodatno smanjio ionako mali broj liberalnih medija koji kritički izveštavaju o potezima Kremlja. Ostalo je još samo nekoliko štampanih medija kao što su moskovski list Novaja Gazeta i portal Snob.ru. Politički uticaj i gledanost koji se mogu porediti sa RBK u Rusiji imaju samo još dva medija: radio stanica Eho Moskve i televizijski kanal Dožd. Eho Moskve pripada koncernu Gazprom. Novinari ovog radija govore da svakodnevno računaju sa promenom rukovodstva ili zatvaranjem redakcija. Privatna televizija Dožd, koja je također partner DW-a, se 2014. godine nalazila pred zatvaranjem jer je bila izbačena iz mreže kablovskih televizija. Od tada pokušava da preživi zahvaljujući ponudi na internetu koja se plaća.

Krajem prošle godine na iznenađenje svih glavni urednik Dožda, Mihail Sigar, najavio je svoje povlačenje. On je rekao da želi da se posveti drugim projektima. Ali glasine su govorile da je morao da ode zbog knjige koje je kritična prema Kremlju.

(DW)

Podelite ovu stranicu!