Umro je Vaclav Havel, veliki Evropljanin

18 Dec 2011

U žiži Havelovog interesovanja je bio i krvavi raspad bivše Jugoslavije, koji je doživljavao kao sukob protiv zla oličenog za njega pre svega u režimu srpskog i jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića

?eška je danas izgubila glavnu li?nost otpora ?eha i Slovaka komunisti?kom režimu, po?ev od disidentske Povelje 77 do “plišane revolucije” 1989. godine, dramskog pisca koji je poput junaka svojih apsurdnih drama skoro iz zatvorske ?elije ušao u predsedni?ki zamak Hrad?ani.

Poslednjeg predsednika ?ehoslova?ke i prvog, dugogodišnjeg predsednika ?eške, Vaclava Havela ?ija su harizma, hrabrost i poštovanje koje je uživao u svetu davale i maloj nezavisnoj ?eškoj daleko ve?u, neo?ekivanu težinu na me?unarodnoj politi?koj areni.

Vaclav Havel preminuo je jutros u snu u svojoj slavnoj vikendici Hradecek na severo-istoku ?eške iscrpljen dugogodišnjim zdravstvenim problemima, saopštila je njegova portparolka Sabina Tan?evova.

Život Vaclava Havela bio je pun apsurda i preokreta kao i njegove drame. “Proživeo sam buran život, interesantno, avanturisti?ki iako sam ja sam ?ovek koji sukobe i avanture izbegava”, kazao je jednom prilikom Havel.

Kao buržujsko dete iz poznate preduzetni?ke porodice, bliske i filmskim krugovima me?uratne ?ehoslova?ke, posle pobede komunista na izborima 1948. Havel nije smeo da studira i završio je školu za hemijskog laboranta.

Prve eseje i tekstove objavio je 1955. godine a u svojoj velikoj ljubavi, pozorištu po?injao je kao fizi?ki radnik. Talenat mu je omogu?io da se 1960-tih godina probije i kao  dramaturg u praškom Pozorištu Na zabradli.

Njegovi kriti?ki tekstovi i istupanja protiv komunisti?kig režima, kao i osnivanje disidentskog pokreta Povelja 77 zajedno sa istomišljenicima odveli su ga tri puta u zatvor, gde ga je komunisti?ki režim držao ukupno pet godina.

Sasvim je logi?no bilo da upravo Havel stane na ?elo “plišanoj revoluciji” posle brutalnog razbijanja legalnih studentskih demonstracija 17. novembra 1989. godine kao jedan od najpoznatijih ?ehoslova?kih disidenata u svetu, iako je za njega znalo vrlo malo ljudi u domovini. Eufori?no je do?ekan kao iskupitelj svih grehova ?ute?e ?ehoslova?ke ve?ine u decenijama komunizma i njene pre?utne kolaboracije sa režimom.

Kada se posle 13. godina sa pauzom od pola godine na ?elu ?ehoslova?ke, pa ?eške, ugasio Havelov simbol na Hrad?anima, veliko neonsko srce u februaru 2003. godine kada je vlast predavao sadašnjem predsedniku ?eške Vaclavu Klausu, naj?itaniji ?eški dnevnik Mlada fronta Dnes zamolio je ?itaoce da ocene tu dugu Havelovu 1989/2003 školsku godinu. Završio je uspehom vrlo dobar. Od deset “predmeta” ?istu peticu Havel je dobio iz tri: za svoj angažman u spoljnoj politici, zasluge što je ?eška ušla u NATO, a na samitu u Kopenhagenu pozvana i u Evropsku uniju, za majstorstvo s kojim je svoje misli i vizije preto?io u melodi?an ?eški jezik u govorima koje je uvek pisao sam. Najgore, ?istom dvojkom je “u?enik” Havel prošao zbog pomilovanja i abolicija koje je delio. Osrednjom trojkom je ocenjeno njegovo delanje na doma?oj politi?koj sceni, verovatno i zato što je ?esto podse?ao naciju da ga “nije izabrala zato da joj laže” i nije oklevao da saopšti svojim ?esima neprijatne istine o njima samima. Za odnos prema narodu zaradio je jaku ?etvorku.

Iako je Havel uvek govorio da bi želeo da ga istorija zapamti kao dramskog pisca a pred smrt se oprobao i u filmu, režiraju?i ove godine i svoju poslednju dramu “Odlaženje”, svet ga pamti kao državnika, a pre svega neumornog borca za ljudska prava i politiku
koja ne gura na margine moral.

U žiži Havelovog interesovanja je bio i krvavi raspad bivše Jugoslavije, koji je doživljavao kao sukob protiv zla oli?enog za njega pre svega u režimu srpskog i jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševi?a. Havel je me?u prvima tokom rata u Bosni tražio da se bombarduju vojni položaju bosanških Srba, 1995. godine u Vašingtonu a podržao je i bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine uveren da je to manje zlo – humanitarna intervencija s ciljem da se spre?i ve?e humanitarna katastrofa na Kosovu. “Sve što radite kosovskim Albancima kao da radite meni”, poru?io je tada Havel srpskim piscima koji su ga podsetili da je upravo u Beogradu bio ?itan, prevo?en i da su mu u srpskim pozorištima dok je bio zabranjen u ?ehoslova?koj izvo?ene drame.

Havel je, me?utim, prvi u ?eškoj a me?u prvima u svetu pozdravio promene 5. oktobra 2000. godine u Srbiji, pad režima Slobodana Miloševi?a. Na zasedanju Svetske banke i Me?unarodnog monetarnog fonda u Pragu te godine javno je prvi ?estitao pobedu na izborima Vojislavu Koštunici. Otvorena vrata i podršku od Havela svih tih godina imala je srpska opozicija Slobodanu Miloševi?u, a ubrzo nakon promena na vlasti u Beogradu, do?ekao je srda?no i tadašnjeg premijera Zorana ?in?i?a.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!