Umro čuveni britanski fizičar Stiven Hoking

14 Mar 2018

Mnogi su ga smatrali najvećim živim naučnikom na svetu

Stiven Hoking, brilijantni teoretski fizičar koji je nadvladao tešku motoričku bolest umro je danas u 77. godini, saopštio je portparol Univerziteta Kembridž.

Hoking je umro mirno u svom domu u Kembridžu u Engleskoj.

Najpoznatiji teoretski fizičar svog vremena Hoking je tako jasno govorio o misterijama svemira, vremena i crnim rupama da je njegova knjiga “Kratka istorija vremena” (A Brief History of Time) izdata 1988. godine postala medjunarodni bestseler a on jedan od najslavnijih naučnika od Alberta Ajnštajna do danas.

“Bio je veliki naučnik i izvanredan čovek čiji rad i nasledje će nastaviti da živeti još mnogo godina. Njegova hrabrost i upornost spojena brilijantnošću i humorom inspirisala je ljude širom sveta.. Nedostajaće nam zauvek”, napisala su u sopštenju njegova deca Lusi, Robert i Tim.

Iako mu je telo napadnuto progresivnom neuromotoričkom bolešću koja onesposobljuje i ograničava kretanje i govor kada je imao 21 godinu on je zapanjio lekare i živeo s tom fatalnom bolešću više od 50 godina.

Uprkos bolesti, poznatom i kao amiotrofična lateralna skleroza (ALS) ili Lu Gerigova bolest, nastavio je naučni rad, pojavljivao se na televiziji i oženio se drugi put. Zbog bolesti progresivno mu je onesposobljeno kretanje, bio je u kolicima skoro potpuno paralizovan a govorio je preko mašine.

Mnogi su ga smatrali najvećim živim naučnikom na svetu.

Hoking je takodje bio kosmolog, astronom, matematičar i autor brojnih knjiga uključujući i kultnu “Kratku istoriju vremena” koja je prodata u više od deset miliona primeraka.

Sa kolegom fizičarem Rdžerom Penrouzom, Hoking je spojio Ajnštajnovu teoriju relativiteta sa kvantnom teorijom, da nagovesti da bi univerzum i vreme počeli sa Velikim praskom i završili sa crnim rupama. Hoking je otkrio i da crne rupe nisu sasvim crne nego puštaju radijaciju i verovatno će posle izvesnog vremena ispariti i nestati.

Hoking je izuzetno mnogo unapredio naše znanje o crnim rupama one su singularitet u vremenu i prostoru, koji su uzrokovani masom dovoljnom da zakrivi prostor tako da je onemogućen prolazak svetlosnih talasa.

Rodjen je 8. januara 1942. godine. On je 1974. sa 32 godine postao jedan od najmladjih članova Kraljevskog društva (Royal Society) najprestižnije naučne institucije u Velikoj Britaniji.

Hoking je 1979. godine imenovan za profesora matematike na Univerzitetu Kembridž, zbog koga je napustio Oksford da bi studirao teorijsku astronomiju i kosmologiju.

U telu onesposobljenom bolešću bio je izuzetno brilijantan duh, fasciniran suštinom univerzuma, njegovim procesom formiranja i načinom kako bi mogao da završi.

“Moj cilj je jednostavan. On je potpuno razumevanje univerzuma shvatiti zašto postoji, kako postoji i zašto postoji”, govorio Hoking.

Stiven Hoking poznat je i po svojim filozovskim izjavama. Sledi nekoliko od njegovih najčuvenijih citata.

O pitanju zašto postoji univerzum:

“Ako na to nadjemo odgovor to bi bio najveći trijumf ljudskog razuma jer bi tada poznavali misao Boga i znali bi duh Boga” (Iz “Kratke istorije vremena”, 1988. godine)

O svojoj bolesti:

“Nada mi je svedena na nulu sa 21 godinom sve od tada je dobitak” (Intervju za Njujork tajms u decembru 2004. godine).

“Živeo sam pet decenija više nego što su mi prognozirali lekari. Pokušao sam dobro da iskoristim svoje vreme.. Zato što svaki dan može da mi bude poslednji želim da izvučem najbolje iz svakog minuta” (U dokumentarcu “Hoking” iz 2013. godine)

O svojoj slavi:

“Nedostatak moje slave je da ne mogu nigde da idem a da me ne prepoznaju. Ništa ne vredi da stavim naočare za sunce ili periku, kolica me izdaju” (Intervju za italijansku televiziju, decembar 2006)

O intelektualcima koji se hvale:

“Osobe koje se hvale o svojoj inteligenciji su gubitnici” (Razgovor za Njujork tajms, decembar 2004.)

O savršenstvu:

“Bez nesavršenosti vi i ja ne bismo postojali” (U dokumentarcu “Into The Univers”, na kanalu Diskaveri, 2010.)

O vanzemaljcima:

“Ako nas vanzemaljci posete jednog dana mislim da bi rezultat bio sličan onome što se desilo kada se Kristofer Kolumbo iskrcao u Americi, ne baš pozitivan rezultat za Indijance” (U dokumenarcu “Into the Universe”, Diskaveri kanal, 2010. godina)

O veštačkoj inteligenciji:

“Primitivni oblici veštačke inteligencije koje već imamo su se pokazali vrlo korisnim. Medjutim mislim da bi razvoj potpune veštačke inteligencije mogao da znači kraj za ljudsku rasu” (za BBC, decembar 2014)

O smrti:

“Živim sa perspektivom rane smrti 49 godina. Nije me strah smrti ali se ne žurim da umrem. Ima toliko stvari koje još treba da uradim” (Intervju za Gardijan, maj 2011.)

(Beta)

Podelite ovu stranicu!