Umesto građanske opcije etnička podela

26 Oct 2010

Ne postoji politička alternativa kojom bi se manifestovala vojvođanska građanska posebnost i to je problem

Ozbiljnijih pokušaja da se definišu vojvo?anski interesi u bližoj prošlosti uglavnom nije bilo, a situacija je takva da se u Vojvodini ne odlu?uje ni o njenim elementarnim stvarima. U Kikindi je u Kulturnom centru organizovana Tribina o tišini, a o decentralizaciji Srbije, odnosno o tome gde su mesto i položaj Vojvodine u državi, govorili su publicista Marko ?or?evi?, novinar Teofil Pan?i?, sociološkinja istorije Ana Devi? i istori?ar Bogoljub Savin, a moderator tribine bio je predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonji?.
Interesovanje nau?nih krugova na Zapadu za položaj Vojvodine, navela je Ana Devi?, intenzivnije se pojavljuje krajem devedesetih, kada je po?ela i mobilizacija za smenu režima u Srbiji, a pitanje koje se tada nametnulo jeste kakav može biti doprinos jednog multietni?kog regiona u budu?oj demokratizaciji Srbije. Donatori su me?utim, kako je primetila, 2004. prestali da odobravaju sredstva za projekte vezane za multietni?ke odnose. Kada su akademska istraživanja u pitanju, Devi? smatra da je Vojvodina veoma malo fokusirana:
– Pitanje Vojvodine je uvek negde na margini, njime su se razne oblasti sociologije bavile uglavnom u okviru fenomena etnofederalizma. U tim radovima u kojima se porede razli?iti regioni postavlja se pitanje da li je etnofederalizam kao model nešto što pomaže me?uetni?koj saradnji i koegzistenciji ili odmaže. Istraživanja pokazuju da su najbitniji faktori stabilnosti višenacionalnih sredina postojanje zajedni?kih politi?kih ciljeva i ekonomsko-društvena ravnopravnost etni?kih grupa.
Teofil Pan?i? smatra lošim to što politi?ke stranke u Vojvodini zauzele etni?ke pozicije i iz tih svojevrsnih busija nude bira?ima da se opredeljuju jedino po nacionalnom principu, kao da su one jedini reprezent politi?kih interesa glasa?a, ?ime se stvara model etni?kog federalizma koji je u prošlosti pokazao mnoge slabosti.
– Ne postoji politi?ka alternativa kojom bi se manifestovala ta vojvo?anska gra?anska posebnost i to je problem. Ono što je bila velika prednost na primer Istre u odnosu na Vojvodinu, jeste to što je Istra od samog po?etka, od izbora devedesetih, imala jaku politi?ku artukulaciju svojih ideja. Ve? na prvim izborima Istrani su glasali radikalno druga?ije od ostatka Hrvatske. Na svim slede?im izborima IDS je dobijao apsolutnu ve?inu u Istri i on drži opštinsku vlast u svim opštinama Istarske županije, dakle oni imaju jaku politi?ku snagu koja
gura istarske specifi?nosti. Mi takvu snagu nemamo, naše autonomisti?ke snage su uvek bile preslabe, nisu na pravi na?in artikulisale specifi?ni interes Vojvodine, i zbog toga mi nismo imali tu vrstu privilegije da se na taj na?in postavimo kao posebni, mada smo imali institucionalno bolje uslove. Me?utim, šta vredi kada vi tu instituciju ne ispunite sadržajem. Ako je vi ne artikulišete na politi?ki na?in, onda ona ostaje prazna ljuštura – tvrdi Pan?i? i isti?e da politi?ke elite unutar same Vojvodine nisu uspele da izbore za sebe tu vrstu respekta, da se postave kao ozbiljna snaga.

Vojvo?anima nedostaje borbenost

Savin je naveo da se u našim nau?nim krugovima smatra nezahvalnom temom baviti se vojvo?anskim pitanjima.
– Vasa Staji? je još posle Prvog svetskog rata primetio da je pitanje Vojvodine marginalizovano, a Jovan Cviji? mu je rekao veliku istinu: ”Ne?ete dobiti ništa što ne otmete”. Zahvaljuju?i ?ini mi se tom nekom  mentalitetu, nedostaje ta borbenost, ta politi?ka aktivnost, koja bi donela promene, to je ?injenica koju moramo imati u vidu.

I vojvo?anska krila “beogradskih partija” za autonomiju

– Ako vi prepoznate u nekom politi?ku snagu, toj ?ete se snazi priklanjati, a ako otkrijete slabost, vi ?ete od te slabosti bežati. Sada imamo paradoksalan primer da se neka vrsta autonomisti?kih ideja ne samo pojavljuje unutar tzv. autohtono vojvo?anskih partija, nego unutar vojvo?anskog krila nekih „beogradskih stranaka“.

Ubava ?ogo

(Autorka je polaznica edukativnog prpgrama NDNV-a “Profesionalno i antidiskriminaciono novinarstvo”)

Podelite ovu stranicu!