Uloga dijaspore u srbijanskoj ekonomiji

14 Dec 2010

Mnogi od nas su nešto pokušali i ostali su na kraju prevareni. Prvo treba počistiti u svojoj kući (ministarstvima) pa onda razgovarati o nekim projektima za ljude iz dijaspore

Građani Srbije na radu u inostranstvu ukupno pošalju u Srbiju oko 5 milijardi švajcarskih franaka, što čini 17 odsto društvenog dohotka zemlje. Novac koji zarade u inostranstvu Srbi koriste za izgradnju kuća i kupovinu stanova, a njih samo osam odsto je izjavilo da zaradu ulažu u otvaranje malih preduzeća. Ovo su zaključci studije Svetske banke o migracijama u Evropi i Srednjoj Aziji.
Zašto dijaspora Srbije ovako malo ulaže u Srbiju, govori i zaključak jednog od učesnika panela koji je nedavno održan u Sava Centru: “Mnogi od nas su nešto pokušali i ostali su na kraju prevareni. Prvo treba počistiti u svojoj kući (ministarstvima) pa onda razgovarati o nekim projektima za ljude iz dijaspore.”

Nema više praznih priča

Iz Ministarstva za dijasporu najavljuju promenu dosadašnjeg odnosa matice prema rasejanju koji, kako kaže, ubuduće neće biti protokolaran.
– Umesto protokolarnog, što je bilo do sve do nedavno, Ministarstvo za dijasporu će biti izrazito razvojno, što znači da će šanse tražiti u potencijalu partnerstva matice i dijaspore, gde pod partnerstvom podrazumevamo odnos u kome i jedna i druga strana ostvaruju sopstvene interese. Utemeljenje ovakvog odnosa ministarstvo će ostvariti kroz zakonska rešenja, ali i podsticajnim aktivnostima. Stvaranje preduslova za partnerstvo jedina je zdrava osnova odnosa matice i dijaspore. Naravno, matica je zahvalna za pomoć koju dijaspora upućuje, ali ona se mora ograničiti na decu bez roditelja, bolesne i stare. Za radno sposobne ljude važne su poslovne šanse i to je ono što matica i dijaspora treba da očekuju jedna od druge. Sigurni smo da će Srbija narednih godina moći da ponudi poslovne šanse srednjim i mladim generacijama u dijaspori i da će ih znalački iskoristiti. Sa druge strane, oni će doneti ekspertizu, dobru praksu, kontakte i sredstva, što će stvoriti poslovne šanse za ljude iz matice. Ministarstvo će u ovim aktivnostima uzeti aktivnog učešća stvaranjem baza podataka o poslovnim šansama i ljudima, nalaženjem podsticajnih programa i sredstava, motivacijom i medijskim aktivnostima – smatraju u Ministarstvu za dijasporu Srbije.

Sopstvene snage – šansa Srbije

Po oceni Edite Krunić, člana Poslovnog saveta Privredne komore Srbije iz Amerike, Srbija ima enorman potencijal da postane socijalno zdrava i ekonomski progesivna zajednica.
– Imamo izvanredne eksperte, ali se ne oslanjamo dovoljno na njih, uvek tražimo spas u strancima. Vlada Srbije treba da se okrene dijaspori kao jenom od najdragocenijih resursa. Naš narod je radan, inteligentan i vrlo snalažljiv. Srbi van zemlje se uvek pokažu među najuspešnijm i najproduktivnijim radnicima. Treba nastojati da se ti talenti ispolje i kod kuće. A to se može učiniti samo kada u pravnom sistemu ljudi dođu na položaje znanjem, radom, kvalifikacijama i kada zakon omogući unapređenje poštenim radom”.
Druga bitna stavka jeste značaj privrednog lobija, kaže Krunić i dodaje:
– Kao što je u Srbiji bio neophodan politički lobi ranije, pa i sada, isto tako nam je potreban i privredni lobi u Americi, koliko među dijasporom, toliko i za američke privrednike. Moj cilj je da se kroz rad sa Privrednom komorom Srbije informiše i edukuju ne samo Srbi o poslovnim mogućnostima i reformama u Srbiji, nego i Amerikanci. Plašim se da će sve ostati na obilaženju i ispitivanju tržišta sve dok se ne smiri politička situacija u zemlji (Kosovo, Haški tribunal…), mada imamo dosta značajnih projekata iz dijaspore, uključujući izgradnju višenameskog “Dijaspora centra” multimilionerskog projekta u blizini Beograda koji je zaustavljen dok se ne stabilizuje politička situacija, a i donesu mnogi zakoni, kaže Edit Krunić.

Transfer znanja

– Naši ljudi u Srbiji su brzo shvatili da postoje razne vrste investicija, ne samo finansijske, i da investicije koje donose transfer znanja i tehnologije su isto veoma dragocene, često čak i više od novčanih, zato što duže traju i omogućavaju našim privrednicima da budu profesionalni, produktivni i nezavisni, ističe Edit Krunić i nastavlja:
– Pristalica sam pozitivnog razmišljanja i optimista da će ovaj put Srbi uspeti da istraju, da će se kreirati jedna realna i temeljita vizija koja će ojačati Srbiju i uvesti je u prosperitet i bolju budućnost. Naši ljudi u dijaspori žele da pomognu i mnogo su pomagali. Međutim moj stav, kao i stav Kongresa srpskog ujedinjenja kome pripadam, jeste da su vremena “pomaganja” prošla. Ako zaista želimo trajnu saradnju i investicije iz dijaspore, moramo stvoriti uslove za zajedničku saradnju, gde će motivacija biti profit i poslovnost. Zapravo u Srbiji treba razvijati koncept da jedina prava i dugoročna vrsta saradnje jeste ona gde sve strane pobede i imaju zajedničku korist.

_____________________________________________________

Milica Čubrilo: Kako omogućiti dijaspori da više ulaže novca u Srbiju?

Mogućnosti za veća ulaganja su ogromne, imajući u vidu i materijalni i ljudski potencijal (akademska i poslovna dijaspora). Nedostajalo je samo njihovo umrežavanje (projektno orijentisano) sa maticom, pa su sredstva pristizala u Srbiju uglavnom kroz doznake i odlazila u ličnu potrošnju umesto u razvoj – kaže Milica Čubrilo, bivša ministarka za dijasporu Srbije.

Šta je potrebno uraditi da bi investitori iz rasejanja imali sigurnost?

– Za veća ulaganja su najpre potrebne dve stvari: pouzdane informacije o mogućnostima investiranja i poverenje. To ne isključuje jednu dozu rizika koja postoji kod svake investicije i u razvijenim zemljama, što je povezano sa tržišnim načinom poslovanja. Kao što se ni jedan investitor, bilo strani ili domaći ne može potpuno zaštiti od tržišnog rizika, to isto važi i za dijasporu.

Da li su postojali konkretni projekti od Minstarstva za ulaganje od strane dijaspore?

– Konkretni projekti za ulaganja takođe važe za sve investitore. To su trenutno: preduzeća u privatizaciji i stečaju, trgovanje hartijama od vrednosti na tržištu kapitala, grinfild investicije, koje pružaju velike mogućnosti i koje su dosta povezane sa uslovima koji se nude na lokalnom nivou. Konkretno, Ministarstvo za dijasporu je, pored opštih, institucionalnih mogućnosti za ulaganje, pokušalo je da približi dijaspori konkretne projekte lokalne samouprave, kao i mogućnosti u oblasti etno-turizma (u saradnji sa Ministarastvom za ekonomiju i regionalni razvoj).

Mile Bijelić

(autor je polaznik edukativnog programa Nezavisnog društva novinara Vojvodine pod nazivom “Profesionalno i antidiskriminaciono novinarstvo”)

Podelite ovu stranicu!