Ukrajina ponovo uvela regrutaciju

01 May 2014

Ukrajina je ponovo u četvrtak uvela regrutaciju zbog pogoršanja situacije na istoku i jugu zemlje, gde nedeljama traje proruska oružana pobuna

Ruski ataše u Kijevu proglašen je personom non grata po optužbi za špijunažu, a ruski separatisti ušli u zgradu tužilaštva u Donjecku. Ukrajina ponovo uvela regrutaciju zbog situacije na istoku. Ruski predsednik Vladimir Putin poru?io je u telefonskom razgovoru nema?koj kancelarki Angeli Merkel da je povla?enje jedinica ukrajinske armije sa jugoistoka zemlje klju?no za smirivanje krize.

Ukrajina je ponovo u ?etvrtak uvela regrutaciju zbog pogoršanja situacije na istoku i jugu zemlje, gde nedeljama traje proruska oružana pobuna, saopštilo je ukrajinsko predsedništvo.

Prelazni ukrajinski predsednik Oleksander Tur?inov potpisao je u ?etvrtak ukaz o tome koji odmah stupa na snagu, u kojem se navodi da se regrutacija proglašava “obzirom na pogoršanje situacije na istoku i jugu zemlje.. ja?anje proruskih oružanih jedinica, preuzimanje kontrole nad javnim upravama i nad vojnim jedinicama što ugrožava teritorijalni integritet”, navodi se u saopštenju.

Regrutacija obuhvata muškarce stare od 18 do 25 godina koji nemaju pravo da budu oslobo?eni vojne obaveze po nekom osnovu.

Pobunjenici su u ?etvrtak zauzeli kancelariju regionalnog tužioca u isto?nom gradu Donjecku, a ve? imaju kontrolu nad javnim zgradama u desetak gradova na istoku.

Ruski predsednik Vladimir Putin je kazao nema?koj kancelarki Angeli Merkel da je klju?no za rešenje ukrajinske krize povla?enje ukrajinskih snaga, okon?anje nasilja i pokretanje nacionalnog dijaloga.

Istovremeno, nema?ka kancelarka, koja je inicirala razgovor telefonom sa ruskim predsednikom, zatražila je od njega da pomogne u osloba?anju sedam vojnih posmatra?a OEBS-a, koje je 25. aprila zarobila proruska milicija optužuju?i ih da su “NATO špijuni”.

U saopštenju Kremlja se isti?e da su oba lidera “ukazali da je važno maksimalno iskoristiti posredni?ki potencijal OEBS-a u Ukrajini”.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je u ?etvrtak u Limi da se Rusija zalaže za dijalog u Ukrajini pod okriljem OEBS-a kako bi se pronašlo rešenje za krizu u toj zemlji.

“Vlasti u Kijevu moraju da uspostave dijalog sa predstavnicima naroda na jugu i istoku zemlje. Rusija smatra da taj dijalog treba da se uspostavi pod pokroviteljstvom OEBS-a. Nadamo se da ?e naše zapadne kolege koje se i dalje skepti?ne prema toj ideji pustiti Ukrajince da pokrenut taj dijalog bez mnogo prepreka”.

Lavrov je u sredu u Santjagu rekao da su zvani?nici SAD i EU pre nekoliko dana blokirali takvu inicijativu i da je to “žalosno”.

Kijev: Ruski ataše uhva?en dok je špijunirao

U me?uvremenu, ruskom atašeu Kirilu Kolju?kina u Kijevu nare?eno je da napusti Ukrajinu, zbog sumnji za špijunažu.

“Ataše vojne mornarice u Ambasadi Rusije u Ukrajini proglašen je osobom non grata, koja je povezana sa informacijama o njegovim aktivnostima koje nisu u saglasnosti sa diplomatksim statusom koji ima”, navelo je Ministarstvo.

Ukrajinski mediji javljaju da su “ukrajinske službe bezbednosti privele Kolju?kina 30. aprila u trenutku njegove špijunske aktivnosti a zahvaljuju?i svojoj uspešnoj kontraobaveštajnoj operaciji”.

Ukrajina optužuje Rusiju da je isplanirala i dovela do pada gradova na istoka zemlje koji su preuzeli proruski separatisti u poslednjih nekoliko meseci.

Rusija negira da je u?estvovala u pobuni, ali isti?e da ima pravo da interveniše kako bi zaštitila Ruse i rasporedila je na desetine hiljada trupa duž granice.

U glavnom gradu Ukrajine, Kijevu, sino? su održane najavljene takti?ko-specijalne vežbe, odnosno reagovanje na scenario eventualnog zauzimanja upravnih zgrada.

Kako navode mediji, pripadnici Uprave za državno obezbe?enje i Predsedni?kog puka, proveravali su bezbednost administrativnih zgrada, skloništa i izvora vode za pi?e.

U sredu je privremeni predsednik Ukrajine Oleksandr Tur?inov kazao da se armija nalazi u stanju pune borbene gotovosti zbog pretnje ruske invazije.

On je bio kriti?an zbog “bespomo?nosti” snaga bezbednosti koje nisu “u stanju da ispune svoju dužnostu u zaštiti gra?ana”.

Masovna proslava 1. maja na Krimu

U me?uvremenu, na istoku Ukrajine u ?etvrtak nema ve?ih incidenata.

U ?etvrtak se oko 100.000 ljudi okupilo povodom 1. maja, Me?unarodnog praznika rada, u krimskom gradu Simferopolju, što je najve?i javni skup u istoriji grada, rekao je vršilac dužnosti predsednika Republike Krim Sergej Aksjonov.

Kriza u Ukrajini bi?e glavna tema razgovora nema?ke kancelarke Angele Merkel i ameri?kog predsednika Baraka Obame u Vašingtonu ove sedmice.

Merkelova i Obama ?e razgovarati u petak o mogu?im novim sankcijama protiv ruske ekonomije, rekli su nema?ki zvani?nici uo?i njene dvodnevne posete Vašingtonu.

Hening Rike, ekspert za ameri?ko-nema?ke odnose, rekao je da ?e Merkelova pokušati da otkloni ameri?ku bojazan da bi Nema?ka mogla da odustane od daljih sankcija zbog bliskih ekonomskih veza sa Rusijom.

SAD i Evropska unija uvele su nove sankcije Moskvi po?etkom sedmice zbog krize u Ukrajini.

Pomo? MMF Ukrajini od 17 milijardi dolara

Me?unarodni monetarni fond (MMF) odobrio je plan pomo?i od 17 milijardi dolara Ukrajini, navode?i da je “hitna akcija” pomo?i toj zemlji bila neophodna.

Zeleno svetlo za odobravanje tog programa omogu?io je deblokadu prve rate od 3,2 milijarde dolara, kao hitnu pomo? Ukrajini koja je na ivici bankrota.

“Hitna akcija bila je neophodna”, rekla je generalna direktorka MMF-a Kristin Lagard posle sastanka upravnog odbora te organizacije, ?ija je ?lanica i Rusija.

Plan MMF-a koji predvi?a pomo? od 14 do 18 milijardi dolara, trebalo bi da otvori put i za druge donatore, poput EU i Svetske banke, da izdvoje sredstva za tu zemlju u iznosu od 27 milijardi dolara, koliko joj je potrebno da se izvu?e iz krize.

Naredna sredstva MMF-a, me?utim, ne?e biti ispla?ena Kijevu, ukoliko vlasti ne sprovedu program oštrih ekonomskih mera koje prema Fondu predstavljaju osnovu za “trajan” rast privrede.

“Postoji rizik u sprovo?enju ovog plana. Novo izbijanje napetosti sa Rusijom i problemi na istoku zemlje predstavljaju veliku opasnost u pogledu ekonomske perspektive te zemlje”, dodala je Lagardova, ukazuju?i na “geopoliti?ke” napetosti izme?u Kijeva i Moskve.

(Dragan Štavljanin, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!