Ukrajina: Birači kaznili nacionaliste

01 Nov 2014

Samo nekoliko radikalnih nacionalista dobiće mesto u ukrajinskom parlamentu. Stranka „Svoboda“ je pre svih ta koja je doživela debakl na izborima. Posmatrači govore o razlozima neuspeha

Za mnoge je bilo iznenađenje to što desničarska stranka „Svoboda“ na prevremenim parlamentarnim izborima u Ukrajini nije prešla izborni cenzus. Na poslednjim parlamentarnim izborima 2012. godine ta stranka je osvojila više od deset odsto glasova. Ona je tada dobila 37 poslaničkih mesta u parlamentu, a ubuduće će imati verovatno samo šest koji će dobiti direktni mandat.

Posledice poraza „Svobode“ najuočljivije su u njihovom nekadašnjem glavnom uporištu, na zapadu Ukrajine. Stranka je ostvarila lošiji izborni rezultat u svim regionima. Tako na primer, na području Ljvova ni jedan njihov kandidat nije odneo pobedu ni u jednom izbornom okrugu.

Zapadni Ukrajinci vežbaju otvorenu kritiku

Građani Ljvova ne kriju da su razočarani tom strankom. Na ulicama grada „Svoboda“ se otvoreno kritikuje. „Žalim što sam ranije glasao za te ljude. Oni su u parlamentu samo vikali i tukli se. Nisu sposobni za više i iz toga nisu ništa ni naučili“, kaže ozlojeđeno preduzetnik Orest.

Skoro svi s kojima razgovarate u Ljvovu kažu da se stranka „izblamirala“. „Oni su se ponašali neprikladno, a to je pogodovalo samo ruskim medijima. A da ne govorimo o tome da između njihovih reči i dela leže čitavi svetovi“, kaže penzionerka Slava. I ona je pre dve godine glasala za „Svobodu“. „Oni su često bili agresivni, a nama je potreba tolerancija. Ne može se biti tako nerazumno radikalan, pre svega ne po pitanju jezika“, naglašava ona. Stranka je zahtevala vraćanje zakona koji bi omogućio da ruski jezik u pojedinim područjima Ukrajine ima status regionalnog jezika.

Radikalizam više nije poželjan

Razlozi za neuspeh stranke „Svoboda“ su brojni, smatra politikološkinja Oksana Dačakivska. Ona kaže da se i na zapadu zemlje, gde je stranka ranije imala veliku podršku, raspoloženje birača promenilo od radikalnog ka umerenom. Osim toga, angažman „Svobode“ u parlamentu nije imao neki poseban efekat. „I na protestima na kijevskom Majdanu stranka je bila u senci“, kaže Dačakivska.

Osim toga, „Svboda“ nije položila test kada je bila u vlasti. U Kijevu je ta stranka bila kratko bila u vladi. Nešto duže učestvovala je u upravljanju u gradskim vlastima Ljvova. „Ali ni tamo nisu nešto posebno postigli“, kaže Dačakivska. Tako je, prema njenim rečima, biračima postalo jasno da radikalizam ne predstavlja konstruktivnu politiku.

Stranački skandali uplašili birače

Politikolog Henadij Šipunov polazi od toga da danas još samo oko pet odsto Ukrajinaca ima simpatije za nacionalističke ideje koje zastupa „Svoboda“. Prema njegovom mišljenju razloge za znatno bolji ishod izbora 2012. godine treba tražiti u kompletnoj tadašnjoj političkoj situaciji. Brojni ljudi su tada, kako kaže, glasajući za „Svobodu“ želeli da kazne autoritarni režim vladajuće stranke „Partija regiona“ predsednika Viktora Janukoviča.

I Šipunov je uveren da „Svoboda“ nije ispunila očekivanja birača. „Ljudi su hteli da vide konkretne rezultate, ali njih nije bilo“, kaže taj stručnjak. Osim toga, ljudi su se nadali da će stranka biti iskrenija. Međutim, ona je na sebe samo skretala pažnju skandalima. Bio je to na primer slučaj sa poslanice „Svobode“ Irinom Farion. Ona je pokušala da sakrije svoju komunističku prošlost. I političarka Irina Seh naštetila je stranci. Nakon što je imenovana za guvernerku okruga Ljvov, ona nije želela da odustane od poslaničkog mandata, iako to nalaže zakon. „Pre samo dve godine birači su imali poverenje u tu stranku, ali su joj, nakon svih tih skandala, sada dali ocenu – nedovoljan“, kaže Šipunov.

(Halina Štadnik, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!