Ugroženi izvori voda u Vojvodini

21 Sep 2011

Zbog nedostatka finansijskih sredstava Vojvodina će ozbiljne probleme sa vodosnabdevanjem i zaštitom voda u potpunosti rešiti tek 2030. godine

“Tretman pitkih i otpadnih voda u AP Vojvodini je nezadovoljajući, a ugroženost podzemnih voda – velika! Najbolja, odnosno, najpitkija voda nalazi u Sremu, dok je ona u severnoj Bačkoj i centralnom i severnom Banatu – slabijeg kvaliteta”, rekla je Nada Lazić, pomoćnica pokrajinskog sekretara za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, na prezentaciji tehničkih rešenja češke kompanije BMTO za vode Vojvodine. Na prezentaciji, koja je održana u Skupštini AP Vojvodine, ova renomirana kompanija predstavila je tehničke informacije o postrojenjima za preradu voda i kanalizacionim sistemima, kao i moguća rešenja za vodoprivredna preduzeća.

Profesor Božo Dalmacija je, u uvodnom predavanju, objasnio u kakvom je stanju vodosnabdevanje i zaštita voda u Vojvodini. On je istakao da se 90 odsto stanovništva pokrajine snabdeva se pitkom vodom iz vodovoda, a da oko 190 hiljada domaćinstava u 91 naseljenih mesta u Vojvodini nema tu privilegiju.

“Voda kao prirodni resurs u Vojvodini ima veći procenat arsena od dozvoljenog, kao i veću koncentraciju natrijuma i nekih drugih hemijskih supstanci. Zato ona mora pažljivo da se prerađuje i distribuira”, rekao je Dalmacija.

U Strategiji vodosnabdevanja i zaštite voda u AP Vojvodini ističe se da prioritet u rešavanju ovih problema treba da imaju ona područja koja su ugrožena povećanom koncentracijom arsena – uzročnikom povećanog oboljenja građana od raka debelog creva. „Osam puta veću, od zakonom dozvoljene koncetracije arsena od 10 µg/l, imaju pijaće vode opštine Bački Petrovac, Temerin, Novi Kneževac, Subotica, Senta i Srbobran”, navodi se u ovom dokumentu.

Za rešavanje problema vodosnabdevanja i zaštite voda u AP Vojvodini neophodno je izdvojiti skoro milijardu i po evra. S obzirom na sadašnje mogućnosti investiranja u ovu oblast, Strategija će, po planu, biti sprovođena narednih 20 godina.

Poredeći iskustva, predstavnici češke delegacije istakli su da je situacija u Vojvodini uporediva sa situacijom u Češkoj na početku devedesetih godina prošloga veka. Rešavanje problema u Češkoj otpočelo je finansiranjem iz nacionalnih fondova, prevashodno iz Fonda za zaštitu životne sredine, a od 2004. godine, kada je Češka postala član EU, pitanje pitke i otpadne vode rešeno je uz pomoć evropskih fondova i u naseljima ispod 2.000 stanovnika.

Do 1989. godine u Češkoj  je nadoknada po kubiku pitke i otpadne vode bila skoro zanemarljiva, 35 puta manja od današnje, koja iznosi od jednog evra po kubiku za otpadne vode do dva evra za pitku vodu. Jednaku cenu plaćaju i fizička i pravna lica, za razliku od Srbije, gde pravni subjekti plaćaju tri puta veću cenu od domaćinstava.

„Troškovi uklanjanja arsena iz pijaćih i otpadnih voda za protok od jednog litra u sekundi približno iznose od 15.000 do 18.000 evra”, istakli su predstavnici kompanije BMTO.

Duško Medić

Podelite ovu stranicu!