UGLJEŠA BELIĆ: Mantra o velikom reformatoru

30 Mar 2017

Da je bilo lustracije, ne bi nam se ponovo desio Aleksandar Vučić, čovek koji nosi ogromnu odgovornost za ratove i najveći civilizacijski pad Srbije u istoriji, tokom devedesetih godina

Me?u mnogobrojnim “?udnim” izjavama predsedni?kih kandidata, naro?ito op?injavaju?a bila je ona sa konvencije kandidata AV, održanog u Beogradu pre nekoliko dana. Izjava se ticala prisustva nekadašnjeg nema?kog kancelara Gerharda Šredera na pomenutom skupu. Predsedni?ki kandidat AV tada je rekao da je Gerhard Šreder “najve?i evropski reformator i tvorac mo?ne nema?ke privrede“.

Da li to zna?i i da je predsedni?ki kandidat AV veliki reformator i da ?e stvoriti mo?nu srbijansku, a verovatno i svesrpsku mo?nu privredu uz neupitnu podršku Nema?ke?!

Pri?a je naravno epskog karaktera, jer okruženje i prošlost ovoga kandidata govore da je sklon epici sa jakim osloncem na najšire društvene slojeve, kojima se obra?a sa najve?im mogu?im poštovanjem i namerom da ih kao edukuje, u ovom slu?aju cilj edukacije jeste tzv. evropski put Srbije. Dodao bih, sa istovremenim osloncem na Rusiju. Pošto su ciljevi visoki i naravno da zahtevaju velika odricanja, da se ne bi izgubili u njima, posežemo, ali samo malo, svakako i u razumnoj meri, za hronologijom.

Naime, Šreder je bio nema?ki kancelar, kao kandidat nema?ke Socijaldemokratske partije u periodu od 1998 do 2005. godine. U to doba, naš predsedni?ki kandidat bio je u jeku vaspostavljanja svoje ministarske pozicije, i to informisanja u Vladi Mirka Marjanovi?a tokom bombardovanja SRJ 1999. Pre toga je u nekoliko mandata ve? bio republi?ki i savezni poslanik stranke ?iji je akronim SRS, a predsednik još uvek Vojislav Šešelj. Dakle, naš budu?i veliki reformator je bio ministar u Vladi države u ?ijem je bombardovanju, izme?u ostalih, koalirao i „najve?i evropski reformator“, i to zbog masovnog kršenja ljudskih, manjinskih i gra?anskih prava vlasti kojoj je pripadao i AV. Još u ve?em ?udu sam bio kada ugledah i fotografiju posle konvencije, na kojoj pored pomenuta dva reformatora, prošlog i budu?eg, stoji i ?ovek sa spornom diplomom sa osnovnih i master studija koju je stekao u šezdesetim godinama svog života na jednoj privatnoj visokoobrazovnoj ustanovi iz Sremskih Kalovaca. Koliko shvatam, njemu, kao i Šrederu ipak sledi zaslužena penzija i zvanje po?asnog gra?anina Pekinga!

Ne sumnjam uopšte u nema?ka i evropska iskustva Šredera, kao i u konstataciju da je on bio „najve?i nema?ki reformator“, pogotovo što je od tog vremena prošlo ve? skoro dvadest godina i stvar je lepog vaspitanja odnositi se prema njemu s poštovanjem. On svoje penzionerske dane provodi savetuju?i razne politi?ke i privredne li?nosti iz tre?eg i nerazvijenog sveta ne udubljuju?i se posebno u detalje, i to je u redu, budu?i da prošlost ne baca sumnju na njegov lik i delo.

Problem koji ja imam jeste sadržan u ?injenici da pamtim dešavanja u Vojvodini i SRJ iz poslednje decenije prošlog veka. Pamtim razne likove u vojnim uniformama i ?izmama koji su bili malo politi?ari, a malo vojnici u službi otadžbine i koji su maštali o granici srpskog sveta na liniji Karlobag-Karlovac-Virovitica, i pri tome špartali po raznim RS i RSK, gra?anski rat i raspad Jugoslavije, pamtim pola miliona prognanih i proteranih iz Hrvatske i Bosne, pa onda potpuno urušavanje celokupnog privrednog i finansijskog sistema sa najve?om inflacijom u istoriji ljudskog društva, urušavanje zdravstvenog i obrazovnog sistema, listu od 300 zvani?nika kojima je bio zabranjen ulazak u zemlje EU i SAD, plja?kaške privatizacije, ukidanje svake autonomije Vojvodine zarad vajnog ujedinjenja i proglašavanje svakog gra?anskog i autonomisti?kog stava za izdajni?ki. Onda dalje, pamtim i iseljavanja pod pritiskom, predloge za humanu deložaciju, Srbislavce, prisilne regrutacije, dramati?nu promenu etni?ke strukture u Vojvodini, konstantan odlazak mladih i to sve nije bilo dovoljno, nego su posegli i za Kosovom, žele?i da naprave Kosovo bez Albanaca, što je rezultiralo „NATO agresijom 1999“ .

Svakako da prošlost treba ostaviti istori?arima da je prou?avaju, glasi jedna od ?esto koriš?enih fraza našeg vremena. Dodao bih svoj stav, slede?i Fevra, da istorija ipak nije prevashodno nauka o prošlosti ve? o sadašnjosti. Kada to sve sastavimo i rastavimo, name?u mi se samo dva mogu?a rešenja: prvo rešenje bi bila upotreba komande delete iz Windows programa i onda lepo, svi se probudimo pro?iš?eni, nasmejani i neoptere?eni, jer su nam se?anja selektivno obrisana a naro?ito problemati?na se?anja na neke ljude i doga?aje. Drugo rešenje jeste civilizacijska tekovina i zove se lustracija. Kada se ono primeni, bili bismo obezbe?eni od prisustva proskribovanih li?nosti i politi?kih stranaka, a mi kao društvo bismo imali razloga da budemo ponosni na stepen društvene odgovornosti i bili bar za stepenicu više u svom evolucijskom razvoju i od pre neku deceniju sastavni i ravnopravni deo Evrope.

Strepim da bi reformatori u svom reformskom zanosu mogli da posegnu za tzv. tre?im putem. Ne bi bilo prvi put i kožne ?akšire nam u tom slu?aju ne bi pomogle!

Autor je istori?ar iz Novog Sada

Foto: N1

Podelite ovu stranicu!