Udruženje Pančevački ratari: Agrarani budžet zakinut, ratari nemaju šansu da prežive 2018

04 Dec 2017

"Ovakve državne intervencije ne bi preživeli ni najbolji nemački ili drugi zapadnoevropski farmeri"

Udruženje Pančevački ratari ocenilo je da Vlada Srbije i ministar poljoprivrede ne poštuju, niti uvažavaju sopstvene zakone u kreiranju agrarnog budžeta, koji će u 2018. godini biti manji za skoro 20 milijardi dinara.

– Poštujući, uvažavajući i primenjujući sopstvene zakone Vlada Republike Srbije je trebalo da izdvoji za agrarni budžet u 2018. godini 60 milijardi dinara, što iznosi pet odsto nacionalnog budžeta po važećem zakonu o podsticajima koji određuje minimalan iznos. Pošto je Vlada usvojila agrarni budžet od 40.5 milijardi dinara, jasno se vidi da nedostaje još 19.5 milijardi dinara – ukazuje Udruženje.

U saopštenju udruženja Pančevački ratari napominje se i da ministar poljoprivrede nema nikakvog osnova za izražavanjem zadovoljstva postignutim iznosom agrarnog budžeta za 2018. godinu, jer je veći iznos agrarnog budžeta za ovu godinu u visini od 43.778 milijardi dinara već potrošen i nedostaje još oko pet milijardi dinara za isplatu zaostalih subvencija poljoprivrednicima.

– Sada je sasvim jasno da rebalansa budžeta za ovu godinu neće biti, pa će se agrarna dugovanja preneti u 2018. godinu i time značajno umanjiti već umanjen budžet za agrar. To će za posledicu imati veoma restriktivna sredstva za agrar, koji je na ,,izdisaju’’ i zbog ovogodišnje ekstremne suše zahteva mnogo više podrške države stvaraocima novih vrednosti – navodi se u saopštenju.

U osvrtu na aktuelne događaje na berzi pšenice, kukuruza i soje Pančevački ratari upozoravaju da zabrinjavajuće padaju cene svih najvažnijih ratarskih kultura u odnosu na prošli mesec. Nakon ekstremne suše i značajno umanjenog roda nije došlo do povećanja cena, već se dešava suprotno i “već sad alarmantno ukazuje da se dešava nešto nelogično”.

Podsećaju da su sušne 2012. godine cene osnovnih ratarskih kultura bile znatno veće nego danas: kukuruz se sa njive prodavao za 27-28 dinara po kilogramu, pri prosečnom rodu od 4 tone po hektaru, a sada je otkupna cena iz ambara 17-18 dinara pri prosečnom rodu od jedva 3 tone po hektaru, suncokret je bio 55-56 dinara po kilogramu pri većem rodu od ovogodišnjeg, a sada je 36 dinara kilogram, pšenica je bila 27 dinara po kilogramu, a sada 17-18 dinara, dok je soja bila 67dinara po kilogramu, što je 25-30 dinara bilo više nego sada, a sve navedene cene su bez uračunatog PDV-a.

Dodaje se da je 2012. godine kurs dinara prema evru bio oko 100, a sada je 120 dinara, te da je dizel gorivo bilo 50 odsto jeftinije, kao i sav ostali repromaterijal za ratarsku proizvodnju.

Ratari su 2012. godine imali subvencije u visini od 12.000 dinara po hektaru na površini od 100 hektara, a sada svega 4.000 dinara po hektaru, na svega 20 hektara površine. Iz navedenih činjenica jasno se vidi da su subvencije ratarima umanjene 15 puta, ističu Pančevački ratari.

– Ovo ne bi preživeli ni najbolji nemački ili drugi zapadnoevropski farmeri. Imajući u vidu ove podatke i činjenice dolazimo do mnogo jasnije slike katastrofalne finansijske situacije sadašnjeg stanja naših poljoprivrednika. Stoga upozoravamo da bilo kakva administrativna intervencija države u pravcu daljeg pogoršanja ove katastrofalne finansijske situacije, s obzirom da lobisti, veletrgovci žitaricama, javno predlažu potpunu besmislenu intervenciju države za veštačko obezvređenje kukuruza, smatramo da može izazvati pravi cunami nezadovoljstva ratara, koji i bez tih besmislica nemaju realnu šansu da prežive 2018. godinu i obnove proizvodnju na nivou proste reprodukcije sa restriktivnom primenom agrotehnike. Veće šanse za spas su imali nesrećni putnici sa Titanika posle udara u ledeni breg od naših manjih i većine srednjih gazdinstava ratara – ocenjuje se u saopštenju.

(Autonomija, Agrosmart)

Podelite ovu stranicu!