Udruženja u pismu međunarodnim institucijama: Situacija u medijima je dramatično loša

20 Oct 2018

"Problemi na medijskoj sceni se svakodnevno usložnjavaju, multiplikuju i proizvode veoma loše efekte po medije, novinare, medijske slobode i medijski pluralizam“

Koalicija novinarskih i medijskih udruženja uputila je pismo međunarodnim institucijama i organizacijama u kojem su naveli da je situacija u medijima u Srbiji „dramatično loša“ i naveli veliki broj argumenata za to.

“Želimo da razumete kompleksnost i slojevitost problema sa kojima se susreću naši novinari i mediji, ali i građani, čije je ustavno pravo da budu istinito, potpuno i blagovremeno obavešteni o pitanjima od javnog značaja – po našem mišljenju ozbiljno ugroženo”, navodi se u pismu koje je upućeno na brojne adrese međunarodnih institucija i organizacija.

Dodaje se da su udruženja i asocijacije, i pored “veoma teške i dramatično loše” situacije u medijima, i dalje spremna za dijalog i saradnju sa predstavnicima vlasti, ukoliko to vodi ka rešavanju problema, o čemu između ostalog svedoči i činjenica da učestvuju u kreiranju nove Medijske strategije.

“Međutim, buduća Medijska strategija sama po sebi ne znači mnogo, čak i ako bude izuzetno kvalitetna, jer ona predstavlja samo obećanje Vlade Srbije da će u nekom narednom periodu postupati po njemu. A veliki broj strateških dokumenata u Srbiji ostao je samo spisak lepih, neostvarenih želja“, navela je ta koalicija.

Izrazili su bojazan da veliki broj profesionalnih medija u Srbiji neće ni dočekati nove zakone koji treba da proisteknu iz nove Medijske strategije, a pogotovo oni mediji koji su „izloženi snažnim i svakovrsnim političkim i ekonomskim pritiscima“.

„Problemi u medijskoj sferi u Srbiji su samo manjim delom posledica nesavršenosti zakonskih rešenja, a većim posledica nepoštovanja i ismejavanja zakona, odnosno nepostojanje vladavine prava. Praktično, to znači da, čak i ako dobijemo odlične zakone, samo po sebi to neće ništa značiti niti može biti garancija poboljšanja situacije u medijskoj sferi“, navodi se u pismu.

Dodaje se da su i važeći medijski zakoni iz 2014. godine od strane međunarodnih aktera i eksperata uglavnom pozitivno ocenjeni, a četiri godine posle postoje dramatični problemi u sferi medijskog tržišta, medijskih sloboda i medijskog pluralizma, o čemu svedoče sve relavantne analize, istraživanja i izveštaji.

„Podsetimo da je zbog važećih medijskih zakona Srbija dobila visoke ocene od relevantnih institucija u procesu evropskih integracija. Verujemo da je sasvim razumljiva naša bojazan da cilj vlasti ni sada, kao ni 2014. godine, nije da poboljša stanje na medijskoj sceni već da međunarodnoj zajednici stanje u medijima u Srbiji prikaže drugačijim nego što ono jeste. Unapred upozoravamo na mogućnost da vlast u Srbiji želi da proces izrade Medijske strategije prikaže kao ogroman korak napred i da će njime želeti da u senku baci sve druge probleme na medijskoj sceni“, navodi se u pismu.

Dodaje se da četiri meseca nakon početka dijaloga između Tima za dijalog, koji su formriala novinarska i medijska udruženja, i Koordinacionog tela Vlade Srbije, ne postoji niti jedan dokaz, sem verbalnih uveravanja, da vlast zaista ima političku volju i da je rešena da poboljša situaciju u sferi medija i medijskih sloboda, čime se ozbiljno dovodi u pitanje smisao i svrsishodnost otpočetog dijaloga.

„Istovremeno, problemi na medijskoj sceni se svakodnevno usložnjavaju, multiplikuju i proizvode veoma loše efekte po medije, novinare, medijske slobode i medijski pluralizam“, navodi se u pismu.

Optužili su predstavnike vlasti da javno prozivaju, vređaju, omalovažavaju novinare i medijske radnike, proglašavajući ih za naprijatelje društva ili „strane agente“, čime ozbiljno ugrožavaju njihovu bezbednost.

Optužili su predstavnike Poreske uprave da su na različite načine zloupotrebljavali svoj položaj i naneli „ogromnu štetu“ portalu Južne vesti.

Navodi se da su novinari izloženi pretnjama i raznim drugim oblicima ugrožavanja bezbednosti i da nemaju adekvatnu krivično-pravu zaštitu.

„Policija, tužilaštvo i sudovi su potpuno neefikasni u ovim slučajevima, pa napadi na novinare ostaju nerešeni i bez sankcija. Podsećamo takođe da u Srbiji sudski nisu razrešena ni ubistva novinara od pre 15 i više godina. Sa druge strane, nadležni državni organi pokazuju visok stepen efikasnosti kada su meta pretnji predstavnici vlasti. Počinioci budu po ubrzanom postupku pronađeni i sankcionisani“, navodi se u pismu.

Upozorili su da se u tabloidnim štampanim medijima dramatično povećava nivo kršenja Kodeksa novinara Srbije, a mediji koji najviše krše kodeks jesu oni koji su i najbliži vlasti i koji se velikim delom finansiraju iz javnih prihoda.

„U pitanju su mediji koji šire govor mržnje, koji prozivaju i blate one koji kritički misle o vlasti, kao i građane drugih nacionalnosti ili veroispovesti“, navodi se u pismu.

Dodaje se da je vlast potpuno blokirala i obesmislila rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM), zbog čega u sferi elektronskih medija vladaju „haos i bezakonje“.

Navodi se da slučaj državne novinske agencije Tanjug predstavlja jedan od najpoznatijih slučajeva kršenja zakona i ugrožavanja pravnog poretka u Srbiji, jer ta agencija još uvek aktivno radi, iako je još 31. oktobra 2015. godine, u skladu sa zakonom, donesena odluka o njenom gašenju.

„Ova agencija opstaje kao propagandno sredstvo u državnom vlasništvu, iako je zakonima iz 2014. godine država donela odluku da se povlači iz vlasništva medija. Osim toga, država je, protivzakonito, suvlasnik listova Večernje novosti i Politika, a takođe je protivno zakonu lokalna samouprava u Kragujevcu postala vlasnik prethodno privatizovane Radio-televizije Kragujevac“, navodi se u pismu.

Naveli su da država izdvaja izuzetno velika sredstva iz budžeta za medijsku sferu, ali “potpuno netransparentno, selektivno i diskriminatorski“.

Podsetili su na izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije, u kojem se ukazuje da od odluke političkih i ekonomskih elita gde će se oglašavati i koliko će novca za to potrošiti zavisi sudbina medijskih preduzeća.

„Da bi privukli oglase, tvrdi Savet, zaposleni u medijima trude se da izveštavaju u skladu sa interesima oglašivača, čime potiskuju u stranu Kodeks novinara, odnosno etičke principe profesije. Ovom intervencijom sredstva se usmeravaju u medije bliske vlasti, čime se stvara i ozbiljan disbalans na medijskom tržištu i diskriminacija ’nepoćudnih’ medija. Niko nema podatak kolika sredstva su u pitanju“, navodi se u pismu.

Dodaje se da je proces konkursnog sufinansiranja javnog interesa u medijskoj sferi vlast pretvorila u finansiranje medija bliskih vlasti i sopstvenoj promociji.

Navodi se da javni medijski servisi u Srbiji ne ispunjavaju svoje zakonske obaveze, koje im nalažu da moraju da rade u javnom interesu i da izveštavaju istinito, nepristrasno i potpuno, kao i da imaju nezavisnu uređivačku politiku pa istraživanja pokazuju da javni medijski servisi jesu mesto iz kojeg su suštinski prognani javni dijalog i kritičko mišljenje.

Dodaje se da veliki problem za novinarske i medijske organizacije predstavlja i činjenica da se vrši „ogroman politički pritisak na instituciju Poverenika za informacije od javnog značaja“.

„Od 2015. godine do danas organi javne vlasti su se čak 601 puta oglušili o rešenja Poverenika doneta po žalbama izjavljenih Povereniku zbog povrede prava na slobodan pristup informacijama. To je zastrašujući podatak“, navodi se u pismu.

Pismo su potpisali Nezavisno udruženja novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Asocijacija onlajn medija, Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija Lokal pres.

“Nadamo se da ćete, posle ovoga, još bolje razumeti našu sumnju u to da zaista postoji politička volja vlasti da se, u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, problemi u medijskoj sferi rešavaju”, navodi se u pismu.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!