Ubijene 33 žene u porodičnom nasilju, uprkos pokušajima prevencije

25 Nov 2015

Najstrašniji ovogodišnji primer je Kanjiža, u kojoj je ubijeno sedam žena i dva muškarca

Mreža SOS Vojvodina, koja se bavi pružanjem podrške ženama žrtvama nasilja u partnerskim i porodičnim odnosima, upozorila je danas da su od početka godine u Srbiji ubijene 33 žene u ovom kontekstu, te da taj broj svake godine raste iako je država preuzela određene obaveze u njegovom sprečavanju.

Predstavnica SOS mreže Marija Srdić rekla je na konferenciji za novinare da je osmišljena i kampanja “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”, koja za cilj ima da upravo državne organe i ključna ministarstva podseti da je Srbija 2013. godine ratifikovala i Konvenciju protiv nasilja nad ženama Saveta Evrope, ali da je ne primenjuje i da ništa od tada nije urađeno.

Predstavnica organizacije Iz kruga Vojvodina Ivana Nikolić, koja se bavi pravima žena sa invaliditetom, rekla je da je od ratifikovanja Konvencije do danas, jedino Pokrajinska vlada učinila prvi korak, odnosno na pokrajinskom nivou usvojila Program za zaštitu žena od nasilja u porodici z aperiod 2015. do 2020.

“Želimo da opomenemo Vladu Srbije i ministarstva da se statistika koja govori o ubijenim ženama godišnje kreće oko 30 do 40 slučajeva, što je na nivou Evrope svrstava među one zemlje sa visokom stopom ubistava žena. To je ono što je poražavajuće”, rekla je Nikolić.

Ona je dodala da je najstrašniji ovogodišnji primer Kanjiža, u kojoj je ubijeno sedam žena i dva muškarca, nakon što je nadležnima prijavljivano nasilje, ali oni nisu adekvatno reagovali, jer se ovakve prijave prepoznaju kao porodične svađe.

Nikolić je kazala da je potrebno obratiti pažnju i na podatak iz ženskih NVO da godišnje više od 1.000 žena mora da napusti svoj dom i sa decom ode u sigurne kuće, umesto da to učine nasilnici uz pomoć mere iseljenja nasilnika.

“Mi insistiramo da počne da se sprovodi ova mera, jer je za sada ona na nivou od 70 izbacivanja godišnje. Ovo se vrlo uspešno sprovodi u Nemačkoj, Sloveniji ili Austriji, gde se godišnje naredi ponekad i po 8.000 iseljenja”, rekal je Nikolić.

Dodala je da je problem i u pravnoj državi, odnosno da u Srbiji svega jedan odsto nasilnika bude procesuiran i osuđen na veće kazne, da su one uglavnom male i novčane, što ugrožava budžet ovih porodica i obeshrabruje žene da traže pomoć, jer “one pretpostavljaju da će i sledeći put morati da daju novac za njegovu kaznu”.

Predstavnica Pokrajinskog sekretarijata za ravnopravnost polova Marina Njilaš rekla je da je Pokrajinska vlada promenila fokus kada se radi o ovoj temi, te da sada radi na ekonomskom osnaživanju žena iz nasilnih porodica, jer je često to ključni momenat da žena napusti nasilnika i započne sama život.

Kako je objasnila Pokrajina je izvojila 10 miliona dinara za konkurse koji se bave ekonomskim osnaživanjem žena, a uspostavljena je i saradnja sa Unijom poslodavaca Srbije.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Stanko Krstin rekao je da je ova organizacija uradila anketu među članovima o tome da li uopšte znaju da postoje posebne ranjive grupe kojima mogu pomoći, te da će i u narednom periodu raditi na edukaciji.

U Mreži SOS Vojvodina radi šest organizacija, postoji besplatan SOS telefon za žrtve na broju 0800 10 10 10, a 25 obučenih žena i još dodatan broj stručnjaka pruža pravna savetovanja, psihološku pomoć i mesto na kojem će žene biti shvaćene i pomoć biti shvaćena ozbiljno.

(Autonomija)